PAEDOPHILIA: PREVALENCE, SITUATION, AND PERSPECTIVES OF TREATMENT
Sažetak
Педофилија је специфични поремећај у спектру сексуалних афинитета код људи, који је у номенклатури Светске здравствене организације у групи поремећаја сексуалних преференција или парафилије. Због покретљивости, инвентивности и невидљивости не постоје релевантни статистички подаци о обиму и распрострањености овог одступања. Циљ овог рада је да се на основу анонимне анкете, броја процесуираних учинилаца сексуалних деликата према деци и броја јединствених посетилаца Интернет „мамца“ утврди преваленција педофила у општој популацији. Подаци истраживања прикупљени су анонимном анкетом (индиректна, писана анкета) која је обухватила укупно 658 појединаца (60,49% мушкараца и 39,51% жена), стварањем виртуелног Интернет профила (1095 посетилаца, 89,86% мушкараца и 10,14% жена), као и кроз статистичке податке Министарства унутрашњих послова Републике Србије (МУП РС) и Министарства правде Републике Србије (Управа за извршење кривичних санкција) током последњих шест година. Преваленција педофилије у општој популацији је 2,13%, а већина је између 30 и 50 година. Нема релевантних података о лечењу педофила у казнено-поправним условима. Број поднетих кривичних пријава за кривична дела са елементима сексуалног насиља над децом много је већи од броја пресуда за наведена дела. Педофилија је сложени поремећај који представља претњу за јавно здравље и прожима многе различите научне дисциплине, попут психологије, психијатрије и криминологије. Неопходно је направити корак даље од размишљања да не постоји адекватан медицински третман за педофилију, док се тврди да је стопа успеха врло ниска. Даље, разлози за такво становиште немају утемељење због познатих чињеница везаних за недостатак мотивације за лечење, као и недостатак институција у којима особе регистроване или склоне овом поремећају могу да уђу на лечење без страха од кривичног гоњења или осуде околине
Reference
Alanko, K., Salo, B., Mokros, A., & Santtila, P. (2013). Evidence for heritability of adult men’s sexual interest in youth under age 16 from a population-based extended twin design. The Journal of Sexual Medicine, 10(4), 1090–1099.
American Psychiatric Association. (2013). Diagnostic and statistical manual of mental disorders (5th ed.). Washington, DC: American Psychiatric Association.
Baić, V., Đ., Ivanović, Z. M., & Oljača, M. V. (2019). Exploitation of minors for pornographic purposes the socio-demographic and criminal profile of the perpetrator. NBP: Nauka, bezbednost, policija, 24(2), 29–44.
Beech, A., Elliott. I. A., Birgden, A., & Findlater, D. (2008). The Internet and child sexual offending: A criminological review. Aggression and Violent Behavior, 13(3), 216–228.
Bjelajac, Ž. (2017). Bezbednosna kultura: umeće življenja. Novi Sad: Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu.
Bogosav, B. (2019, 18. December 18). Ucenjivao devojčicu da bi se skinula a onda i majku. Blic. Retrieved April 15, 2020, from https://www.blic.rs/vesti/hronika/nezapamcen-slucaj-pedofil-ucenjivao-devojcicu-da-bi-se-skinula-a-onda-i-majku/egl111f .
Briken, P., & Kafka, M. P. (2007). Pharmacological treatments for paraphilic patients and sexual offenders. CurrOpin Psychiatry, 20(6), 609–613.
Fagan, P. J., Wise, T. N., Schmidt, Jr. C. W., & Berlin, F. S. (2002). Pedophilia. Journal of the American Medical Association, 288(19): 2458–2465.
Fedoroff, J. P. (2018). “Can People with Pedophilia Change? Yes they can!” Current Sexual Health Reports, 10(11), 207–212.
Finkelhor, D., Shattuck, A., Turner, H. A., & Hamby, S. L. (2014). The Lifetime prevalence of child sexual abuse and sexual assault assessed in late adolescence. Journal of Adolescent Health, 55(3), 329–333.
