A NEW LEGAL SOLUTION ON RECIDIVISM IN SERBIАN CRIMINAL LEGISLATION
Sažetak
U srpskom krivičnom zakonodavstvu došlo je do normativnog preoblikovanja koje je formalno i sadržinski izmenilo suštinu i pravno dejstvo instituta povrata. Od usvajanja Krivičnog zakonika 2006. godine do Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2019. godine, povrat je bio fakultativna otežavajuću okolnost, sa specifičnim pravnim statusom, kako zbog činjenice da je bio izdvojen u okviru zasebne norme tako i zbog činjenice da je, zakonom, sudu bilo naznačeno koje tačno navedene okolnosti uzima u obzir prilikom ocene da li će povrat koristiti kao otežavajuću okolnost.
Prema novom rešenju povrat umesto fakultativne postaje obavezna otežavajuća okolnost, koja uz jasno preciziranje uslova za pooštreno kažnjavanje, sužava prostor za slobodno sudijsko odlučivanje u procesu odmaravanja kazne.
Nakon izvršene normativne analize i upoređivanja prethodnih i aktuelnog zakonskog rešenja povrata u radu je apostrofirano da bi proces sudskog odmeravanja kazne trebalo da bude praćen samo instruktivnim uslovima, koji ostavljaju dovoljno prostora sudu da raniju osuđivanost vrednuje u kontekstu svih oteževajućih i olakšavajužih okolnosi, dok je novo rešenje ocenjeno kao regresivno, budući da sud striktno vezuje zakonom, kroz obligatorne uslove u pogledu običnog i višestrukog povrata, što je u skladu sa opštim trendom zaoštravanja represije na naormativnom planu i svođenjem uloge suda na nivo administrativne primene norme.
Reference
Albrecht J. H. (2001). Sentencing and Punishment in Germany. In M. Tonry (ed.), Penal Reform in Overcrowded Times (pp. 139-145). Oxford: Oxford university Press
Bačić, F. (1995). Krivično pravo- Opći dio. Zagreb: Informator
Bodrožić, I. (2017). Negativne kriminalno – političke tendencije i krivična dela terorizma u zakonodavstvu Nemačke. Srpska politička misao, 1, 213-227.
Bodrožić, I. (2019). Institut „tri udarca“ – opravdanost ili ne. U S. Bejatović (Ur.), Izmene ukrivičnom zakonodavstvu i statusu nosilaca pravosudnih funkcija i adekvatnost državne reakcije na kriminalitet (međunarodni pravni standardi i stanje u Srbiji) (str. 271-284). Zlatibor: Intermex, Srpsko udruženje za krivinopravnu teoriju i praksu.
Delić. N. (2010). Zabrana (isključenje) ublažavanja kazne u određenim slučajevima. Crimen. 2. 228-245.
Đokić, I. (2020). Preventivno zatvaranje učinilacaopasnih po društvo – višestruki povrat i mere bezbednosti. U Đ. Ignjatović (Ur.), Kaznena reakcija u Srbiji, X deo (str. 279-299). Beograd: Pravni fakultet.
Đokić, I. (2019). Istorijski osvrt na institut povrata u srpskom(jugoslovenskom) krivilnom pravu. U D. Ignjatović (Ur.), Kaznena reakcija u Srbiji, IX deo (str. 308-326). Beograd: Pravni fakultet u Beogradu.
Đorđević, Đ. (2018). Kaznena politika sudova u Srbiji – izazovi i mehanizmi unapređenja. U S. Bejatović (Ur.), Organizacija pravosuđa i efikasnost sudske zaštite (evropski standardi i stanje u Srbiji) – krivičnopravni aspekt (str. 163-174). Zlatibor: Intermex, Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu.
Đorđević, Đ. (2010a). Aktuelni problemi odmeravanja kazne u našem krivičnom pravu. U Đ. Ignjatović (Ur.), Stanje kriminaliteta u Srbiji i pravna sredstva reagovanja, IV deo (str. 160-176). Beograd: Pravni fakultet.
Đorđević, Đ. (2010b). Nova rešenja o ublažavanju kazne u KZ Srbije. Revija za kriminologiju i krivično pravo. 3. 161-173
Jocić, D. (2019). Povrat kao okolnost kod odmeravanja kazne. U S. Bejatović (Ur.), Izmene ukrivičnom zakonodavstvu i statusu nosilaca pravosudnih funkcija i adekvatnost državne reakcije na kriminalitet (međunarodni pravni standardi i stanje u Srbiji) (str. 230-241). Zlatibor: Intermex, Srpsko udruženje za krivinopravnu teoriju i praksu.
Kolarić, D. (2020). Višestruki povrat u krivičnom pravu Srbije- Osvrt na Zakon o izmenam i dopunama Krivičnog zakonika iz 2019. godine. U Đ. Ignjatović (Ur.), Kaznena reakcija u Srbiji, X deo (str. 208-217). Beograd: Pravni fakultet.
Kolarić, D. (2019). Orijentacija zakonodavca u poslednjem zakonu o izmenama i dopunama krivičnog zakonika. Arhiv za pravne i društvene nauke, 3-4, 13-43.
Konstantinović, S. (1977). Uzroci recidivizma i tretman povratnika. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu. 17. 389-410.
Lazarević, J. (2013). Zabrana ublažavanja kazne – da li ne, U S. Bejatović (Ur.), Nova rešenja u kaznenom zakonodavstvu Srbije i njihova praktična primena (str. 421-424). Zlatibor: Intermex, Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu.
Miladinović, V. (1982). Istorijski osvrt na institut povrata. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu. 22. 291-309
Oleson, J. C. (2015). Habitual criminal legislation in New Zealand: Three years of three stikes. Australian and New Zealand Journal of Criminology. 48. 277-292
Ristivojević, B. (2012). Aktuelna pitanja sadašnjeg stanja materijalnog krivičnog zakonodavstva Srbije, U S. Bejatović (Ur.), Aktuelna pitanja krivičnog zakonodavstva (normativni i praktični aspekt) (str. 42-68). Zlatibor: Intermex, Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu.
Schmalleger, F. (2020). Criminal Justice - A Brief Introduction - Thirteenth edition. New York: Pearson
Simeunović-Patić B. (2016). Povrat – kriminološki aspekti. U Ignjatović, Đ. (Ur.), Kaznena reakcija u Srbiji, VI deo (str. 195-213). Beograd: Pravni fakultet
Stevanović, I., Međedović, J., Petrović, B., Vujičić, N. (2018). Ekspertsko istraživanje i analiza povrata u Republici Srbiji. Beograd: Institut za kriminaloška i sociološka istraživanja.
Stojanović, Z. (2019a). Krivično pravo- opšti deo. Beograd: Pravni fakultet u Beogradu, Pravna knjiga
Stojanović, Z. (2019b). Komentar Krivičnog zakonika. Beograd: Službeni glasnik
Stojanović, Z. (2016). Komentar Krivičnog zakonika. Beograd: Službeni glasnik
Stojanović, Z. (2015). Krivično pravo-opšti deo. Beograd: Pravni fakultet u Beogradu, Pravna knjiga