ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА И РАЗВОЈ СТРАТЕГИЈЕ НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ – ИЗАЗОВИ И ПЕРСПЕКТИВЕ
Sažetak
Правци развоја стратегије националне безбедности увек су по правилу усклађени са савремени тековинама друштва, који су у корелацији са савременим изазовима, ризицима и претњама, као и расположивим инструментима моћи саме државе. Праћење трендова на глобалном нивоу је један од методолошких приступа који је широко примењен у пракси и свакако утиче позитивно на ажурирање стратегије националне безбедности. Трансформација постојећег и припрема за предстојеће стратегијског решења у оквиру екосистема безбедности је немогуће разматрати без вештачке интелигенције, што је и основно проблемско питање на којој се базира у раду. Вештачка интелигенција мора да буде интегрисана и операционализована као један од елемената савремене стратегије националне безбедности. Теоретско утемељење вештачке интелигенције је прожето у различитим научним областима које се превасходно баве аутоматизацијом и аутономном употребом машина-робота. Практична примена је нашла своје утемељење у постепеној, али свеобухватној дигитализацији свих сфера живота и друштва у целини. Са становишта националне безбедности посебно је важно размотрити утицај у развоју аутономних оружаних система, перспективи употребе и начину на који ће обликовати савремене оружане сукобе.
Reference
Branković, Živojin. 2021. „[PARTNER 2021] VOJIN odnedavno sa najmodernijom opremom: Kako je domaćim snagama razvijen Sistem automatizacije centra Vazdušnog osmatranja, javljanja i navođenja – SA cVOJIN.“ TangoSix. https://tangosix.rs/2021/24/11/partner-2021-vojin-od-nedavno-sa-najmodernijom-opremom-kako-je-domacim-snagama-razvijen-sistem-automatizacije-centra-vazdusnog-osmatranja-javljanja-i-navodjenja-sa-cvojin/.
Čolić, Miro. 2022. „Komparativna analiza koncepta situacione svjesnosti i OODA pretlje“. Strategos, vol. 6, br. 2: 145-175. doi: https://hrcak.srce.hr/287952.
Čubura, Nikola. 1977. Kibernetika u rukovođenju razvojem oružanih snaga. Beograd: Vojnoizdavački zavod.
Milosavljević, Milan. 2015. Veštačka inteligencija. Beograd: Univerzitet Singidunum.
Dombrowski, Peter. 2015. “America’s Third Offset Strategy: New Military Technologies and Implications for the Asia Pacific. S. Rajaratnam School of International Studies. https://www.files.ethz.ch/isn/191706/PR150608Americas-Third-Offset-Strategy.pdf.
Government of the Republic of Serbia, Defense strategy of the Republic of Serbia 94/2019-4, December 27, 2019, https://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/dokumenta/strategije/2021/Prilog4-StrategijaOdbraneRS-ENG.pdf, last accessed 14 October 2023.
Government of the Republic of Serbia, Resolution of the National Assembly on the protection of sovereignty, territorial integrity and constitutional order of the Republic of Serbia 125/2007-3, December 26, 2007, https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/rezolucija/2007/125/1/reg, last accessed 14 October 2023.
Government of the Republic of Serbia, Strategy for the Development of Artificial Intelligence in the Republic of Serbia for the period 2020-2025 96/2019-5, December 31, 2019, https://www.srbija.gov.rs/extfile/sr/437310/strategy_artificial_intelligence-condensed261219_2.docx, last accessed 17 October 2023.
Hammond, Grant T. 2001. The Mind of War, John Boyd and American Security. Washington DC: Smithsonian Books.
Hillner, Eric P. 2019. “The Third Offset Strategy and the Army modernization priorities”. Center for Army Lessons Learned. https://usacac.army.mil/sites/default/files/publications/17855.pdf.
Nowak, Edvard J. 2017. „The Aircraft Carrier’s Relevancy in Future Conflicts.” Master's Thesis. Marine Corps University Quantico: United States Marine Corps, Command and Staff College.
Osinga, Frans P.B. 2006. Science, Strategy and War: The Strategic Theory of John Boyd. Amsterdam: Routledge.
Podvig, Pavel. 2002. “History and the Current Status of the Russian Early-Warning System”. Science and Global Security, 10(1): 21-60.
Russell, Stuart, and Peter Norvig. 2010. Artificial Intelligence: A Modern Approach, Third Edition. London: Pearson Education.
Scharre, Paul. 2019. Army of None: Autonomous Weapons and the Future of War., New York: W. W. Norton & Company.
Sheikh, Haroon, Corien Prins and Erik Schrijvers. 2023. “AI as a System Technology.” In Mission AI. Cham: Research for Policy. Springer. https://doi.org/10.1007/978-3-031-21448-6_4.
Solomonoff, Raymond J. 1956. “An Inductive Inference Machine”. IRE Convention Record, Section on Information Theory. 56–62.
Taddeo, Mariarosaria and Alexander Blanchard. 2022. “A Comparative Analysis of the Definitions of Autonomous Weapons”. Sci Eng Ethics 28, 37. https://doi.org/10.1007/s11948-022-00392-3.
Tay, Shu Ing, Lee Te Chuan, A. H. Nor Aziati and Ahmad Nur Aizat AhmadAhmad. 2018. “An Overview of Industry 4.0: Definition, Components, and Government Initiatives”. Journal of Advanced Research in Dynamical and Control Systems, Vol. 10, 14-Special Issue, 10.
Turing, Alan M. 1950. “Computing machinery and intelligence”. Mind Vol. 59, No. 236: 433-460. doi: http://www.jstor.org/stable/2251299.
United Kingdom Ministry of Defense [UK MoD], Defence artificial intelligence strategy, June 15, 2022, https://assets.publishing.service.gov.uk/media/62a7543ee90e070396c9f7d2/Defence_Artificial_Intelligence_Strategy.pdf, last accessed 18 October 2023.
Wiener, Norbert. 1965. Cybernetics, Second Edition: or the Control and Communication in the Animal and the Machine. Massachusetts: The MIT Press.
