(НЕ)УСПЕХ НЕМАЧКЕ У СПРОВОЂЕЊУ АМЕРИЧКЕ СТРАТЕГИЈЕ ПРОШИРЕНОГ ОДВРАЋАЊА РУСИЈЕ
Sažetak
Разматрајући однос Немачке и САД кроз Лејкову (Lake) теорију међународних хијерархија, уочава се да се он у области безбедности налази на самом хијерархијском крају, у којем се Немачка налази у субординираном положају. У основи тог односа је „размена”: безбедност за сувереност, што значи да Немачка бригу о својој безбедности препушта САД, али за обавезу има усклађивање своје безбедносне политике са америчком политиком, чиме губи део суверености. Са почетком руско-украјинског рата 2022. године САД су се определиле за стратегију проширеног одвраћања Русије, а Немачка је, како налаже овај хијерархијски однос, ускладила своју одбрамбену политику са америчком и прихватила своју улогу у америчкој стратегији проширеног одвраћања. Иако од почетка руског-украјинског рата Немачка игра битну улогу у америчком проширеном одвраћању Русије, поставља се питање да ли је у случају Немачке примена ове стратегија успешна? Да би се једна стратегија сматрала успешном она мора да буде и ефикасна и ефективна. Основна хипотеза је да како време пролази и рат одмиче, Немачка примена стратегија проширеног одвраћања се испољава и као неефикасна и неефективна стратегија. У циљу одговора на централно истраживачког питања рад је подељен на три поглавља. У првом се анализира однос Немачке и САД кроз Лејкову теорију међународних хијерархија, са нагласком на то шта тај однос значи за Немачку. У другом се разматра зашто је Немачка на почетку руско-украјинског веровала у успешност стратегије проширеног одвраћања Русије и како су САД допринеле томе. И на крају, треће поглавље се односи на анализирање ефективности и ефикасности Немачке примене стратегије проширеног одвраћања.
Reference
Благојевић, Вељко. 2023. „Дипломатија Србије у одвраћању.” Српска политичка мисао 81 (3): 165-185. doi: https://doi.org/10.5937/spm81-45308
Благојевић, Вељко и Тихомир Радановић. 2022. „Стратешко одвраћање: кључне надлежности државних органа Републике Србије.” Војно дело 74 (4): 28-39. doi: 10.5937/vojdelo2204028B
Копања, Михајло. 2022. „Геополитички приступ утврђивању делотворности концепта велике стратегије обуздавања (Студија случаја: Сједињене Америчке Државе, 1979 - 1989).” Докторска дисертација. Универзитет у Београду: Факултет безбедности.
Копања, Михајло. 2023. „Ефективност одвраћања: када је одвраћање „права” стратегија за остваривање националних интереса?” Српска политичка мисао 80 (2): 75-96. doi: 10.5937/spm80-44241
Копања, Михајло и Владимир Ајзенхамер. 2022. „Одвраћање у раљама безбедносне дилеме.“. У Неутралност и стратешко одвраћање, ур. Вељко Благојевић, 15-38. Београд: Медија центар „Одбрана”.
Ajzenhamer, Vladimir. 2019. „Uloga međunarodnog autoriteta u Lejkovoj hijarahizovanoj „shemi “svetske politike.” Međunarodni problemi 71 (3): 311-334.
Deutsche Welle [DW]. 2024. „German defense minister says military budget gap 'annoying'. Deustche Welle. https://www.dw.com/en/german-defense-minister-says-military-budget-gap-annoying/a-69592452.
Drucker, Peter F. 2009. Management: Revised Edition. New York: HarperCollins e-books.
Frank, Dorothee. 2024. „Start der deutschen Panzerbrigade 45 in Litauen.” Defence Network. https://defence-network.com/start-der-panzerbrigade-45-in-litauen/.
European Commision. 2024. „In-Depth Review 2024: Germany.” Institutional Paper 280. https://economy-finance.ec.europa.eu/document/download/752252ba-32c9-4537-858b-347ee47a2928_en?filename=ip280_en_UPD.pdf.
German National Security Strategy. 2023. „Robust. Resilient. Sustainable. Integrated Security for Germany.”
Global Firepower. n.d. „Comparison of Russia and Germany Military Strengths (2024).” Global Firepower. https://www.globalfirepower.com/countries-comparison-detail.php?form=form&country1=russia&country2=germany&Submit=COMPAR, last accessed 15 September 2024.
