Mogućnosti i ograničenja konzervativnog lečenja enterokutanih fistula tankog creva

Srđan Milina; Marija Nikolić; Nemanja  Trifunović; Dimitrije Surla; Ana Dević; Jovana Trifunović

Srđan Milina KBC Zemun, Beograd, Srbija
Marija Nikolić KBC Zemun, Beograd, Srbija
Nemanja Trifunović KBC Zemun https://orcid.org/0009-0001-1085-9500
Dimitrije Surla KBC Zemun, Beograd, Srbija
Ana Dević KBC Zemun, Beograd, Srbija
Jovana Trifunović KBC Zemun, Beograd, Srbija https://orcid.org/0009-0005-1373-6521

Ključne reči: enterokutana fistula, konzervativno lečenje, tanko crevo, nutritivna podrška, spontano zatvaranje

Sažetak

Uvod: Enterokutane fistule (EKF) su kompleksne i potencijalno životno ugrožavajuće komplikacije, koje podrazumevaju patološku komunikaciju između gastrointestinalnog trakta i kože. Najčešće nastaju kao posledica abdominalnih hirurških intervencija, dok se ređe javljaju spontano kod pacijenata sa inflamatornim bolestima creva, malignitetima ili nakon zračne terapije. Spontano zatvaranje je moguć, ali redak ishod, koji zavisi od niza kliničkih i lokalnih faktora.
Cilj ovog rada je da prikaže savremene principe, mogućnosti i ograničenja konzervativnog lečenja enterokutanih fistula tankog creva, sa fokusom na faktore koji utiču na njihovo spontano zatvaranje.

Metodologija: Ovaj rad je narativni pregled literature. Pretraga je sprovedena u bazama PubMed, Scopus, Web of Science i Cochrane Library za radove objavljene u periodu 2010–2025. godine. Korišćene su ključne reči: enterocutaneous fistula, conservative management, spontaneous closure, intestinal fistula. Uključene su studije na engleskom i srpskom jeziku koje se bave konzervativnim pristupima lečenju fistula tankog creva. Analizirani su faktori koji utiču na tok i ishod lečenja.

Glavni nalazi: Ključni faktori koji utiču na spontano zatvaranje EKF uključuju nisku produkciju (<200 mL/dan), odsustvo infekcije, dobar nutritivni status, jednostavnu anatomsku konfiguraciju i zatvoren abdomen. Konzervativna terapija obuhvata individualizovani nutritivni plan, kontrolu sepse i infekcije, zaštitu kože uz primenu barijernih sredstava, kao i farmakološku modulaciju gastrointestinalne sekrecije (npr. somatostatin i njegovi analozi). Terapijske metode poput negativnog pritiska i fibrinskog lepka pokazuju obećavajuće rezultate u selektovanim slučajevima.

Zaključak: Detaljno razumevanje faktora koji utiču na spontano zatvaranje EKF omogućava precizniju selekciju pacijenata za konzervativno lečenje. Ovaj pristup ne samo da može dovesti do izbegavanja hirurške intervencije, već i da značajno poboljša ishod kod pacijenata koji kasnije zahtevaju operaciju. Multidisciplinarni pristup ostaje ključan za uspešno zbrinjavanje ovih pacijenata.

Reference

1. Härle M, Holm T, Graf W. Population-based study of incidence, aetiology, treatment and outcome of enterocutaneous fistula. Colorectal Dis. 2024;26(5):478-85.
2. Tang Y, Li W, Zhang C, et al. Conservative management of enterocutaneous fistula: a single-center experience and review of literature. Int J Surg. 2023;106:106849.
3. Rao NB, Reddy KSS. A clinical study on identification of factors affecting spontaneous closure of postoperative enterocutaneous fistula. RMC Glob J. 2025;1(1):14-20.
4. Ali A, Ahmed M, Khan S, Zafar H. Management of enterocutaneous fistula: A review. Cureus. 2022;14(6):e25972.
5. Deipolyi AR, Oklu R. Interventional radiologic management and treatment of enterocutaneous fistulae. Semin Intervent Radiol. 2014;31(2):178-83.
6. Fischer JE, Bland KI. Risk factors for recurrence after repair of enterocutaneous fistula. JAMA Surg. 2007;142(6):536-42.
7. Liang S, Yang Y, Chen Y, et al. Prognostic factors affecting spontaneous closure of enterocutaneous fistula: a retrospective cohort study. BMC Surg. 2023;23(1):120.
8. Abubakar U, Sani MA, Samaila AA, Adamu A, Ibrahim YA. Management of enterocutaneous fistula: a 10-year experience. Ann Afr Med. 2010;9(4):217-21.
9. Martinez JL, Luque-de-Leon E, Mier J, Blanco-Benavides R, Robledo F. Systematic management of postoperative enterocutaneous fistulas: factors related to outcomes. World J Surg. 2008;32(3):436-43.
10. Varcus F, Copotoiu R, Iancu C, Petrescu A, Graur F, Stefanescu C. Therapeutic options in postoperative enterocutaneous fistula - a retrospective series. J Gastrointestin Liver Dis. 2022;31(3):330-6.
11. Haffejee AA. Surgical management of high output enterocutaneous fistulae: a 24-year experience. Curr Opin Clin Nutr Metab Care. 2004;7(3):309-16.
12. Zhou Y, Fan Y, Wang M, Yu L, Shi Y, Du Y, et al. Retrospective analysis of factors influencing self-healing of enterocutaneous fistulas treated conservatively. Langenbecks Arch Surg. 2024;409(1):98-107.
13. Cheng Y, Liu Y, Zhou Z, Wang M, Huang J. Efficacy of nutritional support and negative pressure wound therapy in enterocutaneous fistula: a meta-analysis. Clin Nutr. 2023;42(3):412-20.
14. Lloyd DA, Gabe SM, Windsor AC. Nutrition and management of enterocutaneous fistula. Br J Surg. 2006;93(9):1045-55.
15. Hollington P, Mawdsley J, Lim W, Gabe SM, Forbes A, Windsor AJ. An 11-year experience of enterocutaneous fistula. Br J Surg. 2004;91(12):1646-51.
16. Owen RM, Love TP, Perez SD, Srinivasan JK, Sharma J, Pollock JD, et al. Definitive surgical treatment of enterocutaneous fistula: outcomes of a 23-year experience. JAMA Surg. 2013;148(2):118-26.
17. Topor L, Dumitrascu T, Gheorghiu D, Neagoe R, Lazar F, Tarta C, et al. Therapeutic strategies for enterocutaneous fistula - experience of a single surgical center. J Clin Med. 2022;11(17):5137.
18. Ciorbagiu C, Burcos T, Moga A, Barbu M, Mogoanta C. Results of surgical and conservative treatment for enterocutaneous fistulas. Chirurgia (Bucur). 2015;110(1):35-41.