BUNJEVCI IN SERBIA – CROATS, SERBS OR SPECIFIC ETHNIC COMMUNITY
Abstract
The paper analyzes the ethno–demographic, identity and political development of the people of Bunjevci in Serbia. Numerous theories of ethnologists, historians, linguists and sociologists of religion about the origin, language and religion of the people of Bunjevci were presented, as well as the ethno–political development of the Bunjevci people, throughout history until today, by confronting different attitudes and answers to the question: are the Bunjevci more Serbs, Croats or a specific national community? The importance of national self–identification, i.e. the free declaration of the people of Bunjevci about their own national identity and the impact of changes during the census declaration on their population development, was highlighted. Viewed over time, the political development of the Bunjevci national minority in Serbia is characterized by turbulent changes, from denial to recognition of their national and cultural distinctiveness, the struggle not to assimilate into either the Croatian or the Serbian nation, which became a feature of their identity and preserved this ethnic community until today. Predictions are that the Bunjevac national minority in Serbia, without the formation of a modern socio–economic structure and cultural–political institutions, is in danger of disappearing by the end of the 21st century, like all other small linguistic communities, according to the opinion of many domestic and international expert. For the survival, demographic and cultural development of Bunjevci as a modern ethnic community, activities that contribute to the integration of the Bunjevci people and establish equal relations with all other ethnic communities, as well as with the wider socio–political environment, are necessary. For Bunjevci, as a long–disenfranchised and “erased” national community, the affirmation of one's own ethnic, linguistic and cultural identity is an important prerequisite for achieving equality and social integration as a special minority community. This primarily refers to the contestation and appropriation of everything that belongs to the Bunjevci by the Croatian national community in Vojvodina, as well as efforts to assimilate into the borders of Serbian culture and history. However, the accepted principles of multiculturalism in Serbia form the basis and guarantee for the affirmation of the Bunjevci people as a small nation and a chance for their overall faster development, for the preservation and improvement of all components of their ethnic identity, as well as full equality, both with the majority people and with all other nationalities in Serbia.
References
Вукманов Шимоков, Снежана. 2010. „Суботица – данашњи Дубровник (Буњевачки ‘језик’ између србистике, кроатистике и сербокроатистике).” У Љетопис Матице српске у Дубровнику, ур. Момчило Суботић. Београд: Филолошки факултет.
Ђурић, Владимир, Дарко Танасковић, Дарко Вукмировић, и Петар Лађевић. 2014. Етноконфесионални и језички мозаик Србије. Београд: Републички завод за статистку.
Ердељановић, Јован. 1930. О пореклу Буњеваца. Београд: Српска краљевска академија.
Жутић, Никола. 2006. „Римокатолицизам и хрватство у Банату, Бачкој и Барањи у првој половини 20. века.” У Зборник радова са Међународног научног скупа Балкан и Панонија кроз историју, ур. Славко Гавриловић, 347–358. Нови Сад.
Иванић, Иван. 1894. О Буњевцима: повесничко–народописна расправа. Суботица: Издавалачка штампарија Д. Петровића.
Иванић, Иван. 1899. Буњевци и Шокци – Историјско–етнографска расправа. Београд: Штампарија Д. Димитријевића.
Ковачев, Душан. 2010. „Буњевци неће путовницу.” Нова српска политичка мисао, 13. јуни 2022. www.nspm.rs/politicki–zivot/bunjevci–nece–putovnicu.html.
Костић, М. Лазо. 2000. Српска национална традиција. Београд: ЗИПС СРС.
Кујунџић–Остојић, Сузана. 2007. „Бачки Буњевци на свом путу од народа до националне мањине.” У Положај националних мањина у Србији, ур. Војислав Становчић, 607–617. Београд: Српска академија наука и уметности.
Марковић, Саша. 2010. Политички живот Буњеваца Војводине у Краљевини СХС–Југославији 1918–1941. године. Суботица: Буњевачки информативни центар.
Марковић, Саша. 2021. Буњевци у процепу стварања националног идентитета. Суботица: Центар за културу Буњеваца Амброзије Шарчевић.
Мартиновић, Александар. 1940. Истина о Буњевцима и Шокцима. Суботица: Српски културни клуб.
