БУЊЕВЦИ У СРБИЈИ – ХРВАТИ, СРБИ ИЛИ ПОСЕБНА НАЦИОНАЛНА ЗАЈЕДНИЦА?
Sažetak
У раду је анализиран етнодемографски, идентитетски и политички развој буњевачке националне мањине у Србији. Представљене су бројне теорије етнолога, историчара, лингвиста и социолога религије о пореклу, језику и вери Буњеваца, као и етнополитички развој Буњеваца, кроз историју до данас, конфронтирањем различитих ставова и одговора на питање: да ли су Буњевци више Срби, Хрвати или посебна национална заједница? Истакнут је значај националне самоидентификације, односно слободног декларисања Буњеваца о сопственом националном идентитету и утицај промена приликом пописног изјашњавања услед субјективих и објективних фактора на њихов популациони развитак. Временски посматрано, политички развој буњевачке националне мањине у Србији одликују бурне промене, од негирања до признања њихове националне и културне посебности, борба да се не асимилију ни у хрватску ни у српску нацију, што је постало одлика њиховог идентитета и ову етничку заједницу очувало до данашњих дана. У методолошком смислу, примењен је компаративно–аналитички метод уз емпиријско–теоријска разматрања релевантне научне и стручне литературе.
Reference
Вукманов Шимоков, Снежана. 2010. „Суботица – данашњи Дубровник (Буњевачки ‘језик’ између србистике, кроатистике и сербокроатистике).” У Љетопис Матице српске у Дубровнику, ур. Момчило Суботић. Београд: Филолошки факултет.
Ђурић, Владимир, Дарко Танасковић, Дарко Вукмировић, и Петар Лађевић. 2014. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. Београд: Републички завод за статистку.
Ердељановић, Јован. 1930. О пореклу Буњеваца. Београд: Српска краљевска академија.
Жутић, Никола. 2006. „Римокатолицизам и хрватство у Банату, Бачкој и Барањи у првој половини 20. века.” У Зборник радова са Међународног научног скупа Балкан и Панонија кроз историју, ур. Славко Гавриловић, 347–358. Нови Сад.
Иванић, Иван. 1894. О Буњевцима: повесничко–народописна расправа. Суботица: Издавалачка штампарија Д. Петровића.
Иванић, Иван. 1899. Буњевци и Шокци – Историјско–етнографска расправа. Београд: Штампарија Д. Димитријевића.
Ковачев, Душан. 2010. „Буњевци неће путовницу.” Нова српска политичка мисао, 13. јуни 2022. www.nspm.rs/politicki–zivot/bunjevci–nece–putovnicu.html.
Костић, М. Лазо. 2000. Српска национална традиција. Београд: ЗИПС СРС.
Кујунџић–Остојић, Сузана. 2007. „Бачки Буњевци на свом путу од народа до националне мањине.” У Положај националних мањина у Србији, ур. Војислав Становчић, 607–617. Београд: Српска академија наука и уметности.
Марковић, Саша. 2010. Политички живот Буњеваца Војводине у Краљевини СХС–Југославији 1918–1941. године. Суботица: Буњевачки информативни центар.
Марковић, Саша. 2021. Буњевци у процепу стварања националног идентитета. Суботица: Центар за културу Буњеваца Амброзије Шарчевић.
Мартиновић, Александар. 1940. Истина о Буњевцима и Шокцима. Суботица: Српски културни клуб.
Његован, Драго. 2008. „Документи о насилној хрватизацији Буњеваца и Шокаца у Војводини после Другог светског рата.” У Етнолингвистичка и историјска истраживања о Буњевцима, ур. Мато Пижурица и Сузана Кујунџић–Остојић. Нови Сад, Суботица: Матица српска и Буњевачки информативни центар Суботице.
Петровић, Илија. 2021. „О пореклу Буњеваца.” Политичка ревија, 68 (2): 351–360.
