НАЦИОНАЛНО–ПОЛИТИЧКА МИСИЈА ФРА ГРГУРА–ГРГЕ ШКАРИЋА (1831–1876): ЗА ЈАВНО ДОБРО СРПСКЕ НАЦИЈЕ
Sažetak
Фра Гргур–Грго Шкарић (Жупањац, 1831–Загреб, 1876) једна је од најтајнаственијих историјских личности 1860/70–их у политичком животу Босне и Херцеговине. Као професор на Широкобријешкој католичкој богословији (1866–1869) васпитавао је ђаке у српском националном духу, заклињући их „за јавно добро српске нације“. Услед притисака којима је био изложен због националне мисије коју је водио и сумњи да припрема устанак, пребегао је на јесен 1869. у Кнежевину Србију, где је од намесничке Владе добио држављанство и финансијску помоћ. Српски намесник Јован Ристић био је патрон за израду његовог плана у вези са покретањем „Друштва омладине римокатоличке у Херцеговини“. При српском Министарству иностраних дела, Шкарић је све до 1. јануара 1873. радио тајно, под псеудонимом „Јова Косановић“, првенствено као агент и заступник „католичког елемента Босне и Херцеговине“. Наредне две године припремао је устанак у родној Херцеговини, о коме је у једном саветодавном писму пријатељу у Мостару с јесени 1875. изнео став и мишљење о политичкој будућности најзападније турске провинције у Европи. У првом делу рада, после краћег Шкарићевог животописа, илустрован је његов конспиративни рад на Широкобријешкој богословији и у Београду, а у другом анализирана и коментарисана четири његова документа: „Меморандум“ Ристићу и српском Намесништву (новембар 1869), „План и савјет“ за националну еманципацију католика (и муслимана) у Босни и Херцеговини (децембар 1869), Предлог споразума о сарадњи католика западне Херцеговине са српским Намесништвом (јуни 1870) и писмо пријатељу фра Илији Лекићу у Мостар (новембар 1875).
Reference
Богићевић, Војислав. 1975б. Писменост у Босни и Херцеговини. Сарајево: Веселин Маслеша.
Војводић, Васo. 1994а. „Тајни рад Србије на ослобођењу Босне и Херцеговине (1868–1872)”. 9–115. У духу Гарашанинових идеја. Србија и неослобођено српство 1868–1876. Београд: Просвета.
Војводић, Васo. 1994б. „Три Гарашанинова повереника за политички рад у Херцеговини”. 231–261. У духу Гарашанинових идеја. Србија и неослобођено српство 1868–1876. Београд: Просвета.
Димић, Р. Душан. 1903. „Учешће Срба Босанаца и Херцеговаца у нашој књижевности од почетка XIX. вијека, па до 1878. год”. Босанска вила 23–24/XVIII: 394–396.
Дурковић–Јакшић, Љубомир. 1979. „Анонимна и загонетна брошура из 1868. године о организацији за устанак хришћана на Балкану против Турака”. Историјски гласник 1–2: 141–152.
Јакшић, Гргур. 1939. „План фра Грге Шкарића. Припрема једне духовне и политичке револуције у Херцеговини (1869)”. Политика, 8, 9, 10, 11. април: 14.
Јовановић, Љубомир. 1901. „Преглед национално–политичког живота српскога у XIX веку.” Српски књижевни гласник 11/(III, 1): 35–50.
Јовановић, Слободан. 1923. Друга влада Милоша и Михаила (1858–1868). Београд: Издавачка књижара Геце Кона.
Јововић, Божидар. 2010. „Херцеговачки фратри и српска ослободилачка мисао”. Изворник 6: 85–116.
Калај, Бењамин. [1976] 2002. Дневник (1868–1875). Приредио Андрија Раденић. Репринт. Београд: Ј. П. „Службени гласник”.
Ковачевић, Томо. 1879. Опис Босне и Херцеговине. Београд: Штампарија Н. Стефановића и Друга.
Ковачић, Славко. 1978/79. „Од Ђакова до Београда (рукопис фра Антуна Кнежевића)”. Гласник Архива и Друштва архивских радника БиХ XVIII–XIX: 365–384.
Костић, М. Лазо. 1963. Католички Срби. Политичко–историска расправа. Торонто: Српски Културни Клуб „Свети Сава”–Канада.
Крајишник Вучковић, Гавро. 1910. „Долазак и пребивање у Бејруту”. Развитак 1/I: 142–151.
Љушић, Радош. 1997. „Споменица и прошеније Стеве Богдановића”. Зборник за историју БиХ 2: 207–233.
Новак, Виктор. 1949. „Једно спорно питање из српскохрватских односа шездесетих година прошлога века”. Историски часопис 1–2/I (1948): 181–198.
Петровић, Раде. 1977. „Идеја о продаји Босне и Херцеговине шездесетих година 19. стољећа.” Балканика VIII (у част осамдесетогодишњице академика Васе Чубриловић. 279–299.
