Lek-lek interakcije rezervnih antibiotika: narativna revija

Sažetak

Interakcije lekova su veoma česti razlog za pojavu neželjenih efekata naročito kod dece, starijihi/ili pacijenata sa hroničnim oboljenjima. S obzirom da su antibiotici najčešće korišćeni lekovi potencijalni uticaj interakcija antibiotika sa drugim lekovima na krajnji ishod terapije može biti od kliničkog značaja. Osim toga, interakcije antibiotika sa drugim lekovima mogu uticati i na razvoj antimikrobne rezistencije (AMR) pa je njihovo prepoznavanje od velikog značaja naročito za rezervne antibiotike. Cilj naše narativne revije je analiza potencijalnih interakcija rezervnih antibiotika. Najveći potencijal za stupanje u interakcije ima linezolid, kolistin, dalfopristin/kvinupristin, lefamulin i oritavancin. Poseban oprez je potreban prilikom istovremene primene antibiotika: ceftazidim-avibaktama, telavancina, kolistina, polimiksina B i plazomicina sa lekovima koji mogu oštetiti bubrežnu funkciju i posledično potencirati nefrotoksične efekte. Takođe, neophodno je obratiti pažnju na rezervne antibiotike za koje nemamo dovoljno informacija o potencijalu za stupanje u interakcije: plazomicin, karumonam, iklaprim. Imajući u vidu da antibiotik-lek interakcije mogu dovesti do izmenjene antimikrobne efikasnosti i/ili bezbednosti, izbor antibiotika mora biti zasnovan na podacima o potencijalnim interakcijama. Kontinuirana edukacija lekara o interakcijama i pravilnom doziranju antibiotika može značajno unaprediti farmakoterapiju i smanjiti rizik za razvoj AMR.

Ključne reči: antibiotik, lek-lek interakcije, rezervni antibiotici, AMR.