Rhagoletis cerasi Loew (Diptera, Tephritidae) - biološke karakteristike, štetnost i suzbijanje
Sažetak
Evropska trešnjina muva, Rhagoletis cerasi Loew (Diptera: Tephritidae), veoma destruktivna štetočina u zasadima trešnje i višnje, rasprostranjena je širom Evrope i u umerenim regionima Azije. Redovno se javlja u svim proizvodnim područjima ovih vrsta voćaka u Srbiji, oštećujući do 10% plodova u komercijalnoj proizvodnji, a u zasadima i na pojedinačnim stablima gde se ne sprovode mere zaštite i do 100%.
Trešnjina muva u uslovima Srbije najčešće napada i oštećuje plodove kasnih sorata trešnje (Van, Stela, Hedelfinger, Bing, Lambert, Drogan’s Yellow). Po završenoj berbi trešanja imago prelazi na višnju i nastavlja sa ishranom i ovipozicijom u poluzrele plodove višnje (najzastupljenija: domaći ekotip oblačinska višnja). Svojim aktivnostima larve oštećuju plodove i oni postaju neupotrebljivi za ishranu u svežem stanju, ali i za preradu. Visok procenat oštećenih plodova višnje delovanjem R. cerasi je ograničavajući faktor izvoza, jer je intenzitet napada na plodovima iznad dozvoljene granice. Primena pesticida za kontrolu ove štetočine, posebno u integralnoj proizvodnji, ograničena je na veoma mali izbor insekticida, čija se primena vezuje za probleme ekotoksičnosti ostataka. Zbog toga se poslednjih godina sve više proučavaju alternativne metode za kontrolu populacije trešnjine muve.
U radu su prikazani dosadašnji rezultati proučavanja evropske trešnjine muve, vrlo značajne štetočine u Srbiji i drugim zemljama južne i srednje Evrope. Detaljno su opisane biološke karakteristike, fenologija leta, intenzitet napada i mogućnosti suzbijanja muve u područjima gajenja trešnje i višnje.
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).