Писарев, А. Юорий, и Экмечич, Милорад. 1988. Освободительная борьба народов Боснии и Герцеговины и Россия 1865–1875. Документы. Москва: Наука.
Попов, Нил. 1873. Православiе въ Боснiи и его борьба съ католическою пропагандой и протестантскими миссiонерами. Москва: Въ Университетской типографiи.
Ристић, Јован. 1887. Спољашњи одношаји Србије новијега времена. Друга књига 1860–1868. Београд: Штампарија Краљевине Србије.
Слијепчевић, Ђоко. 1980. Михаило, архиепископ београдски и митрополит Србије. Минхен: Искра.
Стојанчевић, Владимир. 1981. „Политички погледи Јована Ристића на проблем ослобођења српског народа у Турској 1868–1878”. Историјски часопис XXVIII: 77–88.
Теиновић, Братислав. 2022. „Томо Ковачевић (1820–1863): Борац за српски национални интерес у Босанском ејалету”. Национални интерес 1/XVIII/41: 253–285. https:doi.org//10.22182/ni.4112022.12
Терзић, Славенко. 1987. „Јован Ристић и ʼзаветна мисао српскаʼ (1868–1876)”. Историјски часопис XXXIV: 271–290.
Урић, Ненад. 2008. „Српска школа у Вишеграду”. Историјски часопис LVII: 253–282.
Чубриловић, Васа. 1996. Босански устанак 1875–1878. Београд: Службени лист СРЈ, Балканолошки институт САНУ.
Bakula, Petro. 1867. Schematismus topographico–historicus custodiae provincialis et vicariatus apostolici in Hercegovina sub regimine spirituali Fratrum min: observ: Sancti Francisci pro anno domini 1867. Spalati: Typis Antonii Zannoni.
Čičić, Augustin. 1930. Monografija o fra Grgi Martiću 24. I. 1822.–30. VIII. 1905. Zagreb: Tisak narodne prosvjete.
Drljić, Rastislav. 1933. „Korespondencija Andrije Torkvata Brlića i fra Grge Martića”. Franjevački Vijesnik 10/XL: 206–208.
Drljić, Rastislav. 1940. Prvi Ilir Bosne Fra Martin Nedić 1810–1895. Sarajevo: Rastislav Drljić.
Drljić, Rastislav. 1942. „Kratak pregled razvoja katoličkog pučkog školstva u Bosni kroz XIX. vijek”. Kalendar Sv. Ante XVII: 168–177.
Džaja, M. Srećko. 1995. „Politički profil fra Grge Martića”. Bosna Franciscana 4/III: 54–67.
Ekmečić, Milorad. 1973. Ustanak u Bosni 1875–78. Sarajevo: Veselin Masleša.
Frejdzon, I. V[ladimir]. 1971. „Hrvatsko–ruski dodiri 1868–1870.” Historijski zbornik XXI–XXII (1968–69): 171–178.
Gavranović, Berislav. 1935. Uspostava redovite katoličke hijerarhije u Bosni i Hercegovini 1881 godine (Prilog političkoj historiji Austro–Ugarske Monarhije na Balkanu). Beograd: Seminar za opću historiju novoga vijeka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Gavranović, Berislav. 1956. Bosna i Hercegovina od 1853.–1870. godine. Sarajevo: Naučno društvo BiH.
Gjurgjević, Martin. 1910. Memoari sa Balkana (1858–1878). Sarajevo: Naklada samoga pisca.
Gross, Mirjana. 2001–2004. „Franjo Rački–ključne godine profesionalnoga povjesničara”. Radovi 34–35–36: 63–88.
Grujić, Tvrtko. 1930. „Biblioteka i zbirka starina franjevačkog samostana u Fojnici”. Napredak 1931: 159–161.
Gujić, Kasim. 1937. „Uloga Hrvata u Hercegovačkom ustanku”. Hrvatsko kolo XVIII: 179–197.
Hadžijahić, Muhamed. 1970. „Formiranje nacionalnih ideologija u Bosni i Hercegovini u XIX vijeku”. Jugoslovenski istorijski časopis 1–2: 55–69.
Herkalović, Tomo. 1906. Vorgeschichte der Occupation Bosniens und der Herzegovina. Zagreb: Druck von M. Majcen.
Horvat, Rudolf. 1937. „Iz nedavne prošlosti Bosne, obrt u Bosni god. 1865”. Napredak 1938/XXVIII: 108–110.
Jelenić, Julijan. 1915. Kultura i bosanski franjevci. II svezak (1780–1878). Sarajevo: „Prva hrvatska tiskara” Kramarić i M. Raguz.
Jolić, Robert. 2011. Leksikon hercegovačkih franjevaca. Mostar: Hercegovačka franjevačka provincija Uznesenja BDM, Franjevačka knjižnica.
Korunić, Petar. 1981. „Jugoslavenska ideja u hrvatskoj politici 1866–1868”. Zbornik Zavoda za povijesne znanosti istraživačkog centra JAZU: 1–107.
