FIZIČKA AKTIVNOST UMANJUJE PONAŠANJE POVEZANO SA ANKSIOZNOŠĆU U HRONIČNOM PROSTATITISU/SINDROMU HRONIČNOG PELVIČNOG BOLA: FUNKCIONALNO BIHEJVIORALNO ISTRAŽIVANJE NA RASKRSNICI EKSPERIMENTALNE FIZIOLOGIJE VEŽBANJA I ANDROLOGIJE
Sažetak
Uvod: Hronični prostatitis/sindrom hroničnog pelvičnog bola (eng. Chronic prostatitis/chronic pelvic pain syndrome, CP/CPPS) je neinfektivni inflamatorni sindrom, manifestovan brojnim urološkim simptomima, ali često praćen seksualnom disfunkcijom i problemima sa mentalnim zdravljem, uključujući i anksioznost. Studije su pokazale povoljne efekte hroničnog vežbanja u tretmanu anksioznosti i hroničnog bola, ali njen uticaj na bol i anksioznost u CP/CPPS još uvek nije ispitan. Cilj ovog istraživanja je bio da se utvrde efekti hronične aerobne fizičke aktivnosti na ponašanje povezano sa anksioznošću kod pacova sa eksperimentalno izazvanim CP/CPPS.
Materijali i metode: Odrasli mužjaci pacova soja Wistar albino (n=32) su nasumično podeljeni u grupu fizički aktivnih koji su trčali na tredmilu 30 uzastopnih dana (PA, 30 min/dn, brzina: 20 m/min; n=16) i grupu sedentarnih koji su proveli isto vreme u isključenom tredmilu (SED, 30 min/dn, brzina: 0 m/min; n=16). Nakon protokola na tredmilu, u zavisnosti od intraprostatične injekcije tokom operacije (0.9% NaCl ili 3% λ-karagenin), pacovi su nasumično podeljeni u sledeće grupe (n=8 u svakoj): Sham-SED (sedentarni protokol i 0,9% NaCl); Sham-PA (protokol vežbanja i 0,9% NaCl); CP/CPPS-SED (sedentarni protokol i 3% λ-karagenin); CP/CPPS-PA (protokol vežbanja i 3% λ-karagenin). U cilju praćenja razvoja CP/CPPS i dinamike bola, skrotalni prag bola na mehaničku draž je meren upotrebom elektronskog von Frey esteziometra (evF), i to: 2. i 1. preoperativnog dana, kao i 2., 3., i 7. postoperativnog dana. Kako bi se ispitalo postojanje ponašanja povezanog sa anksioznošću, životinje iz svih grupa su podvrgnute bateriji tri etološka testa (test otvorenog polja, test uzdignutog krstastog lavirinta i test svetlo/tama) u 2., 3. i 7. postoperativnom danu.
Rezultati: Pacovi koji su razvili eksperimentalni CP/CPPS, u poređenju sa Sham pacovima, su imali snižen skrotalni prag bola na mehaničku draž u svim ispitivanim postoperativnim danima, a takođe su ispoljavali i ponašanje povezano sa anksioznošću u sva tri etološka testa. Protokol vežbanja na tredmilu, u trajanju od 30 uzastopnih dana je kod pacova sa CP/CPPS doveo do smanjenja ponašanja povezanog sa anksioznošću i do povećanja skrotalnog praga bola.
Zaključak: Rezultati ovog istraživanja su pokazali da je dozirano i planirano vežbanje na tredmilu u trajanju od 30 uzastopnih dana dovelo do smanjenja anksioznosti i bola kod pacova sa eksperimentalnim CP/CPPS.