КУЛТУРАЛНЕ ДИМЕНЗИЈЕ БЕЗБЕДНОСНИХ ГРАДОВА

Slađana Ćurčić

doi:10.5937/pnb27-43653

Slađana Ćurčić Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu

DOI: https://doi.org/10.5937/pnb27-43653

Ključne reči: урбана безбедност, безбедни градови, Хофстед, културалне димензије

Sažetak

Предмет овог рада јесте испитивање повезаности карактеристика националних културa и урбане безбедности, односно најбезбеднијих градова, који су као такви оцењени према Индексу безбедних градова (Safe City Index). Наиме, културне различитости условљавају другачије функционисање држава на многим пољима, те се и у академској литератури о урбаној безбедности неретко истражује да ли и на који начин се културалне варијабле рефлектују на резилијентност градова, урбано планирање, урбани развој, итд. Теоријску основу рада чини теорија културалних димензија, коју је развио Хофстед (Geert Hofstede). Стога је циљ овог рада, утврђивање да ли су и у којој мери димензије националне културе према Хофстеду, присутне у плановима безбедности најбезбеднијих градова према поменутом индексу и да ли висок степен урбане безбедности испитиваних градова имплицира и сличност националних култура држава којима припадају. У методолошком смислу, рад почива на анализи садржаја, односно квалитативној анализи планова безбедности три одабрана града Торонто, Сиднеј и Барселона. Исходиште анализе, јесте да се идентификоване културалне димензије у анализираним плановима безбедности, претежно уклапају у културне карактеристике земаља у којима се налазе наведена три града, при чему и њихови планови међусобно одражавају сличне културне карактеристике. Наиме, ова документа одликује инклузивност, грађанска партиципација, претежно колективистичка оријентација, као и фокусирање на квалитет живота грађана. Закључује се да су културалне варијабле, само један од фактора важних у проучавању урбане безбедности, али и да треба даље развијати овај правац истраживања, с обзиром на потенцијал Хофстедовог модела и теоријске импликације до којих се може доћи тим путем.

Reference

Ajuntament de Barcelona. 2016. “Pla local de prevenció i de seguretat ciutadana de Barcelona.” Ajuntament de Barcelona www.barcelona.cat. Последњи приступ 26. јул 2022. https://ajuntament.barcelona.cat/prevencio/sites/default/files/documents/pla-de-prevencio-seguretat-2016-2019.pdf.

Bernard, Laurence. 2012. “Critical analysis of the safety culture in the face of biological and pandemic risks for nurses.” PhD diss. Montreal University: Faculty of Nursing.

Bögel, Paula Maria, Paul Upham, Hossein Shahrokni, and Olga Kordas. 2021. “What is needed for citizen-centred urban energy transitions: Insights on attitudes towards decentralized energy storage.” Energy Policy 149: 113. DOI: 10.1016/j.enpol.2020.112032.

Bollens, Scott A. 2008. “Human security through an urban lens: violence and deprivation in cities.” Journal of Human Security 4 (3): 3654.

Bontempo, Robert N., William P. Bottom, and Elke U. Weber. 1997. “Crosscultural differences in risk perception: A model-based approach.” Risk analysis 17 (4): 479488.

Bres, Christian. M. 2011. “The Role of Culture in Sustainable Cities: Comparing Sustainable City Projects in the EU and China.” Master's thesis. Utrecht University: Faculty of Geosciences.

Burgess, Peter. 2009. What is security culture? The new ethos of risk. Oslo: International Peace Research Institute (PRIO).

Candia, Selena, Francesca Pirlone, and Ilenia Spadaro. 2019. “Sustainable urban mobility and urban safety and security: A case study of the city centre of Genoa, Italy.” WIT Transactions on the Built Environment 182 (2019): 187198. DOI: 10.2495/UT180181.

City of Sydney. “A City for AllCommunity Safety Action Plan 20192023.” City of Sydney. Последњи приступ 26. јул 2022. https://www.cityofsydney.nsw.gov.au/strategies-action-plans/community-safety-action-plan.

Cilk, Madison. 2020. “National culture and urban resilience.” ConsilienceThe journal of sustainable development 22 (2020): 1830. DOI: 10.7916/consilience.vi22.6740.

Cuche, Denys. 2010. La notion de culture dans les sciences sociales. Paris: La Découverte.

Davis, Diane E. 2001. “What kind of conflict? Cities, war and the failure of urban public security.” In Human Security for an Urban CenturyLocal challenges, global perspectives, 1820. Vancouver: Canadian Consortium on Human Security.

Devroe, Elke. 2013. “Local political leadership and the governance of urban security in Belgium and the Netherlands.” European journal of criminology 10 (3): 314325.

Douglas, Mary, and Aaron Wildavsky. 1982. Risk and culture: An essay on the selection of technological and environmental dangers. California: University of California Press.

Dowdney, Luke. 2001. “Children and youth in organized armed violence: Understanding urban violence in Rio de Janeiro and beyond.” In Human Security for an Urban CenturyLocal challenges, global perspectives, 4648. Vancouver: Canadian Consortium on Human Security.

