Протест Хрватске и изложба „Јасеновац – право на незаборав“ у Уједињеним нацијама – поводом Дана Холокауста 2018. године

Sažetak

Изложба „Јасеновац – право на незаборав“ била је прва изложба Републике Србије о Јасеновцу у УН, али и прва на тему Јасеновца након Другог светског рата и, са 7 тона опреме и експоната, најмонументалнија у историји Уједињених нација. Одржана је у УН у Њујорку, од 26. јануара до 2. фебруара 2018. године, на Ист Риверу. Директор ове изложбе био је проф. др Гидеон Грајф, светски признати историчар Холокауста, експерт за логоре смрти у Другом светском рату и шеф Међународне експертске групе историчара „ГХ7 – Стоп ревизији“, а координатор српско-јеврејске академске сарадње и свих сегмената припреме изложбе амбасадор др Љиљана Никшић. Изложбу је отворио први потпредседник Владе Србије и министар иностраних послова г. Ивица Дачић у присуству преживеле деце-логораша Јасеновца и дечјих логора НДХ који су први пут након Другог светског рата говорили у Уједињеним нацијама. Република Хрватска (РХ) и Министарствa вањских и еуропских послова послова (МВЕП РХ), у свом пуном капацитету, кроз све међународне организације, на све могуће начине покушала је да блокира одржавање изложбе, тако што је уложила и дипломатски протест Комисији УН, Стејт департменту, МИП Израела и ЕУ. Република Хрватска је своје протесте (безуспешно) заснивала на „територијалном принципу“ будући да се Јасеновац налази на њеној територији. Уједињене нације су стале на страну Републике Србије прихватајући аргумент да је сврха изложбе сећање на жртве нацизма и фашизма и да је то питање заштите културе сећања на жртве логора смрти у Другом светском рату којима је посвећен и Међународни дан Холокауста, који се одржава сваке године у Уједињеним нацијама. Хрватска дипломатија је водила упорну кампању код Комисије УН, условљавајући да о изложби треба да се „покрену преговори између Београда и Загреба“ и да треба српски амбасадор у Загребу да „добије одобрење“ од надлежних у РХ, па да се тек онда разговара о томе у УН. Након тога уследио је протест српске стране. Изложба је била производ српско-јеврејског академског пројекта. Светске агенције, као што су Ројтерс, Асошијетед прес, Дојче веле, Вашингтон пост и друге, пренеле су протест МВЕП РХ, али и детаљно известиле о изложби и о логору Јасеновац, као и о томе да је коришћено 57 метода бруталног убијања у логору, што је изложбу ставило у фокус светске пажње. Одмах након отварања изложбе, на маргинама ОЕБС-ове Конференције о антисемитизму у Риму, министар иностраних послова Србије сусрео се и са папом Франциском, али и са председником Светског јеврејског конгреса, преневши том приликом ставове Србије против иницијативе РХ за канонизацију усташког викара и надбискупа Алојзија Степинца и изразио забринутост поводом пораста неоусташтва у РХ. Изложба у УН „Јасеновац – право на незаборав“ направила је значајне промене у приступу Јасеновцу и резултат је био прва званична посета једног председника Израела. Јула 2018. године председник Рувен Ривлин је постао први председник Израела који је посетио Београд и Загреб и том приликом обишао меморијални комплекс Јасеновац, поклонивши се сенима јасеновачких великомученика. Током посете Београду, заједно са председником Србије Александром Вучићем, открио је таблу са називом улице која је посвећена оснивачу модерног ционизма Теодору Херцлу, чији су отац и деда рођени у Земуну. Такође, резултат изложбе је и Апел Светског јеврејског конгреса упућен премијеру Републике Хрватске Андреју Пленковићу да донесе Закон о забрани употребе усташког поздрава „за дом спремни“ и о уклањању меморијалне плоче ХОС-а са угравираним „за дом спремни“ из Јасеновца.