PSIHOTERAPIJA POTPOMOGNUTA PSIHODELICIMA: RAZJAŠNJAVANJE ULOGE „PSIHOTERAPIJE“

Stefan Jerotic; Olga Colovic; Nadja Maric

doi:10.5937/medi0-62051

Stefan Jerotic Univerzitetski klinički centar Srbije, Klinika za psihijatriju, Beograd, Srbija
Olga Colovic Institut za mentalno zdravlje,Beograd, Srbija
Nadja Maric Institut za mentalno zdravlje, Beograd, Srbija; Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Beograd, Srbija

DOI: https://doi.org/10.5937/medi0-62051

Ključne reči: psihodelicima asistirana psihoterapija, psilocibin, MDMA, depresija, PTSP, psihoterapija, egzistancijalna osećanja

Sažetak

Psihoterapija potpomognuta psihodelicima (PAP) sve se češće razmatra kao novi terapijski pristup u lečenju psihijatrijskih poremećaja, pre svega depresivnog poremećaja i posttraumatskog stresnog poremećaja. Ovaj narativni pregled razmatra razvoj PAP-a u savremenoj zapadnoj psihijatriji, opisuje osnovni terapijski okvir koji obuhvata faze pripreme, primene supstance i integracije, te sumira nalaze najznačajnijih randomizovanih kontrolisanih studija sa psilocibinom i MDMA-om. Cilj ovog preglednog rada jeste razumevanje uloge psihoterapije u PAP. Uprkos visokom kvalitetu dokaza, studije se znatno razlikuju u pogledu terapijske orijentacije, stepena manualizacije i uključenosti terapeuta. Istovremeno sve opisane studije beleže značajnu terapijsku efikasnost. Neki dokazi ukazuju da terapijski ishod nije u direktnoj vezi sa obimom psihoterapije postavljajući sledeće pitanje: da li psihoterapija u ovom kontekstu dejstvuje kao aktivni terapijski činilac, kao podržavajući okvir ili pre svega ima bezbednosnu svrhu? Polazeći od ovih pitanja, u radu se razmatraju savremeni fenomenološki pristupi koji sugerišu da psihodelici dejstvuju putem promena tzv. egzistencijalnih osećanja, dok psihoterapija ima ulogu u stabilizaciji i integraciji tih promena. Dosadašnji dokazi istovremeno ukazuju na značajan terapijski potencijal PAP-a, ali i na otvorena pitanja u vezi sa njegovim psihoterapijskim komponentama. Razjašnjavanje ovih pitanja zahteva buduće studije koje bi sistematski ispitale psihoterapijske činioce, kao i razvoj standardizovanih protokola, etičkih smernica i jasnih okvira za obrazovanje i licenciranje praktičara.