THE NATIONAL AND POLITICAL MISSION OF FRA GRGUR–GRGO ŠKARIĆ (1831–1876): FOR THE PUBLIC GOOD OF THE SERBIAN NATION
Abstract
Fra Grgur–Grgo Škarić is one of the most secretive historical figures of the political life in Bosnia and Herzegovina during the 1860/70s. Škarić was born on July 13, 1831 in Županjac (formerly Duvno, now Tomislavgrad) in west Herzegovina where, according to Škarić himself, “the Serbs–Catholics reside“. He completed the elementary education at the Franciscan school in Čerigaj near Široki Brijeg. At that time he changed the name Jure that he was given at birth to Grgur–Grgo. He graduated the Franciscan theology and philosophy in Venice. As a professor at the Catholic seminary in Široki Brijeg (1866–1869), he taught his students the Serbian national spirit, swearing them “for the public good of the Serbian nation“. The pressure he was exposed to due to the national mission he was leading and suspicions that he was preparing an uprising, forced him to defect in the autumn of 1869 to the Principality of Serbia, where he received citizenship and financial aid from its government. The Serbian regent Jovan Ristić was the patron of Škarić’s plan to launch the “Society of Roman Catholic Youth in Herzegovina“, which had the main tasks of eradicating the hatred of the Catholics towards the Orthodox, awakening among the Catholics the spirit of Serbian nationality and the idea of liberation, assuring Catholics that they were of the Orthodox faith until the 14th century and that the word Serb does not mean religion, but nationality. While in Belgrade, he worked closely with Serbian governmentʼs top three people in charge of conspiratorial activities in Bosnia and Herzegovina: Nićifor Dučić, Niko Jovanović Okan and Gavro Vučković–Krajišnik. Under the name of “Jova Kosanović“, he worked for the Serbian ministry of foreign affairs until the January 1, 1873, as an agent and representative of the “Catholic element of Bosnia and Herzegovina“. For the next two years he was preparing the uprising in his homeland of western Herzegovina, writing about it in a letter to his friends Fra Ilija Lekić and Fra Antun Vladić in 1875 and giving his opinion on the political future of the most western Turkish province in Europe. Škarić left the uprising in which he was actively involved from the first day in the vicinity of Ljubuški, for an unknown reason. He also ended his life in a mysterious way at the end of 1876 in Zagreb, where he was buried the same year. The first part of the paper, after a brief biography of Škarić, discusses his conspiratorial work at the seminary in Široki Brijeg and in Belgrade and in the second part, four of his documents are analysed and discussed: “Memorandum“ to Ristić and the Serbian Regency (November 1869), “Plan and Advice“ for the national emancipation of Catholics (and Muslims) in Bosnia and Herzegovina (December 1869), a Proposal for an agreement on the cooperation of Catholics in Western Herzegovina with the Serbian Regency (June 1870) and a letter of protest and advice to friend in Mostar, the secretary of the Austrophile bishop of Herzegovina, Fra Ilija Lekić (November 1875).
References
Богићевић, Војислав. 1975б. Писменост у Босни и Херцеговини. Сарајево: Веселин Маслеша.
Војводић, Васo. 1994а. „Тајни рад Србије на ослобођењу Босне и Херцеговине (1868–1872)”. 9–115. У духу Гарашанинових идеја. Србија и неослобођено српство 1868–1876. Београд: Просвета.
Војводић, Васo. 1994б. „Три Гарашанинова повереника за политички рад у Херцеговини”. 231–261. У духу Гарашанинових идеја. Србија и неослобођено српство 1868–1876. Београд: Просвета.
Димић, Р. Душан. 1903. „Учешће Срба Босанаца и Херцеговаца у нашој књижевности од почетка XIX. вијека, па до 1878. год”. Босанска вила 23–24/XVIII: 394–396.
Дурковић–Јакшић, Љубомир. 1979. „Анонимна и загонетна брошура из 1868. године о организацији за устанак хришћана на Балкану против Турака”. Историјски гласник 1–2: 141–152.
