SECURITIZATION IN THE CONTEXT OF ELECTIONS - UKRAINIAN WAR AND SERBIAN 2022 ELECTION CAMPAIGN
Abstract
The Ukrainian war, which began on February 24 2022, with the entry of Russian troops into the territory of the aforementioned country, represents the first war between two sovereign states on the European continent in the 21st century. This conflict caused dramatic disruptions in many aspects. In addition to reopening the issue of military security on European soil, Russia's position as one of the key exporters in the energy market, as well as the importance of Russia and Ukraine in the food market, this war has led to additional crises at the international level which required strategic adjustments by other European countries, including Serbia. The war in Ukraine coincided with the election campaign for the presidential and parliamentary elections in Serbia, which took place on April 3, 2022. The paper starts from the research question of how electoral actors in the 2022 election campaign in Serbia securitized the war in Ukraine. Securitization of a certain issue implies its displacement from the political to the security sphere. Securitization is performed by securitizing actors with a specific speech act directed towards a specific audience. The goal of securitization is to gain support for the introduction of special measures that would adequately respond to the securitized issue. The authors introduce a special category of securitization in elections, more specifically during elections campaign, which represents a special political context that shapes the process of securitization through several factors. Using this framework, the authors hypothesize that in the election campaign in Serbia there were three approaches of electoral actors towards the securitization of the war in Ukraine, which were formed on the basis of their political positioning and ideology.
References
Андрић, Грујица. 2022. „Србија, Русија и санкције: Може ли се без руског гаса, каква је судбина НИС-а и шта чека пољопривреднике.” ББЦ. 18. април 2022. https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-61120340.
Анђелковић, Наташа. 2022. „Србија и политика: За шта се све гласа 3. априла – расписани избори за председника, народне посланике и локалне одборнике.” ББЦ. 15. фебруар 2022. https://www.bbc.com/serbian/cyr/srbija-60376208.
Гајић, Александар и Слободан Јанковић. 2012. „Четири стуба српске спољне политике.” У Спољна политика Србије и заједничка спољна и безбедносна политика ЕУ, ур. Драган Ђукановић и Милош Јончић, 175–198. Београд: Институт за међународну политику и привреду.
Јанковић, Слободан. 2008. „Основе за ослањање на Русију у спољној политици Србије.” У Савремени међународни изазови: глобална и регионална перспектива, ур. Драган Ђукановић, 345–364. Београд: Институт за међународну политику и привреду.
Мандић, Марко. 2021. „Секуритизација српског идентитета у Црној Гори – анализа постојећег јавног дискурса.” Национални интерес 40 (3): 213–238. doi: 10.22182/ni.4032021.9.
Политика. 2022. „Србија треба да прати сопствене интересе.” Политика. 11. март 2022. https://www.politika.rs/scc/clanak/501699/Srbija-treba-da-prati-sopstvene-interese.
РИК. 2022а. „70. седница Републичке изборне комисије.” Републичка изборна комисија. 9. мај 2022. https://www.rik.parlament.gov.rs/vest/sr/317359/70-sednica-republicke-izborne-komisije.php.
РИК. 2022б. „79. седница Републичке изборне комисије.” Републичка изборна комисија. 5. јул 2022. https://web.archive.org/web/20220709115142/https://www.rik.parlament.gov.rs/vest/sr/324925/79-sednica-republicke-izborne-komisije.php.
Танјуг. 2022. „Mариника Tепић: Храна и гориво поскупели због корупциjе, а не због Украjине.” Танјуг. 24 март 2022. http://www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=724422.
Чекеревац, Мирјана. 2022. „Показали смо да умемо да решимо проблеме.” Политика. 30. март 2022. https://www.politika.rs/scc/clanak/503449/Pokazali-smo-da-umemo-da-resimo-probleme
Afanasiev, Vladimir. 2022. “Serbia looking for alternatives to Russian gas.” Upstream. 18 July 2022. https://www.upstreamonline.com/production/serbia-looking-for-alternatives-to-russian-gas/2-1-1262267.
