ЈАВНО ИНФОРМИСАЊЕ И ИНФОРМИСАЊЕ ЈАВНОСТИ: KАПАЦИТЕТИ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Sažetak
Једна од уставних и законских надлежности јединица локалне самоуправе односно општина и градова у Републици Србији је и „старање о јавном информисању“. Ова надлежност садржински подразумева обезбеђење права на јавно информисање путем медија (локалних или других, између осталог и кроз правила о државној помоћи и пројектног финансирања, правила о јавним набавкама и сл.). Међутим, постоји и друга значајна страна у вези са функционисањем јединица локалне самоуправе, која подразумева „информисање јавности“. Реч је о обавези јединица локалне самоуправе да у оквиру јавности рада и права грађана на обавештеност, као такође Уставом (Устав Републике Србије 2006) и законом утврђеног права, и саме „пружају“ информације грађанима на локалном нивоу. На тај начин се јавност информише о раду и поступањима, као и спровођењу одређених јавних политика у јединицама локалне самоуправе (нпр. путем саопштења о раду органа јединица локалне самоуправе, пружањем некомерцијалних аудиовизуелних медијских услуга, издавањем билтена о предузетим „акцијама“ и сл.). У фокусу овог рада је истраживање које на узорку од 25 општина и градова у Републици Србији, показује на који начин јединице локалне самоуправе у Републици Србији осим кроз (локалне) медије и саме обезбеђују информисање грађана на локалном нивоу. Истраживање треба да покаже да ли у јединицама локалне самоуправе у Републици Србији: (1) постоје организациони, кадровски и други капацитети за старање о информисању јавности и (2) начинима и облицима кроз које јединице локалне самоуправе независно од регистрованих (локалних) медија обезбеђују информисање јавности на локалном нивоу.
Reference
Врањеш, Невенко. 2020. Локална самоуправа. Бања Лука: Факултет политичких наука Универзитет у Бања Луци.
Вучковић, Јелена. 2017. Медијско право. Ниш: Медивест КТ, стр. 33-89.
Закон о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ) „Службени гласник Републике Србије”, бр. 92/23.
Закон о локалној самоуправи (ЗЛС) „Службени гласник Републике Србије”, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон, 47/18 и 111/21 – др. закон).
Јовановић, Андријана. 2015. „Принцип проактивне транспарентности и отворености у раду парламента: Случај Србија.” Политичка ревија: Vol. 43, бр. 1/2015, стр. 155-171.
Комшић, Јован. 2019. Демократија и добра (само)управа. Београд: Дан Граф, Београд.
Миленковић, Дејан. 2013. Јавна управа – одабране теме. Београд: Факултет политичких наука Универзитета у Београду; Чигоја штампа, стр. 316.
Ненадић, Немања. 2007. Јавност рада – Приручник за радна тела за праћење примене Етичког кодекса понашања функционера локалне самоуправе. Београд: Стална конференција градова и општина Србије – СКГО, стр. 7.
Устав Републике Србије, „Службени гласник Републике Србије”, бр. 98/06.
Darbishire, Helen. 2011. Proactive Transparency: The Future of the Right to Information? A Review of Standards, Challenges and Opportunities. Washington, D. C.: World Bank Institute.
Greffe, Xavier. 2004. The instrument of Good Governance. OECD, p. 35. Доступно на: https://www.oecd.org/employment/leed/34949100.pdf
Grimmelikhuijsen, Stephan, Gregory Porumbescu, Boram Hong and Tobin Im. 2013. „The Effect of Transparency on Trust in Government: A Cross-National Comparative Experiment.” Public Administration Review: Vol. 73, No. 1/2013, pp. 575-596.
Shah, Аnswar, Sana Shah. 2006. “The New Vision of Local Governance and the Evolving Roles of Local Governments”, In Local Governance in Developing Countries, ed Аnswar Shah, pp. 1-46. Washington, D.C: World Bank,. Доступно на:https://documents1.worldbank.org/curated/en/831451468322449919/pdf/374500Local0governance01PUBLIC1.pdf
Swianiewicz, Pawel. 2001. „Between Active Appreciation, Passive Approval and Distrustful Withdrawal”, In Public Perception of Local Governments, ed. Pavew Swianiwicz, pp. 15-41. Budapest, Hungary: Open Society Institute, OSI/LGI,. Доступно на: http://pdc.ceu.hu/archive/00006989/01/LGI_Public-Perception-of-Local-Governments_2001.pdf