Haftendorn, Helga. 2005. „Germany’s accession to NATO: 50 years on.” NATO Review. https://www.nato.int/docu/review/articles/2005/06/01/germanys-accession-to-nato-50-years-on/index.html.
Helwig, Niklas. 2020. „Out of order? The US alliance in Germany’s foreign and security policy.” Contemporary Politics 26 (4): 439-457. doi: 10.1080/13569775.2020.1777039
Knight, Ben. 2019. „US-Soldaten in Deutschland: Zahlen und Fakten”. Deutsche Welle. https://www.dw.com/de/die-us-armee-in-deutschland-zahlen-und-fakten/a-50151636.
Knight, Ben. 2024. „US military in Germany: What you need to know?” Detusche Welle. https://www.dw.com/en/us-military-in-germany-what-you-need-to-know/a-49998340.
Kostić-Šulejić, Marina. 2023. „Zeitenwende and the German National Security Policy: Analysis of the First National Security Strategy.” The Review of International Affairs 74 (1188): 79-105. doi: 10.18485/iipe_ria.2023.74.1188.4
Krstić, Bojan i Vesna Sekulić. 2007. Upravljanje performansama preduzeća. Niš: Ekonomski fakultet
Kundnani, Hans. 2022. The United States in German Foreign Policy. Policy Brief No. 119. Washington D.C.: The German Marshall Fund of the United States.
Lake, David A. 2009. Hierarchy in International Relations. Ithaca and London: Cornell University.
Marsh, Sarah. 2024. „Germany proposes new selective military service to boost defence.” Reuters. https://www.reuters.com/world/europe/germany-proposes-new-voluntary-military-service-boost-defence-2024-06-12/.
Mazzar, Michael. 2023. „Understanding Deterrence.” RAND. https://www.rand.org/pubs/perspectives/PE295.html.
Morii,Yuichi. 2017. „Germany’s Changing Perception and its Role in the Alliance - The NATO Warsaw Summit and its Implications”. https://www.spf.org/projects/upload/Germany%E2%80%99s%20Changing%20Perception%20and%20its%20Role%20in%20the%20Alliance%20%28Morii%29.pdf, last accessed 20. September 2024.
O'Dell, Hope. 2023. „The US is sending more troops to the Middle East. Where in the world are US military deployed?” Bluemarble. https://globalaffairs.org/bluemarble/us-sending-more-troops-middle-east-where-world-are-us-military-deployed.
Roščić, Dijana. 2024. „U Nemačkoj uskoro ponovo rakete iz SAD koje dosežu do Rusije.” Deutsche Welle. https://www.dw.com/sr/ameri%C4%8Dke-dalekometne-krstare%C4%87e-rakete-ponovo-u-nema%C4%8Dkoj/a-69638714.
Schmidt, Siegmar. 2005. Germany-the reluctant ally: German domestic politics, the US and the war against Saddam Hussein. Pittsburgh PA: Matthew B. Ridgway Center for International Security Studies.
Scholz, Olaf. 2022. „Resolutely committed to peace and security. Policy statement by Olaf Scholz, Chancellor of the Federal Republic of Germany and Member of the German Bundestag“. https://www.bundesregierung.de/breg-en/news/policy-statement-by-olaf-scholz-chancellor-of-the-federal-republic-of-germany-and-member-of-the-german-bundestag-27-february-2022-in-berlin-2008378.
Statista. 2024. „German defense spending in absolute terms and share of GDP 2005-2021.” Statista. https://www.statista.com/statistics/1394337/eu-military-defense-german-defense-spending-absolute-gdp/.
Veselinović, Milan, Jelena Dimovski i Marko Janković. 2023. „Složenost nabavke gasa u EU izazvana ratom u Ukrajini.” Ekonomika 69 (4): 97-110.
Wachs, Lydia. 2023. „Russian Missiles and the European Sky Shield Initiative: German plans to strengthen air and missile defence in the current threat environment.” SWP Comment No. 45.
Witting, Volker and Rina Goldenberg. 2024. „Germany and nuclear weapons: A difficult history.” Deutsche Welle. https://www.dw.com/en/germany-and-nuclear-weapons-a-difficult-history/a-68279838.
World Bank Group. n.d. „Military expenditure (% of GDP).” World Bank Group. https://data.worldbank.org/indicator/MS.MIL.XPND.GD.ZS?locations=RU, last accessed 12. September 2024.
Zandee, Dick and Davis Ellison. 2024. Germany’s Zeitenwende and the consequences for German-Dutch defence cooperation. The Hague: Clingendael Netherlands Institute of International Relations and The Hague Centre for Strategic Studies.
