TEST PENJANJA KAO MERA LOKOMOTRONE SPOSOBNOSTI NA MODELU VINSKE MUŠICE ZA FRAGILNI X SINDROM

Vedrana Makević; Maja Stojković; Marko Biorac; Sara Milojević; Maria Capovilla; Dragana Protić

doi:10.5937/medi57-49227

Vedrana Makević Institut za patološku fiziologiju, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija https://orcid.org/0000-0002-3053-7314
Maja Stojković Institut za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija https://orcid.org/0000-0002-0706-3800
Marko Biorac Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija
Sara Milojević Institut za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija https://orcid.org/0000-0001-8280-3015
Maria Capovilla UMR7275 CNRS-INSERM-UniCA, Institut de Pharmacologie Moléculaire et Cellulaire, Valbonne Sophia Antipolis, France https://orcid.org/0000-0002-1308-7964
Dragana Protić Institut za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju, Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija https://orcid.org/0000-0002-2137-5405

DOI: https://doi.org/10.5937/medi57-49227

Ključne reči: Fragilni X sindrom, Drozofila, test penjanja

Sažetak

Uvod: Fragilni X sindrom (FXS) je najčešći je monogenetski uzrok intelektualne zaostalosti i poremećaja iz spektra autizma kod ljudi. Odličan model za istraživanje u ovoj oblasti je Drosophila melanogaster model FXS (dFMR1 mutanti). Cilj ove studije bio je sveobuhvatno istraživanje penjanja, kao mere lokomocije, linije dFMR1^B55, koja je model FXS kod vinske mušice.

Metode: U ovoj studiji korišćene su linije voćnih mušica w¹¹¹⁸ i dFMR1^B55. Sposbnost penjanja muva ispitana je testovima penjanja za grupe muva i za pojedinačne muve. Određivani su parametri koji se odnose na sposobnost penjanja, brzinu i izdržljivost muva. Ženke i mužjaci su zasebno analizirani.

Rezultati: Ova studija je pokazala: (i) lošiju sposobnost penjanja dFMR1^B55 mužjaka u poređenju sa w¹¹¹⁸ mužjacima, (ii) slabiju stopu uspeha u penanjau dFMR1^B55 ženki u poređenju sa w¹¹¹⁸ ženkama, (iii) bolju penjačku sposobnost mužjaka u odnosu na ženke u obe ispitivane linije pokazanu u individualnom i grupnom testu penjanja u poređenju najbržih muva, (iiii) bolja sposobnost penjanja (bazirana na vremenu potrebnom da 50% muva izvrši zadatak) i veća stopa uspeha dFMR1^B55 ženki u poređenju sa dFMR1^B55 muškarcima, premda ove razlike nisu bile statistički značajne.

Zaključak: U ovoj studiji, poremećaj penjanja je dokazan samo kod dFMR1^B55 mužjaka, dok su dFMR1^B55 ženke imale slične sposobnosti penjanja sa kontrolnim w¹¹¹⁸.