Korunić, Petar. 1984. „Pisma Klementa Božića Matiji Mrazoviću o prilikama u Bosni 1867–1869”. Historijski zbornik XXXVII (1): 165–205.
Korunić, Petar. 1987. „Prilog poznavanju političkog programa Narodne stranke u Dalmaciji 1869–1870. godine”. Historijski zbornik XL (1): 247–295.
Kruševac, Todor. 1967. „Periodika bosanska za turskog vremena 1850–1878”. Glasnik Arhiva i Društva arhivista BiH VII–VII: 103–161.
Ljubibratić, Savo i Kruševac, Todor. 1955. „Prilozi za proučavanje hercegovačkih ustanaka 1857–1878 godine. Iz arhiva vojvode Mića Ljubibratića”. Godišnjak Istoriskog društva BiH VII: 185–204.
Marić, Ante. 2011. Franjevačka klasična gimnazija na Širokom Brijegu od 1844. do šk. god. 1917./18. Mostar: Hercegovačka franjevačka provincija Uznesenja BDM, Franjevačka knjižnica.
Marković, Stipo. 1923. Hrvatske katoličke škole i učitelji u Livnu za turske uprave. Mostar: Tisak hrvatske tiskare.
Marković, Stipo. 1970/71. „Uspomene don Stjepana Krešića iz Bosanskog ustanka 1875–1878. god.” Glasnik Arhiva i Društva arhivskih radnika BiH X–XI: 411–464.
Martić, Grgo. 1906. Zapamćenja (1829.–1878.). Po kazivanju autorovom zabilježio Janko Koharić. Zagreb: Nakladom Gjure Trpinca.
Milaković, Josip. 1905. „Fra Grgo Martić”. Serafinski perivoj 10/XIX: 290–301.
Milaković, Josip. 1906. „Školstvo u Bosni i Hercegovini”. Hrvatsko kolo III/1907: 356–380.
Mujić, A. Muhamed. 1958. „Tri turska izvještaja o djelovanju Josipa Jurja Strossmayera”. Prilozi za orijentalnu filologiju VI–VII: 259–274.
Nikić, Andrija. 1977. „Hercegovački ustanak u svjetlu novih izvora.” U Povodom 100–godišnjice ustanka u Bosni i Hercegovini, drugim balkanskim zemljama i Istočnoj krizi 1875–1878. godine. tom II, ur. Rade Petrović, 315–332. Sarajevo: ANU BiH.
Nikić, Andrija. 1984. Regesta Franjevačkog arhiva u Mostaru 1446–1862. Mostar: Franjevačka knjižnica; Zagreb: Kućna tiskara Nacionalne i sveučilišne knjižnice.
Nikić, Andrija. 1996. Hercegovački i bosanski franjevci između 1844. i 1944. godine. Mostar: Franjevačka knjižnica i arhiv.
Nikić, Andrija. 2010. „Fra Dujo Ostojić (1863.–1938.) i njegov ’Domaći liečnik–medicus domesticus’”. Acta medico–historica Adriatica 8 (2): 267–274.
Novak, Grga. 1960. „Političke prilike u Dalmaciji g. 1866.–1876”. Radovi Instituta JAZU u Zadru VI–VII: 35–63.
Pandžić, S. Bazilije. 2001. Hercegovački franjevci sedam stoljeća s narodom. Mostar–Zagreb: ZIRAL.
Periša, Darko. 2011. „Geopolitički položaj, administrativna i crkvena pripadnost i regionalni identitet Hrvata u Livnu, Duvnu, Glamoču i Kupresu”. Status 15: 298–333.
Slijepčević, Đoko. 1981. Pitanje Bosne i Hercegovine u XIX veku. Keln: Iskra.
Slovak, J. Charles. 1977. “J. J. Strossmayer as a Balkan bishop”. Balkan Studies 1/18: 121–144.
Stančić, Nikša. 1972–73. „Odnos nacionalno–političkih shvaćanja Eugena Kvaternika i Mihovila Pavlinovića”. Historijski zbornik XXV–XXVI: 163–187.
Stanić, Ljilja. 1989. „Istorijat franjevačkog samostana i knjižnice u Fojnici”. Informatica museologica 3–4: 64–66.
Teinović, Bratislav. 2019. „Nacionalno–politički razvoj Bosne i Hercegovine u posljednjem vijeku turske vladavine (1800–1878).” Doktorska disertacija. Univerzitet u Banjoj Luci: Filozofski fakultet. http://eteze.unibl.org/application/showtheses?thesesId=121 Preuzeto 15. 1. 2024.
Vego, Marko. 1953. Don Ivan Musić i Hrvati u Hercegovačkom ustanku 1875–1878 godine. Sarajevo: Državna štamparija.
Zaplata, Rudolf. 1936. „Strani konzuli u Bosni i Hercegovini za turske vlade”. Gajret 1937: 116–147.
