ПОЛИТИЧКА КОМУНИКАЦИЈА И СНАГА ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА У НАЦИОНАЛНИМ КРИЗАМА
Sažetak
У средишту истраживања налазе се друштвене мреже и њихова активистичка улога током политичких криза унутар националних држава. Демонстрације и други облици грађанских протеста су експресивнији уз наглашену медијску покривеност, при чему се под плаштом ненасиља скривају конкретни политички захтеви. Ауторка издваја пет карактеристичних фаза креирања порука које укључујући бројне дигиталне форме и модалитете утичу на повећање видљивости у традиционалном јавном простору, чиме криза добија на интензитету са већим ризицима ескалације и интернационализације. Национална држава и друштвене мреже током кризних ситуација често нису компатибилни, што значи да се јавно мнење дели око могућих решења и последица. Отуда у умреженом друштву расту производња страха и моралне панике, уз ширење лажних вести, дезинформација и гласина, што може резултирати бројним инцидентима и још већом мобилизацијом младих који су посебно рањива група. Нова публика се све више преклапа, поларизује, мења и реструктуира у складу са измењеним друштвеним контекстима и дигиталним амбијентом који омогућава анонимност актера. Медијска технологија са дигитализацијом и вештачком интелигенцијом постаје Conditio sine qua non управљања неким простором и политичким односима унутар заједнице, што значи и да се мења коридор поступања у кризним ситуацијама.
Reference
Čejko. Meri. 2019. Superpovezani. Beograd: Clio.
Cogburn, L. Derrick, and Fatima Espinoza-Vasquez. 2011. “From Networked Nominee to Networked Nation: Examining the Impact of Web 2.0 and Social Media on Political Participation and Civic Engagement in the 2008 Obama Campaign.” Journal of Political Marketing 10 (1–2): 189–213. doi: 10.1080/15377857.2011.540224.
Cohen, Stanley. 1972. Folk Devils and Moral Panics: The creation of the Mods and Rockers. London: Routledge.
Đorić, Marija. i Tanja Milošević. 2021. „Zloupotreba veštačke inteligencije u terorističke i ekstremističke svrhe.” Srpska politička misao 71 (1): 201–221.
Đukić, Vesna. 2023. „Nove stare ideologije tranzicione kulturne politike u Srbiji.“ U Država i kultura u tranziciji, izazovi tranzicione kulturne politike u Srbiji (2000-2020). Beograd: Fakultet dramskih umetnosti.
Entman, M. Robert. 2007. “Framing bias: Media in the distribution of power.” Journal of Communication 57 (1): 163–173.
Filipović, Sanja. 2012. „Gofmanov glumac kao avatar: mogućnost primene dramaturškog modela u virtuelnom komuniciranju.“ CM - časopis za upravljanje komuniciranjem 7 (23): 73–94.
Fuko, Mišel. 2019. Poredak diskursa. Loznica: Karpos.
Gajić, Aleksandar, i Ljubiša Despotović. 2025. „Gandijeva “Satjagraha” i evropske postmoderne revolucije,.“ Srpska politička misao 90 (2): 125–143.
Glišin, Vanja, i Savo Simić. 2024. „Pokreti podstaknuti i mobilisani „odozgo“ – uporedna analiza državno-sponzorisanih pokreta u Rusiji i Srbiji.“ Politička revija 82 (4): 211–230. doi: 10.5937/pr82-54010.
Hase, Valerie, Karin Boczek, and Michael Scharkow. 2022. “Adapting to affordances and audiences? A cross‐platform, multi‐modal analysis of the platformization of news on Facebook, Instagram, TikTok, and Twitter.” Digital Journalism. 11 (8): 1499–1520.
Kastels, Manuel. 2022. Sunovrat – Kriza liberalne demokratije. Beograd: Clio.
Lichterman, Joseph.2015. “How Renée Kaplan, the FT’s first head of audience engagement, approaches her new role.” Nieman Lab. Last accessed: 23. April 2025. http://www.niemanlab.org/2015/06/qa‐how‐renee‐kaplan‐the‐fts‐first‐head‐of‐ audience‐engagement‐approaches‐her‐new‐role/.