Попов, Чедомир. 2008. „Мали народи у процесу глобализације – пример Буњеваца.” У Етнолингвистичка и историјска истрраживања о Буњевцима, ур. Мато Пижурица, Сузана Кујунџић–Остојић. Нови Сад, Суботица: Матица српска и Буњевачки информативни центар Суботице.
Раич, Александар. 2013. Откривање Буњеваца. Нови Сад: Удружење грађана „Буњевци”.
Радончић, Хајрадин. 2016. ,,Становништво као стратешки потенцијал система одбране Републике Србије”. У Зборник радова научног скупа ,,Србија и стратегијска раскришћа”, „ИСИКС – 2016”, 197–208. Београд: Школа националне одбране, Војна академија, Универзитет одбране, Институт за стратегијска истраживања СПО МО, Медија центар „Одбрана”
Радушки, Нада. 2007. „Методолошки аспекти и проблеми у истраживању етничке структуре становништва.” Теме 4: 687–702.
Радушки, Нада. 2013. ,,Етнички процеси и националне мањине у Србији по попису 2011. године”. Нова српска политичка мисао. Последњи приступ: 20.01.2023. http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/etnicki-procesi-i-nacionalne-manjine-u-srbiji-po-popisu-2011.-godine.html
Радушки, Нада. 2019. „Заштита и очување језичког идентитета eтничких заједница у Србији”. Српска политичка мисао 63 (1) : 263–281. doi: 10.22182/spm.6312019.14
Радушки, Нада. 2016. „Религијска припадност становништва Србије по Попису из 2011. године.” У Verovanje i/ili znanje, Tematski zbornik radova sa međunarodne konferencije održane u Smederevskoj Palanci od 24. do 26. juna 2016. godine. Beograd: Forum za religijska pitanja Instituta društvenih nauka; Filozofska komuna.
Радушки, Нада. 2020. „Положај српске мањине у суседним државама у светлу евроинтеграцијских и геополитичких односа.” Војно дело 2: 37–55.
Радушки, Нада. 2022. „Положај бугарске националне мањине и процес приступања Србије Европској унији”. Српска политичка мисао 75 (1) : 53–73. doi: 10.22182/spm.7512022.3
Републички завод за статистику. 2013. Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. години у Републици Србији, Вероисповест, матерњи језик и национална припадност, књига 4. Београд: Републички завод за статистику.
Суботић, Момчило. 2011. Српска Војводина и њене мањине. Београд: Институт за политичке студије.
Суботић, Момчило. 2011а. „Национални идентитет у процесу глобализације – пример Буњеваца.” Политичка ревија, 1: 67–93.
Хорват, Александар. 2015. Етнички идентитет војвођанских Шокаца и Буњеваца у међуратној Југославији (1918–1941). Докторска дисертација. Универзитет у Новом Саду: Филозофски факултет
Хорват, Александар. 2017. „Од предмодерног ка модерном етничком идентитету: јужноугарски Буњевци у другој половини 19. века.” У Култура и идентитет Буњеваца, ур Драги Његован, 305–322. Нови Сад: Музеј Војводине.
Аntunović, Ivan. 1882. Razprava o podunavskih i potisanskih Bunjevcih i Šokcih u pogledu narodnom, vjerskom, umnom, građanskom i gospodarskom. Beč: Izdaje i razdeljiva Pisac.
Bajić, Mirko. 2017. „Napad na etnički identitet Bunjevaca posli Drugog svitskog rata: naredba Glavnog narodnooslobodilačkog odbora za Vojvodinu, način sprovođenja naredbe i njezini savrimeni efekti.” U Kultura u identitet Bunjevaca, ur. Drago Nјegovan, 213–230. Novi Sad: Muzej Vojvodine
Bernardin, Unyi. 2001. Istorija Šokaca, Bunjevaca i Bosanskih Franjevaca. Subotica: Bunjevačka matica.
