СРПСКИ НАРОДОНОСНИ СЛОЈ У САВРЕМЕНОЈ РЕПУБЛИЦИ СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА (ТЕРИТОРИЈА СТАРЕ СРБИЈЕ И МАКЕДОНИЈЕ)
Sažetak
У раду је приказан историјски пресек друштвених, војних, етничких, те политичких прилика на простору југоисточне Европе, тј. Балкана, прецизније на простору Старе Србије и Македоније, дела данашње Бугарске, Турске и суседних области. Праћен је историјски ток дугог трајања, од преднемањићког периода до Балканских ратова 1912/1913. године. Посебна пажња посвећена је српском народносним слоју на простору Старе Србије и Македоније, који данас покрива територију Северне Македоније. У раду су наведени главни историјски догађаји који Србе и њихову државу повезују са овим простором, а ту се пре свега помиње српски народ, односно српски народносни слој, као и важни догађаји који говоре о историји српске државности, као што је чињеница да је српски краљ Милутин за српску престоницу изабрао Скопље, као и да се Душан у Скопљу крунисао за српског цара 1346. године. Посебна пажња посвећена је приказу борбе Срба и Бугара који су након добијања егзархата (1870) интензивно радили на бугаризацији ових српских простора уз примену терора, насиља и убистава виђенијих српских свештеника и људи из народа.
Reference
Архив Србије, Кнежева канцеларија, ХV, 2250/1833.
Марковић, Владимир. 1918. Јесу ли средњевековни Срби сматрали Македонију Бугарском. Крф
Митровић, Д. Јеремија. 1989. Народоносна свест Срба. Београд.
Ћоровић, Владимир. 1989. Историја Срба, књ. 1. Београд.
Ћоровић, Владимир. 1989а. Историја Срба, књ.3, Београд
Споменица двадесетогодишњице ослобођења Јужне Србије 1912-1937. Скопље 1937
Стојанчевић, Владимир. 1988. Србија и Бугарска 1804-1878. Београд: Просвета.
Стојанчевић, Владимир. 1971. Јужнословенски народи у османском царству од Једренског мира 1829, до Париског мира 1856. Београд
Balcanicus. 1913. