The UTICAJ LOKALNOG I OPŠTEG OKRUŽENJA NA KORIŠĆENJE I RASTURANJE DROGE OD STRANE ADOLESCENATA U BEOGRADU
Sažetak
Cilj rada bio je da utvrdi da li postoje značajne razlike u varijablama lokalnog i opšteg okruženja između adolescenata koji nisu imali bilo kakav kontakt sa drogom od onih koji koriste i rasturaju drogu. Ispitivanje ovih razlika obavljeno je na dvoetapnom slučajnom uzorku učenika srednjih škola u Beogradu, veličine 1286 starih između 15 i 19 god. Svi podaci prikupljeni su posebno konstruisanim upitnikom u potpuno anonimnoj situaciji. Analiza dobijenih podataka o razlikama između adolescenata bez kontakta sa drogom i onih koji je koriste i rasturaju urađena je kanoničkom diskriminativnom analizom, posebno za dečake, a posebno za devojke. U analizi razlika, kod dečaka je dobijena jedna značajna diskriminativna funkcija čija je kanonička korelacija bila reda veličine .616. Ta funkcija definisana je lakoćom dostupnosti droge u lokalnom okruženju (.863 i .874), ali značajnu ulogu u strukturi te funkcije imale su i neke druge varijable lokalnog i opšteg okružnja. Kod devojaka je takođe izolovana jedna diskriminativna funkcija čija je korelacija manja nego kod dečaka (.540). Ta funkcija je takođe definisana lakoćom dostupnosti droge (.719 i .737), ali i nekim drugim varijablama pri čemu se mogu zapaziti i razlike u odnosu na strukturu ove funkcije kod dečaka. Podaci istraživanja nesumnjivo pokazuju da se pri odabiru preventivnih intervencija kada je zloupotreba droge u pitanju, mora obratiti posebna pažnja na oblik zloupotrebe koji se manifestuje kao istovremeno korićenje i rasturanje droge, te na faktore iz ove dve sredine koji utiču na to ponašanje, kao i na razlike u rizičnim i protektivnim faktorima u zavisnosti od pola.
Reference
Bandura, A. (1986). Social foundations of thought and action: A social cognitive theory. Prentice Hall.
Bronfenbrenner, U. (1979). The ecology of human development: Experiments by nature and design. Harvard University Press.
Evropsko istraživanje o upotrebi alkohola i drugih droga među mladima u Srbiji 2008: Izveštaj za Republiku Srbiju. (2009). Ministarstvo zdravlja RS, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, European School Project on Alcohol and Other Drugs.
ESPAD. (2011). The 2011 ESPAD Report - Substance Use Among Students in 36 European Countries. The Swedish Council for Information on Alcohol and other Drugs, EMCDDA, Pompidou Group. http://www.espad.org/sites/espad.org/files/The_2011_ESPAD_Report_FULL_2012_10_29.pdf>
Garbarino, J. (1995). Raising children in a socially toxic environment. Jossey-Bass.
Gardner, S. E., Green, P. F., & Marcus, C. (1994). Sings of effectiveness II: Preventing alcohol, tobacco and other drug use: a risk factor/resilinecy – based approach. Government Printing Office.
Gottfredson, M. R., & Hirschi, T. (1990). A general theory of crime. Stanford University Press.
Hawkins, J. D., Catalano, F., & Miller, J. (1992). Risk and protective factors for alcohol and other drug problems in early adulthood: Implications for substance abuse prevention. Psychological Bulletin, 112(1), 64‒105. https://doi.org/10.1037/0033-2909.112.1.64>
Hirschi, T. (1969). Causes of delinquency. University of California Press.
Jack, G. (2000). Ecological influences on parenting and child development. British Journal of Social Work, 30(6), 703‒720. https://doi.org/10.1093/bjsw/30.6.703>
Jacobs, G., & Cleveland, H. (1999). Social developmental theory. In H. Clevelend & G. Jacobs (Eds.): Human choice: The genetic code for social development. Word Academy of Arts and Science.
Jessor, R., & Jessor, S. L. (1977). Problem behaviour and psychological development: A longitudinal study of youth. Academic Pr.
Jugović, A. (2004). Rizična ponašanja omladine u Srbiji. In S. Mihailović (Ed.), Mladi zagubljeni u tranziciji (pp. 177‒203). Centar za proučavanje alternative.
Krivični zakonik. Službeni glasnik Republike Srbije, br. 85/2005, 88/2005 ‒ ispr., 107/2005 ‒ ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019).
Lovrić, S. (2006a). Socijalno-psihološke odrednice socijalizacije mladih bez i sa toksikomanskim iskustvom. [Magistarska teza, Banja Luka: Filozofski fakultet].
Lovrić, S. (2006b). Mladi, socijalna kontrola i društvo. Filozofski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci.
Majkić, B. (2008). Nasilje u školama i zloupotreba psihoaktivnih supstanci. In D. Radovanović (Ed.), Poremećaji ponašanja u sistemu obrazovanja (pp. 213‒222). Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerzitet u Beogradu.
Milosavljević, M., & Jugović, A. (2008). Socijalna isključenost i društvene devijacije mladih. In D. Radovanović (Ed.), Poremećaji ponašanja u sistemu obrazovanja (pp. 25‒50). Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerzitet u Beogradu.
Otašević, B., & Kolarević, D. (2020). Karakteristike ilegalnih laboratorija za proizvodnju marihuanе u Srbiji. Bezbednost, 62(2), 5‒27. https://doi.org/10.5937/bezbednost2002005O>
Popović-Ćitić, B., & Popović, V. (2009). Koncept rizičnih i protektivnih faktora: klasifikacioni okviri za potrebe prevencije poremećaja ponašanja dece i omladine. Socijalna misao, 16(3), 43-67.
Radovanović, I. (2016). Zloupotreba droge u populaciji srednjoškolskih učenika: fenomenologija, etiologija i modeli prevencije. [Doctoral thesis, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerzitet u Beogradu].
Radovanović, I., Spasić, D., & Radovanović, D. (2019). Adolescentske vršnjačke grupe i zloupotreba droge. Sociološki pregled, 53(4), 1584‒1608. https://doi.org/10.5937/socpreg53-21465>
Radovanović, I. (2021). Zloupotreba droga : adolescenti u Beogradu. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.
Rončević, N., Stojadinović, A., & Radovanov, D. (2001). Adolescencija: zdravstvena zaštita. Authors.
Rot, N. (2010). Osnovi socijalne psihologije. Zavod za udžbenike.
Spasić, D. (2020). Policija i društvo: odgovor na nasilje u porodici. Zadužbina Andrejević.
Stanković, M. (2008). Droga i kriminal. Simbol.
Strategija o sprečavanju zloupotrebe droga za period 2014‒2021. godine. http://www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678>
Žegarac, N., Kišjuhas, A., & Koprivica, I. (2016). Pojmovnik kulturno kompetentne prakse. Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu.
Žunić-Pavlović, V., Popović-Ćitić, B., & Pavlović, M. (2010). Programi prevencije poremećaja ponašanja u školi. Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu.