Јакшић, Гргур. 1939. „План фра Грге Шкарића. Припрема једне духовне и политичке револуције у Херцеговини (1869)”. Политика, 8, 9, 10, 11. април: 14.
Јовановић, Љубомир. 1901. „Преглед национално–политичког живота српскога у XIX веку.” Српски књижевни гласник 11/(III, 1): 35–50.
Јовановић, Слободан. 1923. Друга влада Милоша и Михаила (1858–1868). Београд: Издавачка књижара Геце Кона.
Јововић, Божидар. 2010. „Херцеговачки фратри и српска ослободилачка мисао”. Изворник 6: 85–116.
Калај, Бењамин. [1976] 2002. Дневник (1868–1875). Приредио Андрија Раденић. Репринт. Београд: Ј. П. „Службени гласник”.
Ковачевић, Томо. 1879. Опис Босне и Херцеговине. Београд: Штампарија Н. Стефановића и Друга.
Ковачић, Славко. 1978/79. „Од Ђакова до Београда (рукопис фра Антуна Кнежевића)”. Гласник Архива и Друштва архивских радника БиХ XVIII–XIX: 365–384.
Костић, М. Лазо. 1963. Католички Срби. Политичко–историска расправа. Торонто: Српски Културни Клуб „Свети Сава”–Канада.
Крајишник Вучковић, Гавро. 1910. „Долазак и пребивање у Бејруту”. Развитак 1/I: 142–151.
Љушић, Радош. 1997. „Споменица и прошеније Стеве Богдановића”. Зборник за историју БиХ 2: 207–233.
Новак, Виктор. 1949. „Једно спорно питање из српскохрватских односа шездесетих година прошлога века”. Историски часопис 1–2/I (1948): 181–198.
Петровић, Раде. 1977. „Идеја о продаји Босне и Херцеговине шездесетих година 19. стољећа.” Балканика VIII (у част осамдесетогодишњице академика Васе Чубриловић. 279–299.
Писарев, А. Юорий, и Экмечич, Милорад. 1988. Освободительная борьба народов Боснии и Герцеговины и Россия 1865–1875. Документы. Москва: Наука.
Попов, Нил. 1873. Православiе въ Боснiи и его борьба съ католическою пропагандой и протестантскими миссiонерами. Москва: Въ Университетской типографiи.
Ристић, Јован. 1887. Спољашњи одношаји Србије новијега времена. Друга књига 1860–1868. Београд: Штампарија Краљевине Србије.
Слијепчевић, Ђоко. 1980. Михаило, архиепископ београдски и митрополит Србије. Минхен: Искра.
Стојанчевић, Владимир. 1981. „Политички погледи Јована Ристића на проблем ослобођења српског народа у Турској 1868–1878”. Историјски часопис XXVIII: 77–88.
Теиновић, Братислав. 2022. „Томо Ковачевић (1820–1863): Борац за српски национални интерес у Босанском ејалету”. Национални интерес 1/XVIII/41: 253–285. https:doi.org//10.22182/ni.4112022.12
Терзић, Славенко. 1987. „Јован Ристић и ʼзаветна мисао српскаʼ (1868–1876)”. Историјски часопис XXXIV: 271–290.
Урић, Ненад. 2008. „Српска школа у Вишеграду”. Историјски часопис LVII: 253–282.
Чубриловић, Васа. 1996. Босански устанак 1875–1878. Београд: Службени лист СРЈ, Балканолошки институт САНУ.
Bakula, Petro. 1867. Schematismus topographico–historicus custodiae provincialis et vicariatus apostolici in Hercegovina sub regimine spirituali Fratrum min: observ: Sancti Francisci pro anno domini 1867. Spalati: Typis Antonii Zannoni.
Čičić, Augustin. 1930. Monografija o fra Grgi Martiću 24. I. 1822.–30. VIII. 1905. Zagreb: Tisak narodne prosvjete.
