Успешност националног лидера
Sažetak
Национално лидерство, као сегмент општег лидерства, припада друштвеној науци о менаџменту,
који се бави законитостима политичког вођења конкретних земаља, у које нарочито спада откривен
каузалитет о аналогији резултата развоја земље и владалачке компетентности њеног лидера. Зато је овај каузалитет, према општим импликацијама, веома значајан како за конкретну земљу, тако и за целину садашњег и будућег света. Тај сегмент науке до сада није озбиљније истраживан јер је наизглед јасан и због тога га не треба детаљније проучавати. Међутим, у садашњем узбурканом свету, препуном крупних егзистенцијалних проблема (ратних, терористичких, климатских, пандемијских, мигрантских и др.), они се могу решити само спасоносним одрживим развојем, у чему крупну улогу имају национални лидери, чију успешност треба истраживати.
Сходно томе, за предмет овог научног рада одабрано је изучавање владалачке успешности националних лидера, са циљем да се тиме допринесе како њиховој ефикасности у вођењу сопствених земаља, тако и решавању поменутих светских проблема. У том контексту треба истаћи да је за ово теоријско истраживање коришћен прикладан пројекат истраживања, чијом су применом откривена значајна нова научна сазнања о корелацији политичке компетентности националних лидера и остварених резултата у њиховим земљама.
Reference
Covey, S. (2010). Principle-Centered Leadership. Beograd: Mladinska knjiga. [In Serbian]
Drucker, P. (2006). The Essential Drucker. Novi Sad: Adizes. [In Serbian]
Dunđerović, R. (2004). Basics of Management Psychology. Novi Sad: Fakultet za menadžment. [In Serbian]
Hamel, G. (2009). The Future of Management. Novi Sad: ASEE Books. [In Serbian]
Hassanzadeh, M., Silong, D. Asmuni, A., Wahiza, N. (2015). Global Leadership Competencies. Journal of Educational and Social Research, 5(2), 137-146. doi: 10.5901/jesr.2015.v5n2p137
Maddison, A. (2001). The World Economy: A Millennial Perspective. Paris: OECD.
Manzoor, A., Tao, Lv., Aftab, Sh., Muhammad, S. (2017). The political leadership and corporate governance: an analysis of leadership theories and its influence. International Journal of Basic and Applied Sciences, 6(3), 45-50. doi:10.14419/ijbas.v6i3.7706.
Maslow, A. (2004). Psychology in Management. Novi Sad: ASEE Books. [In Serbian]
Mau, T. (2015). Leadership competencies for a global public service. International Review of Administrative Sciences. 83. 0/0,1-20. doi:10.1177/0020852315576706.
Mersal, A. (2016). Sustainable Urban Futures. New York: Macmillan.
Modrinić, Z. (2006). Management Competencies. Beograd: BMD – MEGA. [In Serbian]
Radovanović T., Stojmirović, LJ. (2020). The Present and the Future of Local Development. Napredak, 1 (3), 67-78. doi:10.5937/ napredak1-29678 [In Serbian]
Radovanović, T. (2022). Sustainable Local Development Planning. Beograd: author’s edition. [In Serbian]
Siegel, M. (2016). The President as Leader. New York: Routledge.
Torfing, J. and Sørensen, E. (2019). Interactive Political Leadership in Theory and Practice: How Elected Politicians May Benefit from Co-Creating Public Value Outcomes. Administrative Sciences, 9 (3):51, 1-18. doi: 10.3390/admsci9030051