Ajzenhamer, Vladimir. 2020. „Migranti na meti – sekuritizujući narativ Donalda Trampa.” U Migracije kao bezbednosni izazov za Republiku Srbiju i bezbednost zapadnog Balkana, ur. Dragan R. Simić, Dejan Milenković i Dragan Živojinović, 149–174. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka i Forum Ziviler Friedensdienst.
B92. 2022. „Promenom vlasničke strukture NIS izbegava sankcije EU.” 8. maj. https://www.b92.net/biz/vesti/srbija/promenom-vlasnicke-strukture-nis-izbegava-sankcije-eu-2151060.
Balzacq, Thierry. 2009. “Constructivism and securitization studies.” In The Routledge Handbook of Security Studies, eds. Myriam Dunn Cavelty and Victor Mauer, 56–72. London: Routledge.
Beta. 2022a. „Ćuta: Ukrajina je prekrila izbore, ali ne i prizore uništene prirode.” 21. mart 2022. https://beta.rs/izbori2020/160852-cuta-ukrajina-je-prekrila-izbore-ali-ne-i-prizore-unistene-prirode.
Beta. 2022b. „Vučić: Sve što smo znali juče danas više ne postoji.” 21. februar 2022. https://beta.rs/vesti/politika-vesti-srbija/159306-vucic-sve-sto-smo-znali-juce-danas-vise-ne-postoji.
Božić Krainčanić, Svetlana i Mila Đurđević. 2022. „Srbija i Mađarska u potrazi za zaobilaznim putem do 'Družbe'.” Radio Slobodna Evropa. 13. oktobar 2022. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-rusija-nafta-madjarska-naftovod/32080999.html
Božić Krainčić, Svetlana. 2022. „Zašto je u predizbornoj kampanji Srbije 'Ukrajina' nepopularna reč?” Radio Slobodna Evropa. 10. mart 2022. https://www.slobodnaevropa.org/a/ukrajina-srbija-stranke-izbori/31746307.html.
Buzan, Bаrry, Ole Waever and Jaap de Wilde. 1998. Security: A New Framework for Analysis. London: Lynne Rienner.
CRTA. 2022. „Redosled kandidata i lista na predsedničkim, parlamentarnim i beogradskim izborima.” 22. mart 2022. https://crta.rs/redosled-kandidata-i-lista-na-predsednickim-parlamentarnim-i-beogradskim-izborima/.
Danas. 2022a. „Vučić o glasanju za sankcije Rusiji u UN: Srbija se neće pridruživati, dok možemo da izdržimo.” 1. mart 2022. https://www.danas.rs/vesti/politika/vucic-o-glasanju-za-sankcije-rusiji-u-un-srbija-se-nece-pridruzivati-bar-dok-mozemo-da-izdrzimo/.
Danas. 2022b. „Vučić: Ne zna se šta donosi noć, još manje dan, ali moramo da sačuvamo ono što je naše.” Danas. 24. mart 2022. https://www.danas.rs/vesti/drustvo/vucic-ne-zna-se-sta-donosi-noc-jos-manje-dan-ali-sacuvamo-ono-sto-je-nasesve-smo-jaci/.
Eroukhmanoff, Clara. 2018. “‘It’s not a Muslim ban!’ Indirect speech acts and the securitisation of Islam in the United States post-9/11.” Global Discourse 8 (1): 5–25. doi: 10.1080/23269995.2018.1439873.
Hansen, Lene. 2012. “Reconstructing desecuritisation: the normative-political in the Copenhagen School and directions for how to apply it.” Review of International Studies 38 (3): 525–546. doi:10.1017/S0260210511000581.
Kates, Jennifer, Josh Michaud, Larry Levitt, Karen Pollitz, Tricia Neuman, Michelle Long, Robin Rudowitz, MaryBeth Musumeci, Meredith Freed and Juliette Cubanski. 2020. “Comparing Trump and Biden on COVID-19.” KFF. 11 September 2020. https://www.kff.org/coronavirus-covid-19/issue-brief/comparing-trump-and-biden-on-covid-19/.
