Језик и разумевање

  • Slobodan Kanjevac
Ključne reči: jезик, разумевање, интенционалност, биће, логос, филозофија, Гадамер, херменеутика, разговор

Sažetak


Почетак излагања представља осврт на језик којим се филозофи антике баве још из времена разматрања питања о логосу. Посебан допринос теми „језик“ евидентира се појавом Платона и Аристотела, али и ширим и продубљеним захватима које уочавамо преко теологије вербума, рационалистичког и емпиристичког схватања језика, аналитичке филозофије језика, феноменологије као претпоставке филозофске херменеутике. Уласком у то подручје језик се онтолошки тематизира још и као „кућа бића“ или „као биће које се може разумети“.

Reference

Angehrn, E. (2014). Sense and Non-Sense: The Understanding of Man. Novi Sad: Akademska knjiga. [In Serbian]

Aristotle (1965). Organon. Beograd: Kultura. [In Serbian]

Gadamer, H. G. (2002). The Reader. Zagreb: Matica Hrvatska. [In Croatian]

Gadamer, H. G. (1978). Truth and Method. Sarajevo: Veselin Masleša. [In Croatian; Serbian]

Plato (1978). Letters. Beograd: Rad. [In Serbian]

Vaezi, A. (2014). Introduction to Hermeneutics. Sarajevo: Fondacija “Mulla Sadra”. [In Croatian]

Objavljeno
2023/09/01
Rubrika
Pregledni rad