UTICAJ FIZIČKE AKTIVNOSTI NA VREDNOST INTRAOKULARNOG PRITISKA: PREGLED LITERATURE

Ivan Marjanovic; Dolika D. Vasovic; Vesna Maric; Andrijana Raskovic; Marija Marjanovic; Milorad Milivojevic

doi:10.5937/medi0-66835

Ivan Marjanovic Univerzitetski klinički centar Srbije, Klinika za očne bolesti, Beograd, Srbija; Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Beograd, Srbija
Dolika D. Vasovic Univerzitetski Klinički centar Srbije, Klinika za očne bolesti, Beograd, Srbija
Vesna Maric Univerzitetski klinički centar Srbije, Klinika za očne bolesti, Beograd, Srbija; Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Beograd, Srbija
Andrijana Raskovic Univerzitetski Klinički centar Srbije, Klinika za očne bolesti, Beograd, Srbija
Marija Marjanovic Univerzitetski Klinički centar Srbije, Klinika za kardiologiju, Beograd, Srbija
Milorad Milivojevic Vojnomedicinska akademija, Klinika za očne bolesti, Beograd, Srbija

DOI: https://doi.org/10.5937/medi0-66835

Ključne reči: intraokularni pritisak, glaukom, fizička aktivnost, aerobne vežbe, okularni perfuzioni pritisak

Sažetak

Glaukom predstavlja hroničnu, progresivnu optičku neuropatiju i jedan je od vodećih uzroka ireverzibilnog slepila u svetu. Intraokularni pritisak (IOP) ostaje najvažniji i jedini dokazano promenljiv faktor rizika u nastanku i progresiji glaukoma. Fizička aktivnost ispoljava brojne sistemske efekte koji mogu direktno ili indirektno uticati na intraokularni pritisak i očnu perfuziju. Uticaj fizičke aktivnosti na IOP zavisi od tipa, intenziteta i trajanja vežbanja, kao i od individualnih karakteristika pacijenta.

Aerobne vežbe povezane su sa akutnim smanjenjem intraokularnog pritiska u rasponu od 1 do 5 mmHg, što se objašnjava pojačanim oticanjem očne vodice, osmotskim promenama i uticajem simpatičkog nervnog sistema na njeno stvaranje. Dugotrajna i redovna aerobna aktivnost može dovesti i do trajnog smanjenja bazalnog intraokularnog pritiska za približno 2 do 4 mmHg, uz istovremeno poboljšanje očnog perfuzionog pritiska.

Nasuprot tome, anaerobne i izometrijske vežbe visokog intenziteta, kao i položaji tela sa spuštenom glavom, uključujući pojedine položaje u jogi, mogu dovesti do prolaznog porasta intraokularnog pritiska, ponekad i do klinički značajnih vrednosti. Ovaj efekat se prvenstveno objašnjava porastom episkleralnog venskog pritiska, najčešće usled izvođenja Valsalvinog manevra.

Klinički značaj ovih nalaza ogleda se u mogućnosti primene fizičke aktivnosti kao dopunske strategije u lečenju glaukoma. Umerena aerobna aktivnost može se preporučiti većini pacijenata, dok aktivnosti visokog intenziteta, naročito one koje uključuju izometrijski napor ili položaje sa spuštenom glavom, zahtevaju poseban oprez i individualizovan pristup. Dalja istraživanja su neophodna radi definisanja standardizovanih smernica i boljeg razumevanja dugoročnog uticaja fizičke aktivnosti na tok i progresiju glaukoma.