КОШАРЕ – СИМБОЛ ВИШЕСТРУКОГ ЗНАЧЕЊА И НОВА КОМПОНЕНТА СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА

Sažetak

У раду се указује на то да је, поред њеног великог историјског, геополитичког и геостратешког значаја, Битка на Кошарама, вођена током НАТО агресије против СР Југославије пролећа 1999. године, када је реч о српском народу и држави, произвела и одређене последице на идентитетском пољу. У првом делу, у оквиру анализе војно-историјског контекста и друштвено-политичких последица борби вођених на Кошарама и Паштрику, критички се разматрају, уз ослањање, између осталог, и на концепт „новог милитаристичког хуманизма” Ноама Чомског (Noam Chomsky), различите стратешке димензије војне операције НАТО која је била означена као хуманитарна војна интервенција. Показано је да је она у суштини била одраз процеса децивилизације и једног дубоког, разарајућег антихуманизма, као и претеча онога што се данас назива хибридним ратом. Потом, у другом делу истраживања, у фокусу анализе је управо симболичко-идентитетска функција Битке на Кошарамa и самог појма Кошаре. Ту се најпре указује на различито симболичко значење које се придаје појму Кошара у зависности од страна у сукобу, што ће рећи да постоје албански и српски симболизам „Кошара”. Но, у истраживању акценат је на „Кошарама” као српском националном симболу који има своју ужу, али и одређене шире димензије. Имајући у виду то да је током претходних четврт века појам Кошара у српском народу и друштву стекао статус својеврсног симбола, пошло се од претпоставке да се већ сада може маркирати процес успостављања „Кошара” као значајне компоненте српског националног и културног идентитета. Циљ је утврдити фазу у којој се налази тај процес. Показаће се да је он првенствено инициран одоздо, дакле, од самог друштва, да би тек у новије време постале видљивије и иницијативе одозго. То се тумачи као један инверзиван процес. Према налазима истраживања, ради превазилажења постојећег стања „националне запуштености”, неопходан је одговорнији и озбиљнији институционалан приступ, када је реч о развоју и неговању културе памћења у вези са „Кошарама” и њиховом уобличавању као идентитетског елемента. То подразумева један стратешки приступ креирању јавних политика, попут образовне, културне и других врста практичних политика које могу допринети на том пољу. При томе, посебна пажња је посвећена систему образовања и васпитања као кључном чиниоцу у том процесу. Такође, указано је и на улогу коју у томе могу имати медији и медијске политике памћења. У погледу методолошког оквира, примењена је метода анализе садржаја релевантних научних и стручних, али и медијских, као и одређених правних докумената. Предмет анализе су и нека књижевна дела од значаја за разумевање и објашњење симболизма „Кошара”. Такође, као извор података, коришћена су и сведочења и интервјуи припадника Војске Југославије који су били директни учесници у поменутим биткама. Као допунска метода, примењена је дискурзивна анализа, али и метода посматрања која је неизоставна када је реч о савременим друштвеним процесима и феноменима којима имамо прилике да, као „сведоци времена”, присуствујемо.