Drljić, Rastislav. 1933. „Korespondencija Andrije Torkvata Brlića i fra Grge Martića”. Franjevački Vijesnik 10/XL: 206–208.
Drljić, Rastislav. 1940. Prvi Ilir Bosne Fra Martin Nedić 1810–1895. Sarajevo: Rastislav Drljić.
Drljić, Rastislav. 1942. „Kratak pregled razvoja katoličkog pučkog školstva u Bosni kroz XIX. vijek”. Kalendar Sv. Ante XVII: 168–177.
Džaja, M. Srećko. 1995. „Politički profil fra Grge Martića”. Bosna Franciscana 4/III: 54–67.
Ekmečić, Milorad. 1973. Ustanak u Bosni 1875–78. Sarajevo: Veselin Masleša.
Frejdzon, I. V[ladimir]. 1971. „Hrvatsko–ruski dodiri 1868–1870.” Historijski zbornik XXI–XXII (1968–69): 171–178.
Gavranović, Berislav. 1935. Uspostava redovite katoličke hijerarhije u Bosni i Hercegovini 1881 godine (Prilog političkoj historiji Austro–Ugarske Monarhije na Balkanu). Beograd: Seminar za opću historiju novoga vijeka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Gavranović, Berislav. 1956. Bosna i Hercegovina od 1853.–1870. godine. Sarajevo: Naučno društvo BiH.
Gjurgjević, Martin. 1910. Memoari sa Balkana (1858–1878). Sarajevo: Naklada samoga pisca.
Gross, Mirjana. 2001–2004. „Franjo Rački–ključne godine profesionalnoga povjesničara”. Radovi 34–35–36: 63–88.
Grujić, Tvrtko. 1930. „Biblioteka i zbirka starina franjevačkog samostana u Fojnici”. Napredak 1931: 159–161.
Gujić, Kasim. 1937. „Uloga Hrvata u Hercegovačkom ustanku”. Hrvatsko kolo XVIII: 179–197.
Hadžijahić, Muhamed. 1970. „Formiranje nacionalnih ideologija u Bosni i Hercegovini u XIX vijeku”. Jugoslovenski istorijski časopis 1–2: 55–69.
Herkalović, Tomo. 1906. Vorgeschichte der Occupation Bosniens und der Herzegovina. Zagreb: Druck von M. Majcen.
Horvat, Rudolf. 1937. „Iz nedavne prošlosti Bosne, obrt u Bosni god. 1865”. Napredak 1938/XXVIII: 108–110.
Jelenić, Julijan. 1915. Kultura i bosanski franjevci. II svezak (1780–1878). Sarajevo: „Prva hrvatska tiskara” Kramarić i M. Raguz.
Jolić, Robert. 2011. Leksikon hercegovačkih franjevaca. Mostar: Hercegovačka franjevačka provincija Uznesenja BDM, Franjevačka knjižnica.
Korunić, Petar. 1981. „Jugoslavenska ideja u hrvatskoj politici 1866–1868”. Zbornik Zavoda za povijesne znanosti istraživačkog centra JAZU: 1–107.
Korunić, Petar. 1984. „Pisma Klementa Božića Matiji Mrazoviću o prilikama u Bosni 1867–1869”. Historijski zbornik XXXVII (1): 165–205.
Korunić, Petar. 1987. „Prilog poznavanju političkog programa Narodne stranke u Dalmaciji 1869–1870. godine”. Historijski zbornik XL (1): 247–295.
Kruševac, Todor. 1967. „Periodika bosanska za turskog vremena 1850–1878”. Glasnik Arhiva i Društva arhivista BiH VII–VII: 103–161.
Ljubibratić, Savo i Kruševac, Todor. 1955. „Prilozi za proučavanje hercegovačkih ustanaka 1857–1878 godine. Iz arhiva vojvode Mića Ljubibratića”. Godišnjak Istoriskog društva BiH VII: 185–204.
