UTICAJ FIZIČKE AKTIVNOSTI NA PROGRESIJU ATEROSKLEROZE KOD BOLESNIKA SA ANTIFOSFOLIPIDNIM SINDROMOM

Aleksandra Djokovic; Natasa Stanisavljevic; Predrag Matic; Rastko Zivic; Branka Filipovic; Kristina Bozovic; Marko Banovic; Marija Polovina; Slavica Pavlov Dolijanovic; Ljudmila Stojanovich

doi:10.5937/medi0-54817

Aleksandra Djokovic Univezitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Klinicko bolnicki Centar Bezanijska kosa, Odeljenje kardiologije, Beograd, Srbija https://orcid.org/0000-0002-6094-7306
Natasa Stanisavljevic Univerzitet u Beogradu, Medicinski Fakultet, Klinicko bolnicki centar Bezanijska kosa, Odeljenje hematologije, Beograd, Srbijatology, Belgrade, Serbia https://orcid.org/0000-0003-1496-9034
Predrag Matic Univerzitet u Beogradu, Medicinski Fakultet, Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje, Klinika za vaskularnu hirurgiju, Beograd, Srbija https://orcid.org/0000-0002-9043-347X
Rastko Zivic Univerzitet u Beogradu, Medicinski Fakultet, Klinicko bolnicki centar Dr Dragisa Misovic Dedinje, Odeljenje hirurgije, Beograd, Srbija https://orcid.org/0000-0002-5124-2697
Branka Filipovic Univerzitet u Beogradu, Medicinski Fakultet, Klinicko bolnicki centar Dr Dragisa Misovic Dedinje, Odeljenje gastroenterologije, Beograd, Srbija https://orcid.org/0000-0001-9901-5090
Kristina Bozovic Univerzitet u Beogradu, Medicinski Fakultet, Beograd, Srbija https://orcid.org/0009-0003-2030-0131
Marko Banovic Univerzitet u Beogradu, Medicinski Fakultet, Univerzitetski Klinicki Centar Srbije, Klinika za kardiologijuBeograd, Srbija https://orcid.org/0000-0002-0017-6140
Marija Polovina Univerzitet u Beogradu, Medicinski Fakultet, Univerzitetski Klinicki Centar Srbije, Klinika za kardiologijuBeograd, Srbija https://orcid.org/0000-0001-9589-0023
Slavica Pavlov Dolijanovic Univerzitet u Beogradu, Medicinski Fakultet, Institut za reumatologiju, Beograd, Srbija https://orcid.org/0009-0005-5683-2193
Ljudmila Stojanovich Univerzitet u Beogradu, Medicinski Fakultet, Beograd, Srbija https://orcid.org/0000-0001-9548-2513

DOI: https://doi.org/10.5937/medi0-54817

Ključne reči: antifosfolipidni sindrom; ateroskleroza; fizička aktivnost

Sažetak

Uvod: Antifosfolipidni sindrom (AFS) je povezan s povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti usled interakcije tradicionalnih faktora rizika i antifosfolipidnih antitela na endotel. Cilj ove studije bio je analiza fizičke aktivnosti (FA) kod srpskih AFS bolesnika i njena povezanost s progresijom ateroskleroze.

Materijal i metode: Ispitan je 51 bolesnik sa AFS-om (29 sa primarnim AFS-om, PAFS, prosečne starosti 44.0 ± 11.5 godina, i 22 sa AFS-om udruženim sa SLE-om, sAFS prosečne starosti 48.4 ± 11.7 godina) korišćenjem IPAQ upitnika, prevedenog na srpski jezik. FA je analizirana kroz domene: slobodno vreme, kućne aktivnosti, posao i transport, i klasifikovana u nizak, umeren i visok nivo. Svim ispitanicima urađen je Doppler ultrazvučni pregled karotidnih arterija radi utvrđivanja prisustva plakova.

Rezultati: Ukupna FA u PAFS kretala se od 0 do 26.880 MET-min/nedeljno a u sAFS od 0 do 19.200, sa najvišim vrednostima za posao i kućne aktivnosti, a najnižim za slobodno vreme. Većina bolesnika imala je nizak ili umeren nivo FA (37,3% i 43,1%). Pacijenti s nižim skorom FA imali su značajno veću prevalencu karotidnih plakova, razlika je bila značajna za FA velikog intenziteta (p=0.001) i ukupnu FA (p=0.002).

Zaključak: Mladi AFS bolesnici u Srbiji imaju uglavnom nizak ili umeren nivo FA, s najnižim vrednostima u slobodnom vremenu. Nizak nivo FA povezan je s progresijom ateroskleroze, naglašavajući važnost promocije fizičke aktivnosti u ovoj populaciji.