Његован, Драго. 2008. „Документи о насилној хрватизацији Буњеваца и Шокаца у Војводини после Другог светског рата.” У Етнолингвистичка и историјска истраживања о Буњевцима, ур. Мато Пижурица и Сузана Кујунџић–Остојић. Нови Сад, Суботица: Матица српска и Буњевачки информативни центар Суботице.
Петровић, Илија. 2021. „О пореклу Буњеваца.” Политичка ревија, 68 (2): 351–360.
Попов, Чедомир. 2008. „Мали народи у процесу глобализације – пример Буњеваца.” У Етнолингвистичка и историјска истрраживања о Буњевцима, ур. Мато Пижурица, Сузана Кујунџић–Остојић. Нови Сад, Суботица: Матица српска и Буњевачки информативни центар Суботице.
Раич, Александар. 2013. Откривање Буњеваца. Нови Сад: Удружење грађана „Буњевци”.
Радончић, Хајрадин. 2016. ,,Становништво као стратешки потенцијал система одбране Републике Србије”. У Зборник радова научног скупа ,,Србија и стратегијска раскришћа”, „ИСИКС – 2016”, 197–208. Београд: Школа националне одбране, Војна академија, Универзитет одбране, Институт за стратегијска истраживања СПО МО, Медија центар „Одбрана”
Радушки, Нада. 2007. „Методолошки аспекти и проблеми у истраживању етничке структуре становништва.” Теме 4: 687–702.
Радушки, Нада. 2013. ,,Етнички процеси и националне мањине у Србији по попису 2011. године”. Нова српска политичка мисао. Последњи приступ: 20.01.2023. http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/etnicki-procesi-i-nacionalne-manjine-u-srbiji-po-popisu-2011.-godine.html
Радушки, Нада. 2019. „Заштита и очување језичког идентитета eтничких заједница у Србији”. Српска политичка мисао 63 (1) : 263–281. doi: 10.22182/spm.6312019.14
Радушки, Нада. 2016. „Религијска припадност становништва Србије по Попису из 2011. године.” У Verovanje i/ili znanje, Tematski zbornik radova sa međunarodne konferencije održane u Smederevskoj Palanci od 24. do 26. juna 2016. godine. Beograd: Forum za religijska pitanja Instituta društvenih nauka; Filozofska komuna.
Радушки, Нада. 2020. „Положај српске мањине у суседним државама у светлу евроинтеграцијских и геополитичких односа.” Војно дело 2: 37–55.
Радушки, Нада. 2022. „Положај бугарске националне мањине и процес приступања Србије Европској унији”. Српска политичка мисао 75 (1) : 53–73. doi: 10.22182/spm.7512022.3
Републички завод за статистику. 2013. Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. години у Републици Србији, Вероисповест, матерњи језик и национална припадност, књига 4. Београд: Републички завод за статистику.
Суботић, Момчило. 2011. Српска Војводина и њене мањине. Београд: Институт за политичке студије.
Суботић, Момчило. 2011а. „Национални идентитет у процесу глобализације – пример Буњеваца.” Политичка ревија, 1: 67–93.
Хорват, Александар. 2015. Етнички идентитет војвођанских Шокаца и Буњеваца у међуратној Југославији (1918–1941). Докторска дисертација. Универзитет у Новом Саду: Филозофски факултет
Хорват, Александар. 2017. „Од предмодерног ка модерном етничком идентитету: јужноугарски Буњевци у другој половини 19. века.” У Култура и идентитет Буњеваца, ур Драги Његован, 305–322. Нови Сад: Музеј Војводине.
Аntunović, Ivan. 1882. Razprava o podunavskih i potisanskih Bunjevcih i Šokcih u pogledu narodnom, vjerskom, umnom, građanskom i gospodarskom. Beč: Izdaje i razdeljiva Pisac.
Bajić, Mirko. 2017. „Napad na etnički identitet Bunjevaca posli Drugog svitskog rata: naredba Glavnog narodnooslobodilačkog odbora za Vojvodinu, način sprovođenja naredbe i njezini savrimeni efekti.” U Kultura u identitet Bunjevaca, ur. Drago Nјegovan, 213–230. Novi Sad: Muzej Vojvodine
Bernardin, Unyi. 2001. Istorija Šokaca, Bunjevaca i Bosanskih Franjevaca. Subotica: Bunjevačka matica.
