МЕЂУНАРОДНО ПРАВНИ СТАНДАРДИ КАЗНЕНО-ПРАВНЕ ЗАШТИТЕ ОД НАСИЉА НА СПОРТСКИМ ПРИРЕДБАМА
Sažetak
Циљ рада јесте приказ ефикасности до сада примењих механизама за спречавање насиља и недоличног понашања на спортским приредбама, садржани у међународно правном оквиру и националном законодавству, а који су настали из праксе супротстављања овом облику насиља у појединим државама Западне Европе. Међународна сарадња на пољу казнено-правне заштите од насиља на спортским приредбама развила се након низа трагичних догађаја у другој половини ХХ века, с намером да се снагом закона и међународних конвенција успостави систем превентивног деловања како би се немиле сцене елиминисале из садржаја спортских активности. Како поједина друштва, поготову она у процесу транзиције, занемарују значај здравствено-рекреативне функције спорта, истовремено не чине довољно на плану ове превенције и промени оних друштвених релација које се налазе у основи девијантног понашања спортских актера, у првом реду навијача. На основу квалитативне анализе литературе, као основног методолошког приступа и анализе правног и институционалног оквира у овој области, констатује се да је на овом пољу у последњих неколико деценија учињено много корисних и ефикасних корака. Како насиље на спортским догађајима још увек егзистира као неизоставно обележје готово сваке активности ове врсте, на теренима и у халама широм Европе, да се приметити да постоји известан простор за даљи напредак у погледу дефинисаног циља. Користећи навијање као одбрамбени механизам идентификације, где сам такмичарски однос унутар игре ствара ривалитет, ови припадници углавном ма маргинализованих друштвених група на овај начин артикулишу своје незадовољство на друштвено неприхватљив начин.
Reference
Arsić Slaviša, Kovač Mitar. 2022. „Prehrambena sigurnost kao činilac nacionalne
bezbednosti”. Politika nacionalne bezbednosti 22 (1): 9-40. https://doi.org/10.22182/pnb.2212022.1.
Golijan, Iva. 2021. „Nasilje u sportu i huliganizam.” Bezbednost, 2021 (1): 167-186.
Đorić, Marija. 2010. „Politizacija huliganizam”. Politička revija, (3): 385, https://doi.org/10.22182/pr.2532010.20
Đorić, Marija. 2017. „Povezanost između kockanja i huliganizma: slučaj Srbije”. Politička revija (4), 39-55, https://doi.org/10.22182/pr.5442017.3
Đorić, Marija. 2012. Huliganizam: nasilje i sport. Beograd: Nauka i društvo Srbije
Đulijanoti, Ričard. 2008. Sport: kritička sociologija. Beograd: Klio.
Lazić, Radojica. 2022. Ekonomska bezbednost u funkciji nacionalne bezbednosti. Politika nacionalne bezbednosti 22(1): 67-79.
Misić, Zoran. 2010. „Nasilje i nedolično ponašanje navijača kao faktor ugrožavanja bezbednosti.” Magistarska teza. Univerzitet u Beogradu: Fakultet bezbednosti.
Otašević, Božidar. 2014. „Nasilje na sportskim priredbama – krivično-pravni, kriminološki i kriminalistički aspekti.” Doktorska disertacija. Univerzitet u Kragujevcu: Pravni fakultet.
Savković, Marko i Đorđević, Saša. 2010. Na putu prevencije nasilja na sportskim priredbama: predlog regionalnog okvira saradnje. Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu politiku.
Šuput, Dejan. 2010. „Pravni okvir koji uređuje borbu protiv nasilja na sportskim priredbama u evropskim državama.” Strani pravni život, 54 (1): 233-263.
Šuput, Dejan. 2011. Novi Zakon o sportu. Pravni zapisi, 2 (1): 149-178.
Carroll, Rober. 1980. “Football Hooliganism in England.” International Review of Sport Sociology, 15(2):77–92.
Gumusgul, Osman, & Acet, Mehmet. 2016. “The Open Sore of Football: Aggressive Violent Behavior and Hooliganism.” Physical Culture and Sport, 7 (1): 30–37.
Joseph,Mondello. 2016. “Hooliganism and Supporter Violence: Examining the Rome, Lisbon and Athens Derbies.” Master Thesis. Claremont McKenna College.
Kuhn, Gabriel. 2019. Soccer vs. the State. Oakland: PM Press.
Mišev Gordana, Bošković Milica. 2022. “Contemporary armed Conflicts and Redefining: The Concept of Security Based On The Principles Of The UN Charters”. Diplomatija i bezbednost, 5 (2), 133-147.
