Ћирилица и српска култура
Sažetak
У раду се говори о мјесту и значају српске ћирилице у српској култури. Несумњиво је да је ћирилица са српским језиком међу најбитнијим идентитетским знацима, што говори да јој је у осмишљавању националне и културне политике нужно и придавати такав значај. Управо зато што има такво идентитетско значење, ћирилица је и раније потискивана из српског народа, а кроз двадесети вијек то је настављено, посебно послије Другог свјетског рата. И данас, послије раскида српско-хрватског језичког заједништва, многе снаге организовано раде да се ћирилица не врати на своје мјесто. Управо и то говори о њеном значају за српски културни и национални идентитет.
Reference
Antonić, S. (2013). The Venice Commission and the Cyrillic. In: M. Kovačević (ed.) In the protection of the Serbian Cyrillic (chrestomathy) (133–138). Pale: Srpsko prosvjetno i kulturno društvo “Prosvjeta”. [In Serbian]
Brborić, V. (2016). About Jovan Skerlić’s Survey in the Serbian Literary Gazette. Beograd: Čigoja. [In Serbian]
Ivić, P. (2001). Serbian Nation and Its Language. Sremski Karlovci; Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića. [In Serbian]
Kovačević, M. (2013). Croation Claims to the History of the Serbian Cyrillic. In: M. Kovačević (ed.) In the protection of the Serbian Cyrillic (chrestomathy) (67-72). Pale: Srpsko prosvjetno i kulturno društvo “Prosvjeta”. [In Serbian]
Krestić, V. (2017). About the Name of the Language in the Past of Croatia. Beograd: Udruženje za odbranu ćirilice “Dobrica Erić”. [In Serbian]
Lazarević, L. (2010). Notes from occupied Belgrade: (1915-1918). Beograd: Jasen [In Serbian]
Lompar, M. (2011). The Spirit of Self-Denial: A Contribution to the Critique of the Serbian Cultural Policy. Novi Sad: Orpheus [In Serbian]
Maretić, T. (1931). Grammar and Stylistics of the Croatian or Serbian Literary Language. Zagreb: Obnova. [In Croatian]
Piper, P. (2013). Symbolic Value of the Serbian Cyrillic and the Modern State of Serbian Culture. In: M. Kovačević (ed.) In the protection of the Serbian Cyrillic (chrestomathy) (211-219). Pale: Srpsko prosvjetno i kulturno društvo “Prosvjeta”. [In Serbian]
Remetić, S. (2012). Two Decades of the Republic Srpska in a Linguistic Arena: The Current Reality and Perspectives. In: R. Kuzmanović (ed.) The Republic Srpska – Twenty Years of Development: Achievements, Challenges and Perspectives (167-185). Banja Luka: ANURS. [In Serbian; English]
Rodić, N. (2002). Toma Maretić’s Letter to Ljubomir Stojanović. Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor, LXVII (1-4), 201-204. [In Serbian]
Stanišić, V. (2014). “Bosnian Cyrillic” and Vuk’s Cyrillic. In: N. Milošević-Đorđević (ed.) Vuk Stefanović Karadžić (1787–1864–2014) (105–115). Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. [In Serbian]
Stojanović, J. (2013). Continuity, Spreading and Status of the Serbian Cyrillic – Throughout the Centuries and Today. In: M. Kovačević (ed.) In the protection of the Serbian Cyrillic (chrestomathy) (73-113). Pale: Srpsko prosvjetno i kulturno društvo “Prosvjeta”. [In Serbian]
Tanasić, S. (2013). The Cyrillic as the Beginning and the End of Serbian Culture. In: M. Kovačević (ed.) In the protection of the Serbian Cyrillic (chrestomathy) (186-196). Pale: Srpsko prosvjetno i kulturno društvo “Prosvjeta”. [In Serbian]
Tanasić, S. (2014). Aleksandar Belić about Vuk Karadžić. In: N. Milošević-Đorđević (ed.), Vuk Stefanović Karadžić (1787–1864–2014). Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. [In Serbian]
Tanasić, S. (2023). The Serbian Language in the Republic Srpska. In: Thirty Years of the Republic Srpska. Banja Luka: ANURS. (in the process of printing). [In Serbian]