Mandić, Marko i Pavle Nedić. 2022. „Uticaj unutrašnjih faktora na spoljnopolitičku orijentaciju malih država: slučaj Srbije.” U Geopolitički interesi velikih sila i strateška bezbednost malih država, ur. Mihajlo Kopanja i Vladimir Ajzenhamer, 182–195. Beograd: Fakultet bezbednosti i Institut za međunarodnu politiku i privredu.
Mandić, Marko. 2021. „Spoljnopolitički prioriteti Republike Srbije – (Ne)održivo balansiranje?” U Predstave o Evropskoj uniji i Rusiji u javnosti Srbije: javno mnjenje Srbije 2018 – JMS 2018, ur. Bojan Todosijević, 112–125. Beograd: Institut društvenih nauka.
Mihailović, Srećko. 2022. „Prezentacija istraživanja: Predizborno mnjenje građana Srbije - mart 2022.” Demostat. 30. maj 2022. https://demostat.rs/sr/vesti/istrazivanja/prezentacija-istrazivanja-predizborno-mnjenje-gradana-srbije-mart-2022/1453.
Mitzen, Jennifer. 2006. “Ontological Security in World Politics: State Identity and the Security Dilemma.” European Journal of International Relations 12 (3): 341–370. doi: 10.1177/1354066106067346.
N1. 2022a. „Deo opozicije osudio glasanje Srbije za rezoluciju UN o Rusiji.” 3. mart 2022. https://rs.n1info.com/vesti/zavetnici-vlast-podlegla-pritiscima-sledeci-korak-sankcije-rusiji/.
N1. 2022b. „Jovanović: Nikakva osuda Rusije ne dolazi u obzir, ne sečem granu na kojoj sedim.” 24. februar 2022. https://rs.n1info.com/izbori-2022/predsednicki-izbori/jovanovic-nikakva-osuda-rusije-ne-dolazi-u-obzir-ne-secem-granu-na-kojoj-sedim/.
Nawrat, Allie. 2020. “US election: where do the candidates stand on Covid-19 response?” Pharmaceutical Technology. 26 October 2020. https://www.pharmaceutical-technology.com/us-election-2020/us-election-covid-19/.
Nedeljnik. 2002. „Ponoš: Mi imamo privatnu državu zbog toga se i rat u Ukrajinu drastično odražava na Srbiju.” 5. mart 2022. https://www.nedeljnik.rs/ponos-mi-imamo-privatnu-drzavu-zbog-toga-se-i-rat-u-ukrajinu-drasticno-odrazava-na-srbiju/.
Nova.rs. 2022. „Obradović: Nikada ne bih uveo sankcije Rusiji, nisam siguran za Vučića.” 24. mart 2022. https://nova.rs/izbori-2022/obradovic-nikada-ne-bih-uveo-sankcije-rusiji-nisam-siguran-za-vucica/.
Sarlin, Benjy, and Alex Seitz-Wald. 2016. “Donald Trump and Hillary Clinton Are Universes Apart on Immigration.” NBC News. 2 September 2016. https://www.nbcnews.com/politics/2016-election/donald-trump-hillary-clinton-are-universes-apart-immigration-n641686.
Searle, John R. 1979. Expression and Meaning. Cambridge: Cambridge University Press.
Stritzel, Holger. 2007. “Towards a Theory of Securitization: Copenhagen and Beyond.” European Journal of International Relations 13 (3): 357–383. doi: 10.1177/1354066107080128.
Tatalović, Žaklina. 2022. „Počela trka za predsednika Srbije, kampanja u znaku rusko-ukrajinske krize.” N1. 2. mart 2022. https://rs.n1info.com/izbori-2022/predsednicki-izbori/pocela-trka-za-predsednika-srbije-kampanja-u-znaku-rusko-ukrajinske-krize/.
Vuori, Juha A. 2008. “Illocutionary logic and strands of securitization: Applying the theory of securitization to the study of non-democratic political orders.” European Journal of International Relations 14 (1): 65–99. doi: 10.1177/1354066107087767.
Waever, Ole. 1993. Securitization and Desecuritization. Copenhagen: Centre for Peace and Conflict Research.