ВЕРСКА НАСТАВА У СРБИЈИ ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ПОСЛЕ УВОЂЕЊА У ШКОЛСКИ СИСТЕМ: МИШЉЕЊА СТУДЕНТА И ЊИХОВИ СТАВОВИ ПО СРОДНИМ ПИТАЊИМА
Sažetak
Протеком нешто више од две деценије од увођења Верске наставе у школски систем Србије, настала је и научна и друштвена потреба да се провере ставови садашњих студената у погледу њеног статуса, примењеног модела и утицаја похађања Верске наставе на формирање социјалних ставова по одређеним друштвеним питањима, о којима цркве и верске заједнице имају своје ставове.
Истраживање, спроведено методом испитивања, техником онлајн анкете, на грудвастом узорку, је извршено током маја и јуна 2022. године, међу студентима свих учитељских факултета у Србији. Избор студената учитељских факултета као статистичког скупа, повезан је са чињеницом да су учитељи ти који се у склопу школске социјализације први сусрећу са ученицима и значајно утичу на формирање њихових социјалних ставова у раном периоду институционалне социјализације. Стога је било важно проверити њихове ставове по овом питању.
Резултати истраживања су показали да постоји сагласност о потреби постојања Верске наставе као предмета, и то чак кроз залагање да тај предмет стекне обавезни статус у основној школи, али да у још већој мери постоји сагласност о потреби трансформације модела (садржаја) верске наставе из потпуно конфесионалног у комбиновани. Студенти сматрају да је у периоду ране школске социјализације (I-IV разред основне школе) потребно да Верска настава задржи свој конфесионални карактер, док је у старијим разредима основне школе (V-VIII) потребно да она буде заснована на неконфесионалном моделу, који би омогућавао како спознају других религија и њиховог учења, тако и разматрање религије у кључу важне друштвене појаве (историјски, филозофски, морално, социолошки, итд).
Истраживање је потврдило утицај похађања Верске наставе на формирање одређених социјалних ставова код испитаника, па са тог аспекта треба посматрати и истрајност цркава и верских заједница за њеним одржавањем у школском систему, и то према конфесионалном моделу.
Reference
Базић, Јован. 2011. „Национални идентитет у процесу политичке социјализације”. Српска политичка мисао 4/2011: 335–354. https://doi.org/10.22182/spm.3442011.17
Бодрожић, Ђуро. 2014. „Религија и идентитет на Балкану”. Политичка ревија 1/2014: 25–43. https://doi.org/10.22182/pr.3912014.2
Ивановић, Станоје. „Образовање између религије и секуларизације”. Иновације у настави 28 (2): 13–17. DOI: 10.5937/inovacije1502013I
Јањић, Јован. 2018. Српска православна црква у комунизму и посткомунизму. Београд: Новости
Настић, Невена. 2020. „Социолошки приступ разумевању православне верске наставе у првом циклусу основног образовања и васпитања”. Зборник радова Учитељског факултета Призрен-Лепосавић бр. 14: 485–497. DOI: 10.5937/zrufpl2014485N
Павле, еписком рашко-призренски. 2013. Извештаји са распетог Косова. Београд: Издавачка фондација Архиепископије београдско-карловачке, Фондација патријарх Павле
Петровић, Јасмина. 2011. „Вредносни ставови студената: религиозност, просоцијални ставови и однос према будућности”. Годишњак Српске академије образовања за 2010: 881–896. Доступно на http://www.sao.org.rs/documents/G2010_2x.pdf
Петровић, Јасмина и Урош Шуваковић. 2013. „Религиозност, конфесионална дистанца и место верске припадности у структури идентитета студената у Косовској Митровици”. У Национални идентитет и религија, ур. Зоран Милошевић и Живојин Ђурић, 245–264. Београд: Институт за политичке студије
Радушки, Нада. 2018. „Језичка и религијска компонента националног идентитета становништва Србије”. У Национални идентитет и етнички односи, прир. Нада Радушки, 21-36. Београд: Институт за политичке студије. Доступно на https://www.ips.ac.rs/wp-content/uploads/2019/03/zbornik-Nacionalni-identitet-i-etnicki-odnosi-knjiga-6.pdf
Републички завод за статистику Србију (РЗС). 2013. Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији у 2011. Становништво: вероисповест, матерњи језик и национална припадност. Доступно на https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Knjiga4_Veroispovest.pdf
Републички завод за статистику Србију (РЗС). 2021. Високо образовање 2020/2021. Београд: РЗС. Доступно на https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/pdf/G20216006.pdf
