НАЦИОНАЛНА БЕЗБЕДНОСТ И ДИНАМИКА ГЛОБАЛНЕ НЕСТАБИЛНОСТИ: СТРАТЕГИЈА НАЦИОНАЛНЕ БЕЗБЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И НОВИ БЕЗБЕЗДНОСНИ ИЗАЗОВИ

  • Zoran Malbašić Akademija za nacionalnu bezbednost, Beograd
  • Milovan Trbojević Fakultet za studije bezbednosti
Ključne reči: национална безбедност, Стратегија националне безбедности, хибридне претње, сајбер безбедност, климатске промене, проширена безбедност

Sažetak


Национална безбедност Републике Србије у трећој декади XXI века је условљена убрзаном динамиком глобалне нестабилности, као и вишедимензионалном трансформацијом безбедносних изазова, ризика и претњи које излазе из класичних државноцентричних оквира и шире се на нетрадиционална поља безбедности. Аутори настоје да сугеришу да, иако Стратегија националне безбедности Републике Србије из 2019. године настоји да понуди стратешко-институционални одговор на комплексан раст транснационалних ризика, попут хибридних и асиметричних претњи, тероризма, организованог криминала, миграција и климатских промена, она у значајној мери испољава концепцијска ограничења у сагледавању, детекцији и третману савремених безбедносних феномена попут пандемије заразних болести, сајбер безбедности, али и дигиталног суверенитета и безбедносних импликација у вези прекомерне употребе, али и злоупотребе вештачке интелигенције. Овај рад указује да је неопходно да се национална безбедносна политика Републике Србије оптимизује увођењем концепта „проширене безбедности“ (widened security), која настоји да интегрише војне и невојне димензије (политичку, економску, социјеталну, еколошку и технолошку) са  циљем дугорочног обезбеђивања адаптибилног система који би на проактиван начин штитио националне интересе у глобалном поретку који је оптерећен нарастајућом мултиполарношћу и модификацијом традиционалних изазова безбедности.

 

Reference

Buzan, Barry, Ole Wæver, and Jaap de Wilde. 1998. Security: A New Framework for Analysis, Boulder, Lynne Rienner Publishers.

Directive (EU) No 1148/2016 of the European Parliament and the Council of the European Union concerning measures for a high common level of security of network and information systems across the Union.

European Commission. 2019. “The European Green Deal.” https://eurlex.europa.eu/legalcontent/EN/TXT/HTML/?uri=CELEX:5 2019DC0640.

European Commission. 2020. “European Climate Pact.” https://climatepact.europa.eu/system/files/202012/20201209%20Euro pean%20Climate%20Pact%20Communication.pdf.

European Commission. 2021. “Proposal for a Regulation of the European Parliament аnd of the Council Laying Down Harmonised Rules on Artificial Intelligence (Artificial Intelligence Act) and Amending Certain Union Legislative Acts.”

European Union Global Strategy. 2016. “Shared Vision, Common Action: A Stronger Europe: A Global Strategy for the European Union’s Foreign And Security Policy.”

Generalna skupština Ujedinjenih nacija. 2015. „Transformacija našeg sveta: Agenda za održivi razvoj do 2030. godine.“ Ujedinjene nacije.

Joint Committee on the National Security Strategy. 2025. “Biosecurity and national security.” https://publications.parliament.uk/pa/jt5801/jtselect/jtnatsec/611/61104.htm.

Security Council. 2021. “The UN Security Council and Climate Change, Research Report.”

Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije, „Službeni glasnik RS”, br. 94/2019.

United Nations Framework Convention on Climate Change. 2015. “Paris Agreement.“ United Nations.

Vlada Republike Srbije, Strategija razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine, „Službeni glasnik RS“, br. 86/2021.

Vlada Republike Srbije. 2025. „Dogovor o regionalnom predstavljanju i saradnji.“ https://www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/168200.

Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, „Službeni glasnik RS”, br. 116/2007.

Objavljeno
2026/03/25
Rubrika
Naučni radovi