Marić, Ante. 2011. Franjevačka klasična gimnazija na Širokom Brijegu od 1844. do šk. god. 1917./18. Mostar: Hercegovačka franjevačka provincija Uznesenja BDM, Franjevačka knjižnica.
Marković, Stipo. 1923. Hrvatske katoličke škole i učitelji u Livnu za turske uprave. Mostar: Tisak hrvatske tiskare.
Marković, Stipo. 1970/71. „Uspomene don Stjepana Krešića iz Bosanskog ustanka 1875–1878. god.” Glasnik Arhiva i Društva arhivskih radnika BiH X–XI: 411–464.
Martić, Grgo. 1906. Zapamćenja (1829.–1878.). Po kazivanju autorovom zabilježio Janko Koharić. Zagreb: Nakladom Gjure Trpinca.
Milaković, Josip. 1905. „Fra Grgo Martić”. Serafinski perivoj 10/XIX: 290–301.
Milaković, Josip. 1906. „Školstvo u Bosni i Hercegovini”. Hrvatsko kolo III/1907: 356–380.
Mujić, A. Muhamed. 1958. „Tri turska izvještaja o djelovanju Josipa Jurja Strossmayera”. Prilozi za orijentalnu filologiju VI–VII: 259–274.
Nikić, Andrija. 1977. „Hercegovački ustanak u svjetlu novih izvora.” U Povodom 100–godišnjice ustanka u Bosni i Hercegovini, drugim balkanskim zemljama i Istočnoj krizi 1875–1878. godine. tom II, ur. Rade Petrović, 315–332. Sarajevo: ANU BiH.
Nikić, Andrija. 1984. Regesta Franjevačkog arhiva u Mostaru 1446–1862. Mostar: Franjevačka knjižnica; Zagreb: Kućna tiskara Nacionalne i sveučilišne knjižnice.
Nikić, Andrija. 1996. Hercegovački i bosanski franjevci između 1844. i 1944. godine. Mostar: Franjevačka knjižnica i arhiv.
Nikić, Andrija. 2010. „Fra Dujo Ostojić (1863.–1938.) i njegov ’Domaći liečnik–medicus domesticus’”. Acta medico–historica Adriatica 8 (2): 267–274.
Novak, Grga. 1960. „Političke prilike u Dalmaciji g. 1866.–1876”. Radovi Instituta JAZU u Zadru VI–VII: 35–63.
Pandžić, S. Bazilije. 2001. Hercegovački franjevci sedam stoljeća s narodom. Mostar–Zagreb: ZIRAL.
Periša, Darko. 2011. „Geopolitički položaj, administrativna i crkvena pripadnost i regionalni identitet Hrvata u Livnu, Duvnu, Glamoču i Kupresu”. Status 15: 298–333.
Slijepčević, Đoko. 1981. Pitanje Bosne i Hercegovine u XIX veku. Keln: Iskra.
Slovak, J. Charles. 1977. “J. J. Strossmayer as a Balkan bishop”. Balkan Studies 1/18: 121–144.
Stančić, Nikša. 1972–73. „Odnos nacionalno–političkih shvaćanja Eugena Kvaternika i Mihovila Pavlinovića”. Historijski zbornik XXV–XXVI: 163–187.
Stanić, Ljilja. 1989. „Istorijat franjevačkog samostana i knjižnice u Fojnici”. Informatica museologica 3–4: 64–66.
Teinović, Bratislav. 2019. „Nacionalno–politički razvoj Bosne i Hercegovine u posljednjem vijeku turske vladavine (1800–1878).” Doktorska disertacija. Univerzitet u Banjoj Luci: Filozofski fakultet. http://eteze.unibl.org/application/showtheses?thesesId=121 Preuzeto 15. 1. 2024.
Vego, Marko. 1953. Don Ivan Musić i Hrvati u Hercegovačkom ustanku 1875–1878 godine. Sarajevo: Državna štamparija.
Zaplata, Rudolf. 1936. „Strani konzuli u Bosni i Hercegovini za turske vlade”. Gajret 1937: 116–147.