Černelić, Milana. 1994. „Nastojanja da se bačkim Bunjevcima ospori pripadnost hrvatskom narodu.” Studia ethnologica Croatica, 6 (1): 85–103.
Đorđević Malagurski, Mara. 1941. Bunjevka o Bunjevcima. Subotica: Gradska štamparija.
Feher, Ištvan. 1993. „U poslednjem minutu”, Последњи приступ: 07.07.2022. www.sulinet.hu/oroksegtar/data/Magyarorszagi_nemzetisegek_kotetei/Az_utolso_percben/index.htm
Georgijević, Svetozar. 1978. „O imenu Bunjevci.” Onomastica Jugoslavica, 7: 177–187.
Grad Subotica. 2013. ,,Bunjevci i pored pritisaka nikad u Hrvate, uvek uz Srbiju”. Последњи приступ: 13.06.2022. www.gradsubotica.co.rs/bunjevci–i–pored–pritisaka–nikad–u–hrvate–uvek–uz–srbiju
Grafenauer, Bogo. 1959. Historija naroda Jugoslavije, II tom. Zagreb: Školska knjiga.
Jakovljević, Natalija. 2021. „Srpski i hrvatski lingvisti različito o statusu bunjevačkog jezika.” Radio Slobodna Evropa, 31. mart 2021. www.slobodnaevropa.org/a/31179979.html
Mandić, Mijo. 2009. Buni, Bunievci, Bunjevci. Subotica: Bunjevačka matica.
Mandić, Мijo. 2017. „Prvi pomeni Bunjevaca u istoriji.” U Kultura i identitet Bunjevaca, ur. Drago Nјegovan, 287–304. Novi Sad: Muzej Vojvodine.
Nimčević, Vladimir. 2017. „Srpski, italijanski i nemački izvori o doseljavanju Bunjevaca u Bačku tokom XVII veka.” U Kultura i identitet Bunjevaca, ur. Drago Nјegovan, 31–58. Novi Sad: Muzej Vojvodine.
Parnica, Robert. 2000. „O nacionalnom preporodu i političkoj kulturi Hrvata u južnoj Ugarskoj od 1870. do 1900. godine.” U Zbornik radova Dijalog povjesničara–istoričara, ur. Hans–Georg Fleck, Igor Graovac, 5: 152–171. Zagreb.
Raič, Aleksandar. 2010. „Bunjevci.” Bunjevačke novine, 58: 21–23, 7. septembar 2022. www.bunjevci.com/ novine/pdf/bunjevacke/2010_58.pdf.
Raič, Aleksandar. 2013. „Bački Bunjevci i bunjevački Hrvati: jedan etnicitet, dve nacionalnosti.” Bunjevački prigled, Sveska 2. Novi Sad: Udruženje građana „Bunjevci”.
Skenderović, Bruno. 2009. „Formiranje nacionalne svijesti kod Bunjevaca u Bačkoj.” U Godišnjak za znanstvena istraživanja, 1: 124–136. Subotica: Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata.
Skenderović, Robert. 2005. „Uloga jezika u nacionalnim integracijama Hrvata i Srba u ugarskom Podunavlju.” U Dijalog povjesničara–istoričara, ur. Hans–Georg Fleck, Igor Graovac. Zagreb: Dijalog.
Skenderović, Robert. 2010. „Podrijetlo Bunjevaca i migracije iz Hercegovine u Podunavlje tijekom XVII stoljeća – nove interpretacije povijesnih izvora.” U Godišnjak za znanstvena istraživanja, br. 2. Subotica: Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata.
Stepanović, Milan. 2017. „Franjevački red i verski život somborskih i ostalih bačkih Bunjevaca u XVII i XVIII stoleću.” U Kultura i identitet Bunjevaca, ur. Drago Nјegovan, 79–98. Novi Sad: Muzej Vojvodine.
Vahtre, Laura i Jüri Viikberg. 2000. “The Red Book of the Peoples of the Russian Empire.” www.eki.ee/books/redbook/foreword.shtml.