ПОБЕДОНОСЦЕВ И КРИТИКА ВИШЕПАРТИЈСКЕ ПРЕДСТАВНИЧКЕ ДЕМОКРАТИЈЕ
Sažetak
Аутор се бави делом Константина Победоносцева и посебно његовом критиком вишепартијске представничке демократије. Обично се његово одбијање увођења демократије и заговарање самодржавља и царске аутократије тумачи личним интересима, реакционарношћу, заосталошћу итд. Но овде показујемо да се радило о изузетно образованом човеку који је по образовању био западњак и који је детаљно пратио развој и проблеме западног представничког система. Аутор показује да је његов рад на овом пољу део укупне европске интелектулане дебате о измени система демократије у доба масовних партија. Следећи рад Полунова који је показао западне утицаје на мисао Победоносцева, његов рад и аргументацију стављамо у контекст западног канона критике вишепартизма где спадају Острогорски, Белок и Михелс, чији су радови изашли годинама након Московског зборника.
Reference
Белок, Хилер., Честертон, Сесил. 2017. Партијски систем. Београд: Бернар Стари Бановци
Ђурковић, Миша. 2019. Десна мисао у XX веку. Сремски Карловци, Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Ђурковић, Миша. 2022. Мрачни коридори моћи. Београд: Катена мунди.
Јовановић, Слободан. 1990. Примери политичке социологије. Енглеска, Француска, Немачка. Београд: БИГЗ, СКЗ
Митић, Андреј. 2013. „Руска конзервативна мисао“. Докторска дисертација, Универзитет у Нишу: Правни факултет.
Barker, Rodney, Howard-Johnston, Xenia, 1975. “The Politics and Political Ideas of Moisei Ostrogorski," Political Studies, Volume 23, Issue 4. pp. 415–429 .
Бердяев, Николай. 1996. „Нигилизм на религиозной почве // Духовный кризис интеллигенции“, у С. Л. Фирсов, К. П. Победоносцев: pro et contra. Антология. Санкт-Петербург: Издателъство Русскогог Христианского гуманитарного института.
Byrnes, Robert, F. 1968. “Russia and the West: The Views of Pobedonostsev”, The Journal of Modern History,Vol. 40, No. 2 (Jun., 1968), pp. 234-256.
Vireck, Peter. 1956. Conservatism, From John Adams to Churchill. Princeteon: Van Nostrand.
Dal, Robert. 1997. Poliarhija: participacijaiopozicija. Beograd: Filp Višnjić
Dykstra, Tom, E. 2007. „“Evil Genius and Guardian Angel: The Image of Constantine Pobedonostsev in Russian Historiography,” Symposion 7-12, pp. 81-105.
Duverger, Maurice. 1976. Les partis politiques.Paris: Librairie Armand Colin.
Đurković, Miša. 2006. Politička misao Džona Stjuarta Mila. Beograd:Službeni glasnik
Michels, Robert. 1990. Sociologija partija u suvremenoj demokraciji. Informator. Zagreb:Fakultet političkih nauka.
Olaf Blum, Christopher. 2004. Critics of the Enlightenment: Readings in the French Counter-revolutionary Tradition. ISI Books.
Острогорски, Мојзе. 1921. Демократија и политичке партије. Београд: Светог Саве
Острогорский, Моисе́й. 2024. Конституционная эволюция Англии в течение последнего полувека. Archive Publica.
Победоносцев. Константин. П. 1873. „Свобода, равенство, братство [Обзор книги Дж. Стифена]“,Гражданин,бр. 35-37., стр. 958-962; 977-979; 1007-1010. https://azbyka.ru/otechnik/Konstantin_Pobedonoscev/svoboda-ravenstvo-i-bratstvo/
Победоносцев, Костантин, П. 1996. Московски сборник, у С.Л. Фирсов, К.П. Победоносцев:pro et contra. Антология, Издателъство Русскогог Христианского гуманитарного института, Санкт-Петербург.
Pobiedonostsev, Constantin, P. 1927. L'Autocratie Russe: constantin pobiédonostsev procureur général du Saint Synode: Mémoires politiuqes, correspondance officielle et documents inéfdits relatifs a l'histoire du règne de l'empereur Alexandre III de Russie (1881-1894), Payot, Paris.
Победоносцев, Константин. П. 2018. Велика лаж нашег доба. Стари Бановци: Бернар
Полунов, Александр, Ю. 1996. Под властью обер-прокурора. Государство и церковь в эпоху Александра III. Москва: Издательство: «АИРО-ХХ»
Полунов, Александр, Ю. 2007а. „Победоносцев и общественно-политическаяжизнь Великобритании (1870-е – начала 1900-х годов), Константин Петрович Победоносцев: мыслитель, ученый, человек – СПб.
Полунов, Александр, Ю. 2007б. „К.П. Победоносцев в восприятии французских ученых и публицистов“, Отечественная история, бр. 6, стр. 138-144.
Полунов, Александр, Ю. 2010. К.П. Победоносцев в общественно-политической и духовной жизни России, РОССПЭН, Москва.
Полунов, Александр, Ю. 2018. „Религиозные консерваторы России и Запада в борьбе против революции:Ф. Ле Пле и К.П. Победоносцев“, у O wolność i sprawiedliwość: chrześcijańska Europa między wiarą i rewolucją, Inst. filologii obcych Uniwersytetu humanistyczno-przyrodniczego im. Jana Długosza: Polskie t-wo historyczne, Oddz. w Częstochowie Częstochowa, pp. 183-191.
Revelez Vazquesz, Francisco. 2009. “Reseña de Moisei Ostrogorski. La democracia y los partidos politicos”. Revista Mexicana de Sociologia, vol.71 no.4 Ciudad de México oct./dic. 2009, pp. 772-775.
Salem, Jean. 2005. “Critiques de la démocratie parlementaire dans la Russie de la fin du XIXe siècle : Constantin Pétrovitch Pobedonostsev, théoricien de l'autocratie”. Revue de métaphysique et de morale, 45, 127-149. https://doi.org/10.3917/rmm.051.0127.
Смолярчук, Василий. И. 1990. „Злой гений России (К.П. Победоносцев)“, Правоведение. бр. 3, Ленинград, стр. 49-55.
Šmit, Karl. 2001. „Duhovno povesni položaj sadašnjeg parlamentarizma“, u Norma i odluka. Karl Šmit i njegovi kritičari, priredio Slobodan Samardžić, Filip Višnjić, Beograd.
Šumpter, Jozef. 1998. Kapitalizam, socijalizam i demokratija. Beograd:Plato
Trocki, Lav, 1973. Izdana revolucija. Otokar Keršovani, tom I i II, Rijeka.
Фирсов, Серге́й. Л. 1996. К.П. Победоносцев: pro et contra. Антология, Издателъство Русскогог Христианского гуманитарного института, Санкт-Петербург.
Craiutu, Aurelian. 2003. Liberalism under Siege: The Political Thought of the French Doctrinaries. LexingtonBooks.
