Pseudomonas syringae – patogen trešnje u Srbiji

  • Veljko M Gavrilović Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu
DOI: https://doi.org/10.2298/pif.v27i2.1248
Ključne reči: REP PCR||, ||REP PCR, GATT tests||, ||GATT test, Pathogenicity||, ||patogenost, Pseudomonas syringae||, ||Pseudomonas syringae, Cherries||, ||trešnja,

Sažetak


U radu su prikazane patogene, bakteriološke odlike izolata bakterije Pseudomnas syringae poreklom iz trešnje, kao i njihova molekularna karakterizacija primenom REP-PCR metode. Dva tipa simptoma bolesti zapažena su u savremenim zasadima trešnje na području Beograda, Novog Sada, Topole i Šapca. Prvi tip simptoma se ispoljava u vidu nekroze cvetnih i lisnih pupoljaka trešnje, a drugi u vidu nekroze višegodišnjih grana. Iz nekrotičnog tkiva su izolovane Gram negativne bakterije , koje fluoresciraju na King podlozi B, a glukozu metabolišu isključivo u aerobnim uslovima; bakterija stvara levan i prouzrokuje HR duvana ali ne stvara oksidazu, pektinazu u arginin dehidrolazu (LOPAT +---+) što su odlike karakteristične za bakteriju P. syringae. U pogledu patogenosti izolovanih sojeva, kao i njihovih diferencijalnih biohemijskih testova (GATT) proučavani izolati su svrstani u dve jasno izdiferencirane grupe. Prvu čine sojevi izolovani iz nekrozom zahavćenih grana trešnje, koji prouzrokuju nekrozu inokulisanih plodova trešnje, kruške i limuna, listova jorgovana i mahuna boranije. Ova grupa izolata hidrolizuje želatin i eskulin, ali ne stvaraju tirozinazu i ne metabolišu tartarate. Pomenute patogene i diferencijalne biohemijske odlike su karakteristične za P.s. pv. syringae. Nasuprot njima, sojevi izolovani iz nekrotičnih pupoljaka trešnje negativno reaguju pri pomenutim testovima patogenosti, ne hidrolizuju želatin i eskulin, ali stvaraju tirozinazu i metabolišu tartarate, što su odlike P.s.pv. morsprunorum. REP-PCR analiza takođe ukazuje da sojevi iz nekrotičnih pupoljaka ispoljavaju identične karakteristike kao i referentni soj P.s. pv. morsprunorum. Primenom ovog metoda je takođe utvrđeno da su sojevi izolovani iz obolelih grana trešnje međusobno identični ali da se razlikuju od referentnih sojeva korišćenih u ovim istraživanjima. Na osnovu dobijenih rezultata, tokom ovih istraživanja zaključeno je da oba patogena
varijeteta P. syringae patogena voćaka (pv. syrnigae i pv. morsprunorum) parazitiraju trešnju u našim agroekološkim uslovima.
Objavljeno
2012/06/21
Kako citirati
Gavrilović, V. M. (2012). Pseudomonas syringae – patogen trešnje u Srbiji. Pesticides and Phytomedicine / Pesticidi I Fitomedicina, 27(2). https://doi.org/10.2298/pif.v27i2.1248
Broj časopisa
Vol. 27 Br. 2 (2012): Pesticidi i fitomedicina
Rubrika
Originalni naučni članak
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).