Lister, Martin, Jon Dovey, Seth Giddins, Iain Hamilton Grant, and Kieran Kelly. 2009. New Media: A Critical Introduction. New York: Routledge.
Lučić, Miloš, i Dejan Dašić. 2015. „Odlučivanje u kriznim situacijama.“ Kultura polisa 12 (28): 275–290.
Martinoli, Ana. 2017. „Fake News - Medijska produkcija i kriza novinarstva u doba post-istine.“ Zbornik radova FDU (32): 43–60.
Matić, Goran. 2025. „Pobune, bune, zavere, nemiri i protesti u Srbiji od 1815. do 2006.“ Politička revija 83 (1): 214–231.
Mayntz, Renate, and Fritz W. Scharpf. 1995. “Der Ansatz des akteurszentrierten Institutionalism.“ In Gesellschaftliche Selbstregelung und politsche Steuerung, eds. Renate Mayntz and Fritz W. Scharpf, 39–72. Frankfurt: Campus.
Milašinović, Srđan, i Želimir Kešetović. 2011. Krizni menadžment u istorijskoj perspektivi. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija.
Milivojević, Snježana. 2017. „Šta je novo u novim medijima.“ Peščanik. Poslednji pristup 21. april 2025. https://pescanik.net/sta-je-novo-u-novim-medijima/.
Mitchell, Amy, Mark Jurkowitz, Baxter Oliphant, and Elisa Shearer. 2020. “Demographics of Americans who get most of their political news from social media.” Pew Research Center. Last accessed 23 April 2025. https://www.journalism.org/2020/07/30/demographics-of-americans-who-get-most-of-theirpolitical-news-from-social-media/.
Obradović, Neven. 2025. Političko komuniciranje u doba društvenih mreža. Niš: Filozofski fakultet.
Pashentsev, Evgeny, and Sergey Sebekin. 2023. “Metaverses, Artificial Intelligence and Challenges to Psychological Security.” The Policy of National Security 25 (2): 33–57.
Perloff, M. Richard. 2014. “Social media effects on young women's body image concerns: Theoretical perspectives and an agenda for research.” Sex Roles: A Journal of Research 71 (11–12): 363–377. doi: 10.1007/s11199-014-0384-6.
Radinović, Dejan. 2018. “The social roots of political upheavals in Arab countries at the beginning of the 21st century.” Phd diss. University of Belgrade: Faculty of Philosophy.
Rheingold, Howard. 1993. The virtual community. Reading: Addison-Wesley.
Šarp, Džin. 1999. Od diktature do demokratije. Beograd: Građanske inicijative i Udruženje građana za demokratiju i civilno obrazovanje.
Schaaf, Marlene, and Oliver Quiring. 2023. “The Limits of Social Media Mobilization: How Protest Movements Adapt to Social Media Logic.” Media and Communication 11 (3): 203–213.
Shultz, Winfried. 2015. “Political Communication.” In The Concise Encyclopedia of Communication, ed. Wolfgang Donsbach, 1–13. New York: John Wiley & Sons.
Stieglitz, Stefan, and Linh Dang-Xuan. 2013. “Emotions and information diffusion in social media—sentiment of microblogs and sharing behavior.” Journal of Management Information Systems 29 (4): 217– 248.
Stojanović, Lazar. 2025. „Prevratnički potencijal i pozicija masovnih medija tokom arapskog proleća – slučaj Tunisa, Egipta i Sirije.” Sociološki pregled 59 (1): 425–443.
Szebeni, Zea, and Virpi Salojärvi. 2022. ““Authentically” Maintaining Populism in Hungary – Visual Analysis of Prime Minister Viktor Orbán’s Instagram.” Mass Communication and Society 25 (6): 812–837. doi: 10.1080/15205436.2022.2111265.
Tompson, Kenet. 2003. Moralna panika. Beograd: Clio.
Tufekci, Zeynep, and Christopher Wilson. 2012. “Social media and the decision to participate in political protest: Observations from Tahrir Square.” Journal of Communication, 62 (2): 363–379. doi: 10.1111/ j.1460‐2466.2012.01629.x.
West, Johnny. 2011. Karama! Travels through the Arab Spring. London: Heroon Books.
