ИЗМЕЂУ МУЛТИКУЛТУРАЛНОГ И ИНТЕРКУЛТУРАЛНОГ КОНЦЕПТА: ОБРАЗОВАЊЕ ЗА ПРИПАДНИКЕ НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА У СРБИЈИ
Образовање за припаднике националних мањина у Србији
Sažetak
Образовање за припаднике националних мањина једно је од централних политиколошких питања, а посебна пажња посвећује се испитивању односа између образовања и концепата мултикултурализма и интеркултурализма. У друштвима која су етнички разнолика, заштита права и слобода националних мањина директан је показатељ степена демократичности државе и интеграције свих грађана. Управо је због тога област образовања од изузетне важности за постизање политичке стабилности у разноликим друштвима. Упркос чињеници да не постоји универзални модел примењив на сва друштва, успостављени су стандарди и механизми као смернице за очување и унапређење језичких и културних права мањина. Република Србија изградила је јединствен систем заштите права и слобода националних мањина кроз домаће законодавство, ратификовањем релевантних међународних докумената и осмишљавањем институционалних механизама. Упркос томе, бројни изазови у практичној примени указују на неопходност сталних промишљања јавних политика како би био достигнут прокламовани идеал интеркултуралности у образовању. Савремени теоретичари попут Кимлике, Тејлора и Бенета подвлаче да је образовање поље у којем се најбоље чува колективни идентитет, језик и култура. Образовање је и сфера у којој је неопходно подстицати дијалог између заједница и, последично, постизање друштвене кохезије. Стога су напори у теоријским расправама и практичним решењима усмерени ка проналажењу равнотеже између очувања посебности мањинских заједница иинтеграцијеуширедруштво, причемуседруштва, у зависности од вредности и политичких прилика, крећу између концепата мултикултурализма и интеркултурализма. У свом јединственом моделу, Србија предвиђа три различита модела образовања за припаднике националних мањина – целокупну наставу на матерњем језику уз изучавање српског као нематерњег језика, наставу на српском језику уз изучавање матерњег језика са елементима националне културе (и садржајем са елементима националне културе у другим, за мањину значајним предметима) и двојезичну наставу. У пракси доминира први модел, уз бројне изазове попут недостатка стручног кадра, уџбеника, недостатка финансија и компликованих процедура. Рад подвлачи да је, у примеру Србије, неопходно да образовне политике буду усмерене на изградњу интеркултуралности, уважавање разноликости, развијање солидарности и превазилажење етноцентризма. Рад се првенствено базира на теоријском методу и дескриптивној анализи релевантне научне литературе, законских и подзаконских аката, као и истраживањима из области јавних образовних и мањинских политика.
Reference
Brie, Mircea. 2014. “National minorities: levels of educational analysis”. MPRA Paper No. 62422. Munich: Munich Personal RePEc Archive.
Brohy, Claudine. 2019. Analiza postojećih modela na jezicima manjina u Srbiji i drugim državama, uz preporuke za izmenu postojećih modela na jezicima nacionalnih manjina. Beograd: Savet Evrope. https://www.mpn.gov.rs/ wp content/uploads/2020/12/21-HF33-Education-model- Brohy-SRB.pdf.
Brubaker, Rogers. 2015. Grounds for Difference. Harvard: Harvard University Press.
Council of Europe [CoE]. 1992. European Charter for Regional or Minority Languages [ECRML] Adopted by the Council of Europe, on 5 November 1992. Strasbourg: Council of Europe.
Council of Europe [CoE]. 1998. Framework Convention for the Protection of National Minorities [FCNM] Adopted by the Council of Europe, on 1 February 1998. Strasbourg: Council of Europe.
Datnow, Amanda, and Vicki Park. 2009. “Conceptualizing Policy Implementation: Large-Scale Reform in an Era of Complexity”. In Handbook of Education Policy Research, eds. Gary Sykes, Barbara Schneider, and David N. Plank, 348–361. New York: Routledge. DOI: 10.4324/9780203880968-37.