Černelić, Milana. 1994. „Nastojanja da se bačkim Bunjevcima ospori pripadnost hrvatskom narodu.” Studia ethnologica Croatica, 6 (1): 85–103.
Đorđević Malagurski, Mara. 1941. Bunjevka o Bunjevcima. Subotica: Gradska štamparija.
Feher, Ištvan. 1993. „U poslednjem minutu”, Последњи приступ: 07.07.2022. www.sulinet.hu/oroksegtar/data/Magyarorszagi_nemzetisegek_kotetei/Az_utolso_percben/index.htm
Georgijević, Svetozar. 1978. „O imenu Bunjevci.” Onomastica Jugoslavica, 7: 177–187.
Grad Subotica. 2013. ,,Bunjevci i pored pritisaka nikad u Hrvate, uvek uz Srbiju”. Последњи приступ: 13.06.2022. www.gradsubotica.co.rs/bunjevci–i–pored–pritisaka–nikad–u–hrvate–uvek–uz–srbiju
Grafenauer, Bogo. 1959. Historija naroda Jugoslavije, II tom. Zagreb: Školska knjiga.
Jakovljević, Natalija. 2021. „Srpski i hrvatski lingvisti različito o statusu bunjevačkog jezika.” Radio Slobodna Evropa, 31. mart 2021. www.slobodnaevropa.org/a/31179979.html
Mandić, Mijo. 2009. Buni, Bunievci, Bunjevci. Subotica: Bunjevačka matica.
Mandić, Мijo. 2017. „Prvi pomeni Bunjevaca u istoriji.” U Kultura i identitet Bunjevaca, ur. Drago Nјegovan, 287–304. Novi Sad: Muzej Vojvodine.
Nimčević, Vladimir. 2017. „Srpski, italijanski i nemački izvori o doseljavanju Bunjevaca u Bačku tokom XVII veka.” U Kultura i identitet Bunjevaca, ur. Drago Nјegovan, 31–58. Novi Sad: Muzej Vojvodine.
Parnica, Robert. 2000. „O nacionalnom preporodu i političkoj kulturi Hrvata u južnoj Ugarskoj od 1870. do 1900. godine.” U Zbornik radova Dijalog povjesničara–istoričara, ur. Hans–Georg Fleck, Igor Graovac, 5: 152–171. Zagreb.
Raič, Aleksandar. 2010. „Bunjevci.” Bunjevačke novine, 58: 21–23, 7. septembar 2022. www.bunjevci.com/ novine/pdf/bunjevacke/2010_58.pdf.
Raič, Aleksandar. 2013. „Bački Bunjevci i bunjevački Hrvati: jedan etnicitet, dve nacionalnosti.” Bunjevački prigled, Sveska 2. Novi Sad: Udruženje građana „Bunjevci”.
Skenderović, Bruno. 2009. „Formiranje nacionalne svijesti kod Bunjevaca u Bačkoj.” U Godišnjak za znanstvena istraživanja, 1: 124–136. Subotica: Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata.
Skenderović, Robert. 2005. „Uloga jezika u nacionalnim integracijama Hrvata i Srba u ugarskom Podunavlju.” U Dijalog povjesničara–istoričara, ur. Hans–Georg Fleck, Igor Graovac. Zagreb: Dijalog.
Skenderović, Robert. 2010. „Podrijetlo Bunjevaca i migracije iz Hercegovine u Podunavlje tijekom XVII stoljeća – nove interpretacije povijesnih izvora.” U Godišnjak za znanstvena istraživanja, br. 2. Subotica: Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata.
Stepanović, Milan. 2017. „Franjevački red i verski život somborskih i ostalih bačkih Bunjevaca u XVII i XVIII stoleću.” U Kultura i identitet Bunjevaca, ur. Drago Nјegovan, 79–98. Novi Sad: Muzej Vojvodine.
Vahtre, Laura i Jüri Viikberg. 2000. “The Red Book of the Peoples of the Russian Empire.” www.eki.ee/books/redbook/foreword.shtml.