КАТЕХОН И „ПРАВА СТРАНА ИСТОРИЈЕ“

Sažetak

У раду се суочавају два погледа на историјске токове и самопрепознавање њихових водећих субјеката: оне модерног прогресизма чији је савремени носилац САД са предубеђењем о својој „изузетности“ и руске улоге „силе која обуздава“ – Катехона. У првом делу се објашњава секуларни, прогресивистички светоназор као срж „америчке изузетности“ и њеног убеђења да је она на „правоj страни историје“. Затим се објашњава хришћански есхатолошки „оптимистички песимизам“ разумевања смисла историје као јединственог и непоновљивог процеса и из њега објашњава концепт Катехона, „силе која обуздава“ и одлаже њен есхатон. У том смислу  истражује се историјски настанак и развој идеје о Русији као „трећем Риму“ који је, преношењем империје (translatio imperii) као бранилац правоверности постао и историјски носилац катехонског империјалног идеала и назначења. Остварење и одступање од овог идела прати се надаље кроз руску историју од времена „трећег Рима“ преко „треће Интернационале“ до савременог тренутка својеврсног Трећег светског рата. Завршни део рада анализира савремено стање у Русији у односу на поновно буђење њеног историјског идеала у тешким, изнуђеним околностима поновног супростављања глобалистичком „колективном Западу“.