Đorđević, Snežana. 2008. Vlasti u akciji: svet javnih usluga. Beograd: Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Čigoja štampa.
Đurić-Bosnić, Aleksandra, Milorad Đurić, i Tamara Tomašević. 2021. Isto i različito: Kratki vodič kroz interkulturalno obrazovanje. Beograd: Evropski pokret u Srbiji.
Habermas, Jürgen. 2006. „Nacija, pravna država, demokracija”. U Identitet i politika, ur. Furio Cerutti, 229–255. Zagreb: Politička kultura.
Interkulturalnost u obrazovanju: sažeti predlog javne politike. 2023. Beograd: BOŠ, Evropski pokret u Srbiji. www. emins.org/wp-content/uploads/2023/09/02-za-overu_EP- PJP-Interkulturalnost-A4-brosura_LAT_SEP2023.pdf
Jovanović, Marko S., i Milica S. Joković Pantelić. 2022. „Obrazovanje nacionalnih manjina u osnovnim školama u Republici Srbiji”. Sociološki pregled 56 (4): 1378–1404. DOI: 10.5937/socpreg56-41720.
Kimlika, Vil. 2004. Multikulturalizam: Multikuturno građanstvo. Podgorica: Cid; Zagreb: Jesenski i Turk.
Melucci, Alberto. 2006. „Pamćenje, solidarnost, identitet”. U Identitet i politika, ur. Furio Cerutti, 66–82. Zagreb: Politička kultura.
Mihailović, Boško D. 2025. „Pravo na obrazovanje pripadnika nacionalnih manjina sa osvrtom na normativna akta u Republici Srbiji”. Metodička teorija i praksa 28 (1): 109– 125. DOI: 10.5937/metpra28-59210.
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije [MPNTR]. 2021. Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine. „Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 63/2021.
Popov, Stanislava, i Danijela Radović. 2015. Unapređivanje obrazovanja na više jezika u multijezičkoj Vojvodini: Stavovi roditelja o višejezičnosti u osnovnim školama. Novi Sad: Pedagoški zavod Vojvodine.
Šimonji Černak, Ruženka, i Mila Beljanski. 2022. “Bilingualism as an independent variable in the education of national minorities in the example of Slovakian national minority in Vojvodina”. International Journal of Multilingual Education, 14–35. DOI: 10.22333/ijme.2022.20002.
Taylor, Charles. 1991. The Ethics of Authenticity. Harvard: Harvard University Press.
United Nations General Assembly [UNGA]. 1948. Universal Declaration of Human Rights [UDHR] Adopted by the United Nations General Assembly, on 10 December 1948. New York: United Nations.
Ustav Republike Srbije, „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 98/2006 i 115/2021.
Vodič za unapređenje interkulturalnog obrazovanja. 2007. Beograd: Grupa MOST, Fond za otvoreno društvo. https:// narip.cep.edu.rs/biblioteka/literatura_na_srpskom_jeziku/ vodic_za_unapredjivanje_interkulturalnog_obrazovanja. pdf.
Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina [ZNSNM], „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 72/2009, 20/2014 – odluka US, 55/2014 i 47/2018.
Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju [ZOOV], „Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 55/2013, 101/2017, 10/2019, 27/2018 – dr. zakon, 129/2021, 92/2023 i 19/2025.
Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju [ZPVO], „Službeni glasnik Republike Srbije” br. 18/2010, 113/2017 – dr. zakon, 95/2018 – dr. zakon, 10/2019, 86/2019 – dr. zakon, 157/2020 – dr. zakon, 123/2021 – dr. zakon i 129/2021.
Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju [ZSOV], „Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 55/2013, 101/2017, 27/2018 – dr. zakon, 6/2020, 52/2021, 129/2021, 129/2021 – dr. zakon, 92/2023 i 19/2025.
Zakon o udžbenicima [ZU], „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 27/2018, 92/2023 i 109/2025.
Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina [ZZPSNM], „Službeni list SRJ“, br. 11/2002, Ustavna povelja i „Službeni glasnik Republike Srbije, br. 72/2009 – dr. zakon, 97/2013 – odluka US i 47/2018.