PERIOPERATIVNO AKUTNO OŠTEĆENJE BUBREGA NAKON VELIKIH NEKARDIOHIRURŠKIH OPERACIJA: FAKTORI RIZIKA, KLINIČKI ISHOD I PREDIKTIVNA VREDNOST PERIOPERATIVNIH NUMERIČKO BODOVNIH SISTEMA

Ana  Sekulic; Olivera Marinkovic; Danilo Milic

doi:10.5937/medi0-64977

Ana Sekulic Kliničko-bolnički centar „Bežanijska kosa” Beograd, Srbija; Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Beograd, Srbija
Olivera Marinkovic Kliničko-bolnički centar „Bežanijska kosa” Beograd, Srbija
Danilo Milic Institut za ortopediju "Banjica", Beograd, Srbija

DOI: https://doi.org/10.5937/medi0-64977

Ključne reči: akutno bubrežno oštećenje; perioperativni period; sepsa.

Sažetak

Uvod: Perioperativno akutno bubrežno oštećenje (AKI) predstavlja ozbiljnu komplikaciju nakon velikih nekardiohirurških operacija, povezanu sa povećanim mortalitetom, produženim boravkom u jedinici intenzivne nege i potrebom za renalnom supstitucionom terapijom (RRT).

Cilj: Procena uticaja težine AKI i pridruženih faktora rizika na kliničke ishode nakon velikih abdominalnih hirurških intervencija, kao i evaluacija prognostičke vrednosti SPARK, APACHE II i SOFA skorova.

Materijal i metode: Prospektivna kohortna studija sprovedena je u Hirurškoj jedinici intenzivne nege Kliničko-bolničkog centra „Bežanijska Kosa“ (Beograd) od januara do juna 2024. godine. Analizirano je 30 odraslih bolesnika sa perioperativnim AKI nakon velikih abdominalnih operacija. AKI je definisan prema KDIGO kriterijumima, a sepsa prema Sepsis-3 definiciji. Težina bolesti procenjivana je APACHE II i SOFA skorovima, dok je preoperativni rizik za AKI procenjivan SPARK indeksom.

Rezultati: Prema KDIGO klasifikaciji, 26,7% bolesnika bilo je u stadijumu 1, 30,0% u stadijumu 2, a 43,3% u stadijumu 3. Intrahospitalni mortalitet iznosio je 30,0% i registrovan je isključivo kod bolesnika starijih od 60 godina. Mortalitet je bio značajno viši u KDIGO stadijumu 3 u odnosu na stadijume 1–2 (61,5% prema 5,9%; p=0,0016). SPARK je pokazao dobru diskriminativnu sposobnost za teški AKI, dok je APACHE II imao odličnu prognostičku vrednost za teški AKI i mortalitet. RRT je češće primenjivana u uznapredovalim stadijumima AKI.

Zaključak: Perioperativni AKI bio je redak, ali klinički težak, sa nepovoljnim ishodima prvenstveno povezanim sa KDIGO stadijumom 3 i starijom životnom dobi. SPARK i naročito APACHE II korisni su za stratifikaciju rizika.