Geertz, Clifford. 1973. The Interpretation of Cultures Selected Essays. New York: Basic Books.

Grabska, Katarzyna. 2001. “Human security of urban refugees in Cairo.” In Human Security for an Urban CenturyLocal challenges, global perspectives, 5658. Vancouver: Canadian Consortium on Human Security.

Hofstede, Geert. 2001. Culture's consequences: Comparing values, behaviors, institutions and organizations across nations. London: Sage publications.

Hofstede, Geert H., Gert Jan Hofstede, and Michael Minkov. 2010. Cultures and Organizations: Software of the Mind: Intercultural Cooperation and Its Importance for Survival. New York: McGrawHill.

Hristić-Danilović, Nataša. 2012. „Urbana bezbednost kao javno dobro.” Strani pravni život 2: 270289.

Jepperson, Ronald L., Alexander Wendt, and Peter J. Katzenstein. 1996. “Norms, identity, and culture in national security.” In The culture of national security: Norms and identity in world politics, ed. Peter, J. Katzenstein, 844. New York: Columbia University Press.

Liotta, P. H. 2001. “Human security and cities in the Greater Near East.” In Human Security for an Urban CenturyLocal challenges, global perspectives, 1214. Vancouver: Canadian Consortium on Human Security.

Morelle, Marie, and Jérôme Tadié. 2011. “The Making of Urban Security. Introduction.” Spatial Justice 4 (4): 19.

Orchard, Phil. 2001. “The urban displaced: Internally displaced persons and refugees in cities.” In Human Security for an Urban CenturyLocal challenges, global perspectives, 5456. Vancouver: Canadian Consortium on Human Security.

Paraušić, Ana, i Milan Lipovac. 2019. „Karakteristke pretnji urbanoj bezbednosti.” Politička revija 60 (2): 255277. DOI: 10.22182/pr.6022019.12.

Pedrazzini, Yves. 2005. La violence des villes. Paris: L’Atelier.

Perrin, Benjamin. 2001. “Phnom Penh: A world capital for human trafficking.” In Human Security for an Urban CenturyLocal challenges, global perspectives, 5254. Vancouver: Canadian Consortium on Human Security.

Recasens, Amadeu, Carla Cardoso, Josefina Castro, and Gian Guido Nobili. 2013. “Urban security in southern Europe.” European Journal of Criminology 10 (3): 368382. DOI: 10.1177/1477370812473535.

Roberts, David. 2008. Human Insecurity: Global Structures of Violence. London: Zed Books.

Rubasundram, Geetha A. 2019. “The Complexity of Governing Smart Cities–An Integrated Approach.” In Smart Technologies and Innovation for a Sustainable Future, eds. Ahmed Al-Masri and Kevin Curran, 367377. Cham: Springer. DOI: 10.1007/978-3-030-01659-3_43.

Schmidt, Rachel. 2001. “Girls, gangs and urban violence in Medellín.” In Human Security for an Urban CenturyLocal challenges, global perspectives, 4852. Vancouver: Canadian Consortium on Human Security.

Soeters, Joseph L. 1996. “Culture and conflict: An application of Hofstede's theory to the conflict in the former Yugoslavia.” Peace and Conflict: Journal of Peace Psychology 2 (3): 233244.

The Economist Intelligence Unit. 2021. “Safe Cities Index 2021New expectations demand a new coherence.” The Economist Intelligence Unit. Последњи приступ 26. јул 2022. https://impact.economist.com/projects/safe-cities/assets/documents/Safe-Cities-Index-2021_eng.pdf.

Toronto City Council. 2021. “SafeTO: Toronto’s Ten-Year Community Safety and WellBeing Plan.” Toronto City Council. Последњи приступ 26. јул 2022. https://www.toronto.ca/legdocs/mmis/2021/ex/bgrd/backgroundfile-168551.pdf.

Tulumello, Simone. 2017. “Toward a critical understanding of urban security within the institutional practice of urban planning: The case of the Lisbon Metropolitan Area.” Journal of Planning Education and Research 37 (4): 397410. DOI: 10.1177/0739456X16664786.

United Nations Economic and Social Council [ECOSOC], E/RES/2002/13, Resolution 2002/13: Action to Promote Effective Crime Prevention, Adopted by UN Economic and Social Council on 24 July 2002.

United Nations Human Settlements Programme [UNHABITAT]. 2007. Global Report on Human SettlementsEnhancing Urban Safety and Security. UK, US: Earthscan.

United Nations Human Settlements Programme [UNHABITAT]. 2022a. “UN-HABITAT for a better urban future.” Последњи приступ 25. јул 2022. https://unhabitat.org/topic/safety.

United Nations Human Settlements Programme [UNHABITAT]. 2022b. “World Cities Report 2022  Envisaging the future of cities.” Последњи приступ 25. јул 2022. https://unhabitat.org/sites/default/files/2022/06/wcr_2022.pdf.

Vitell, Scott J., Saviour L. Nwachukwu, and James H. Barnes. 1993. “The effects of culture on ethical decision-making: An application of Hofstede's typology.” Journal of business Ethics 12 (10): 753760.