Rezidualna toksičnost abamektina, hlorpirifosa, ciromazina, indoksakarba i spinosada za Liriomyza trifolii (Burgess) (Diptera: Agromyzidae) u uslovima stakleničke proizvodnje
Sažetak
Liriomyza trifolii je značajna štetočina povrtarskih biljaka u mnogim delovima sveta uključujući i Iran. U ovom radu, biljke pasulja uzgojene u saksijama su prskane preporučenim dozama abamektina, hlorpirifosa, ciromazina, indoksakarba i spinosada. U cilju procene rezidualne toksičnosti ovih insekticida biljke su infestirane imagom L. trifolii u trajanju od 2 časa; 1, 3, 5, 7, 10, 15, 20, 25 i 35 dana nakon tretmana insekticidima. Imagu je bilo dozvoljeno da se zadrži na tretiranim biljkama osam časova. Tretirane biljke su čuvane u stakleniku. U radu je ocenjen broj tačkastih oštećenja usled ishrane i broj mina na listovima, kao i stepen ulutkavanja i eklozije imaga. Podaci su obrađeni dvofaktorijalnom analizom varijanse u SAS programu, a primenjen je i Dankanov test višestrukih poređenja. Abamektin i spinosad su značajno uticali na piljenje i embrionalni razvoj. Piljenje iz jaja položenih u listove sa reziduama hlopirifosa starim do pet dana je bilo smanjeno. Razvoj larvi je takođe bio pod uticajem rezidua hlorpirifosa starosti do četiri nedelje. Indoksakarb je uticao na smanjenje razvoja larvi i ekloziju imaga u tretmanima sa reziduama starim do 20 dana. Ciromazin nije uticao na broj mina, ali je ulutkavanje bilo značajno ometeno, a eklozija imaga u potpunosti zaustavljena čak i u tretmanima sa pet nedelja starim reziduama. Određivanje rezidualne aktivnosti insekticida koji se koriste za kontrolu ove štetočine je korisno sa aspekta izostavljanja nepotrebnih tretmana.
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).