Hall, R. C. W., & Hall, R .C. W. (2007). A profile of pedophilia: Definition, characteristics of offenders, recidivism, treatment outcomes, and forensic issues. Mayo Clin. Proc, 82(4), 457–471.
Hanson, K. R., & Morton-Bourgon, K. E. (2005). The characteristics of persistent sexual offenders: a meta-analysis of recidivism studies. J. of Consulting and Clinical Psychology, 73(6), 1154–1158.
Harvard Mental Health Letter. (2010). “Pessimism about Pedophilia”. Retrieved December 5, 2019 from search.ebscohost.com/login.aspx?direct=true&db=edsgbe&AN=edsgcl.230499595&site=eds-live.
Henshaw, M., Ogloff, J. R. P., & Clough, J. A. (2017). Looking beyond the screen: A critical review of the literature on the online child pornography offender. Sexual Abuse, 29(5), 416–445.
Howitt, D. (1995). Pornography and the paedophile: Is it criminogenic? British Journal of Medical Psychology, 68(1), 17–32.
International Statistical Classification of Diseases and Related Health Problems (10th revision) (ICD-10). (2016). WHO Version. Retrieved from https://icd.who.int/browse10/2016/en#/F65.4
Ivanović, Z., Lajić, O. & Joka, M. (2016). Korišćenje interneta i rizici po seksualni integritet maloletnika – eksperiment „Krstarica”. Kriminalistička teorija i praksa, 3(5), 43–55.
Jespersen, A. F., Lalumière, M. L., & Seto, M. C. (2009) Sexual abuse history among adult sex offenders and non-sex offenders: A meta-analysis. Child Abuse & Neglect, 33(3), 179–192.
Krivični zakonik, Službeni glasnik Republike Srbije, 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 –ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016.
Larcombe, W. (2012). Sex offender risk assessment: The need to place recidivism research in the context of attrition in the criminal justice system. Violence Against Women, 18(4), 482–501.
Maletzky, B. M. (1993). Factors associated with success and failure in the behavioral and cognitive treatment of sexual offenders. Annals of Sex Research, 6, 241–258.
Middleton, D., Elliott, I. A., Mandeville-Norden, R., & Beech, A. R. (2006). An investigation into the applicability of the Ward and Siegert Pathways Model of Child Sexual Abuse with Internet Offenders. Psychology, Crime, & Law, 12(6), 589–603.
Moen, O. M. (2015). The ethics of pedophilia. Etikk i praksis: Nord J Appl Ethics, 9(1), 111–124.
Olshan, A. (2014). Examining pedophilia: Causes, treatments, and the effects of stigmatization. International Centre for Missing & Exploited Children.
Raymond, N. C., Coleman, E., Ohlerking, F., Gary, A., Christenson, G., & Miner, M. (1999). Psychiatric comorbidity in pedophilic sex offenders. Am J Psychiatry, 156(5), 786–788.
Scott, C. L., & Holmberg, T. (2003). Castration of sex offenders: Prisoners’ rights versus public safety. J Am Acad Psychiatry Law, 31(4), 502–509.
Seto, C. (2004). Pedophilia and sexual offenses against children. Annual Review Of Sex Research, 15, 321–336.
Seto, M. C. (2009). Pedophilia. Annu. Rev. Clin. Psychol, 5, 391–407.
Tenbergen, G., Wittfoth, M., Frieling, H., Ponseti, J., Walter, M., Walter, H., Beier, K. M., Schiffer, B., & Kruger, T. H. C. (2015). Neurobiology and psychology of pedophilia: Recent advances and challenges.Front Hum Neurosci, 9, 344–348.
Williams, K. M., Cooper, B. S., Howell, T. M., Yuille, J. C., & Paulhus, D. L. (2009). Inferring sexually deviant behavior from corresponding fantasies: The role of personality and pornography consumption. Criminal Justice and Behavior, 36(2), 198–222.
Wong, C. (2001). Comment: Chemical castration: Oregon’s innovative approach to sex offender rehabilitation or unconstitutional punishment? Oregon Law Review, 80(1), 267–301.
Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, Službeni glasnik Republike Srbije, 32/2013.