Nielsen, Christian. 2013. “Stronger than the state? Football hooliganism, political extremism and the Gay Pride Parades in Serbia”. Sport in Society, 16(8): 1039-1053.
Pearson, Geoff. 2006. “Football Banning Orders: Analysing their Use in Court.” Journal of Criminal Law, 70 (6): 509-530.
Perić Nenad, Bošković Branko, and Radošević Igor. 2019. Sports mega-events and their wider social importance through public relations activities. Vojno delo 71(5): 126-134.
Piskurek, Cyprian. 2018. “Mediated Thugs: Re-reading Stuart Hall’s Work on Football Hooliganism.” Coils of the Serpent, 2018 (3): 88-101.
Spaaij, Ramon. 2005. The Prevention of Football Hooliganism: A Transnational Perspective. In Actas del X Congreso Internacional de Historia del Deporte, ed. Aquesolo Javier, 4-16.Seville: CESH.
Steen, Rob. 2015. “Interwoven tragedies: Hillsborough, Heysel and denial.” Sport in Society, 19 (2): 254-266.
Stott, Clifford. & Pearson, Geoff. 2006. “Football Banning Orders, Proportionality, and Public Order Policing.” The Howard Journal, 45 (3): 241-254.
Tsoukala, Anastassia, Pearson, Geoff & Coenen, Peter. 2016. Legal Responses to Football Hooliganism in Europe. Hague: ASSER International Sports Law Centre.
Tsoukala, Anastassia. 2021. “Combating Football Crowd Disorderat the European Level: An Ongoing Institutionalisation of the Control of Deviance.” Entertainment and Sports Law Journal, 7(2): 1-13.
Veutney, Alexandra. & Freeburn, Lloyd. 2015. “The Fight Against Hooliganism In England: Insights For Other Jurisdictions?” Melbourne Journal of International Law, 2015 (16): 203-254.
Williams, Adam. 2013. Football Banning Orders: A game of two halves. 4 King’s Bench Walk, https://www.4kbw.co.uk/2020/04/08/criminal-law-update-football-banning-orders-a-game-of-two-halves/
Hall, Stuart. 1978. “The treatment of “football hooliganism” in the press.” In Football Hooliganism: the wider context, Ingham Roger, Hall Stuart, Clarke John, Marsh Peter& Donovan Jim (Eds.), 41-78. London: Inter-Action Imprint.
Yuldashevna, Karaketova Dilnoza & Gulta, Kalpeshkumar. 2022. “Specific Features of Prevention Hooliganism Victims’ Victimal Behavior.” International Journal of Development and Public Policy, 1 (8): 157-164.
Explanatory Report to the Council of Europe Convention on an Integrated Safety, Security and Service Approach at Football Matches and Other Sports Events,https://www.coe.int/en/web/sport/safety-security-and-service-approach-convention
Council Recommendation of 30 November 1993 concerning the responsibility of organisers of sporting events.
Council Recommendation of 1 December 1994 concerning exchange of information on the occasion of major events and meetings (network of contact persons), https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/HTML/?uri=CELEX:32010G0624(01)&from=EN
Council Recommendation of 22 April 1996 on guidelines for preventing and restraining disorder connected with football matches, with an annexed standard format for the exchange of police intelligence on football hooligans, https://eur-lex.europa.eu/legal-content/SK/LSU/?uri=CELEX:31996Y0503(02)
Recommendation Rec (2001) 6 of the Committee of Ministers to member states on the prevention of racism, xenophobia and racial intolerance in sport),https://www.coe.int/en/web/sport/adopted-texts-on-sport-policies
Football (Disorder) Act 2000. UK Public General Acts2000 c. 25. Retrieved April 15, 2022, from https://www.legislation.gov.uk/ukpga/2000/25/contents
Football Spectators Act 1989. UK Public General Acts1989 c. 37. Retrieved April 15, 2022, from https://www.legislation.gov.uk/ukpga/1989/37/contents/enacted
Council of Europe. (1985). European Convention on Spectator Violence and Misbehaviour at Sports Events and in particular at Football Matches. Retrieved March 28, 2022, from https://treaties.un.org/Pages/showDetails.aspx?objid=08000002800c8f42&clang=_en
Council of Europe. (2016). Council of Europe Convention on an integrated safety, security and service approach at football matches and other sports events. Retrieved March 29, 2022, from https://treaties.un.org/Pages/showDetails.aspx?objid=08000002804e36d5