МОГУЋНОСТИ ИНТЕГРАЦИЈЕ НАСТАВЕ ПРИРОДЕ И ДРУШТВА И НАСТАВЕ ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА КРОЗ САДРЖАЈЕ О ПРИРОДНИМ ФЕНОМЕНИМА
Sažetak
Интеграција у настави подразумева повезивање наставних садржаја различитих наставних предмета чиме ученици стичу целовита знања и боље разумеју свет око себе. Значај овог приступа у настави се огледа у подстицању критичког размишљања и примене наученог у реалним ситуацијама. Циљ овог истраживања је било утврђивање постојања истих или сличних наставних садржаја о природним феноменима у програмима наставе и учења за свет око нас/природу и друштво и енглески језик и могућности њихове интеграције. За реализацију истраживања смо користили дескриптивну методу, а као технику анализу садржаја. Корпус анализе садржаја чинили су програми наставе и учења за прва четири разреда основне школе, односно њихови делови који се односе на поменуте наставне предмете. Анализирајући их, утврдили смо да у њима постоје исти или слични садржаји о природним феноменима који могу да буду основ за интеграцију али да они нису у потпуности усклађени јер у оквиру појединачних разреда постоје садржаји о природним феноменима који се из једног наставног предмета обрађују, док се из другог не обрађују, а такође постоје и поједини садржаји о природним феноменима из ова два наставна предмета који се обрађују у различитим разредима.
Reference
Beko, V. L. (2013): Integrisano učenje sadržaja i jezika (CLIL) na geološkim studijama. Univerzitet u Beogradu: Filozofski fakultet.
Благданић, С. и Банђур, В. (2018): Методика наставе природе и друштва. Београд: Учитељски факултет.
Buljubašić-Kuzmanović, V. (2007): „Studentska prosudba učinkovitosti integrativnog učenja.“ Odgojne znanosti, Vol. 9, br. 2, 2007, str. 147–160.
Видосављевић, С. (2022): Основе методике наставе природе и друштва. Лепосавић:Учитељски факултет у Призрену.
Вилотијевић, М. и Вилотијевић, Н. (2016а): Модели развијајуће наставе 1. Београд: Учитељски факултет.
Вилотијевић, М. и Вилотијевић, Н. (2016б): Модели развијајуће наставе 2. Београд: Учитељски факултет.
Dalton-Puffer, C. (2007): Discourse in Content and Language Integrated Learning (CLIL) Classrooms. Amsterdam: John Benjamins Publishing Company.
Đerić, M. (2019): „Doprinos CLIL-a savremenim tokovima nastave engleskog jezika.“ Philologia, 2019, 17, 23-38.
Đorđević, V. (2007): „Inovativni modeli nastave.“ Obrazovna tehnologija, 4/2007, str. 76 –97.
Зобеница, Н. Н. и Стипанчевић, И. А. (2018): Интегративна настава за интегрисано друштво: планирање, организација и реализација интегративног модела наставе.“ Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, вол. 48, бр. 2, стр 299–315.
Јанковић, Н. (2014): Интегрисање наставе енглеског језика и осталих школских предмета у функцији ефикаснијег општег образовања (необјављен магистарски рад). Београд: Филолошки факултет.
Јанковић, Н. (2015): „Развијање комуникативних и општих когнитивних способности кроз наставу енглеског језика од раног школског узраста“, Комуникација и култура online, година VI, број 5.
Jovanović, M. M. i Kovčić, S. V. (2017): “Contemporary society challenges of integrative teaching.” Sinteze, br. 11, str. 39–71.
Лексикон образовних термина (2015). Београд: Учитељски факултет.
Петрић, Р. М. и Глишовић, Г. (2023): „Интегративна настава природе и друштва и других предмета у нижим разредима основне школе.“ Методика теорија и пракса 1/2023, стр. 135–141.
Петрић, М. и Малинић-Углик, С. (2021): „Значај интегративног приступа у планирању, организацији и реализацији наставног процеса као иновативни модел у настави нижих разреда.“ Интегрисани приступ у раду са предшколском децом, ученицима и кроисницима у вртићима, школама и установама социјалне заштите,тематски зборник. Кикинда: Висока школа струковних студија за образовање васпитача у Кикинди.
Prušević Sadović, F. (2017): Integrativni pristup sadržajima učenja i poučavanja. Beograd: Učiteljski fakultet.
Spremić, A. (2007): „Integrativna nastava.“ Obrazovna tehnologija. 1 (2), str. 74–80.
Ценић, Д. и Видосављевић, Т. (2022): „Примена интегративног модела развијајуће наставе у предмету природа и друштво.“ Баштина, св. 57. Приштина-Лепосавић: Институт за српску културу.