Републички завод за статистику Србију (РЗС). 2022. Попис 2022: Матерњи језик, вероисповест и национална припадност. Доступно на: https://popis2022.stat.gov.rs/sr-Cyrl/5-vestisaopstenja/news-events/20230616-st
Стојшин, Снежана, С. 2023. „Промене у националној структури становништва Србије почетком 21. века”. Социолошки преглед 57 (3): 823–859. doi: 10.5937/socpreg57-45345
Шуваковић, Урош. 2000. Испитивање политичких ставова. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
Шуваковић, Урош. 2012. „Разбијање Југославије и неоколонијални положај новонасталих држава бившег југословенског простора”. У Разбијање Југославије, ур. Живојин Ђурић, Милош Кнежевић и М. Јовановић, 141–179. Београд: Институт за политичке студије
Шуваковић, Урош. 2014. Транзиција: прилог социолошком проучавању друштвених промена. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини
Altiser, Luj. 2015. Ideologija i državni ideološki aparati, drugo i dopunjeno izdanje. Loznica: Karpos
Avramović, Sima. 2016. „Religious Education in Public Schools and Religious Identity in Post-Communist Serbia”. Anali Pravnog fakulteta u Beogradu 64 (3): 25–56. DOI: 10.5937/AnaliPFB1603025A
Berger, Peter L. 1999. „The Desecularization of the World: The Global Overview”. In The Desecularization of the World: Resurgent Religion and World Politics, Ed. Peter L. Berger 1–18. Washington D.C.: Ethics and Public Policy Center
Blagojević, Mirko. 2009. „Revitalizacija religije i religioznost u Srbiji: stvarnost ili mit?” Filozofija i društvo (2): 97-117. https://doi.org/10.2298/FID0902097B
Cvitković, Ivan. 2001. „Nacija, nacionalizam i religije Balkana”. U Religije Balkana: susreti i prožimanja, prir. Milan Vukomanović, Marinko Vučinić, 86–100. Beograd: Beogradska otvorena škola
Cvitković, Ivan. 2009. „Has the `Return` of Religions Occurred or `Return` to the Religion?” In Revitalization of Religion – Theoretical and Comparative Approaches, ed. Danijela Gavrilović, 15–24. Niš: Yugoslav Society for the Scientific Study of Religion.
Đorđević, Dragoljub. 2009. „Religiousness of the Serbs at the Begining of the 21st Century: What Is It About?” In Revitalization of Religion – Theoretical and Comparative Approaches, ed. Danijela Gavrilović, 57–64. Niš: Yugoslav Society for the Scientific Study of Religion.
Flere, Sergej & Rudi Klanjšek. 2008. „Serbian orthodox religiousness: An empirical and comparative portrait”. Sociološki pregled 42 (1): 27–44. DOI: 10.5937/socpreg0801027F
Flere, Sergej & Rudi Klanjšek. 2014. „Was Tito’s Yugoslavia totalitarian?” Communiste and Post-communiste Studies 47 (2): 237–245. https://doi.org/10.1016/j.postcomstud.2014.04.009
Jaurès, Jean. 1904. „Discours de Castres le 30 juillet 1904”. Laïcité Aujourd'hui, 18 janvier 2009. Доступно на: https://www.laicite-aujourdhui.fr/?Jean-Jaures
Koceva, Daniela. 2015. „Introduction of Religious Education in the Republic of Macedonia”. International Journal of Sciences: Basic and Applied Research (IJSBAR) 19: 225–233.
Kulska, J. (2020). Bridging the Nation and the State: Catholic Church In Poland As Political Actor. Politics and Religion 14(2): 263–281. DOI: https://doi.org/10.54561/prj1402263k
Maksimović, Iskra. 1998. „Religijsko obrazovanje i nastava religije u državnim školama u Evropi”. Nastava i vaspitanje 4/1998: 717–727
Parker, Charlie, Sam Scott, and Alastair Geddes. 2019. Snowball Sampling. In Research Methods Foundation. Eds. Atkinson Paul, Sara Delamont, Alexandru Cernat, Joseph W. Sakshaug and Richard A.Williams. SAGE Publication Ltd. DOI: https://doi.org/10.4135/9781526421036831710
Ramet, Sabrina P. (Ed) 2014. Religion and Politics in Post-Socialist Central and Southeastern Europe: Chalanges since 1989. Palgrave Macmillan
Staničić, Frane. 2021. „Religious Education in the Public Sphere in Slovenia”. Law, Identity and Values 2/2021: 143–162. https://doi.org/10.55073/2021.2.143-162
Šuvaković, Uroš V., Jelena R. Petrović & Ivko A. Nikolić. 2023. „Confessional Instruction or Religious Education: Attitudes of Female Students at the Teacher Education Faculties in Serbia”. Religions 14 (2): 160–173. https://doi.org/10.3390/rel14020160
Teece, Geoff. 2010. „Is it learning about and from religions, religion or religious education? And is it any wonder some teachers don’t get it?” British Journal of Religious Education 32 (2): 93–103. https://doi.org/10.1080/01416200903537399
Vukomanović, Milan. 2001. Sveto i mnoštvo: izazovi religijskog pluralizma. Beograd: Čigoja štampa.
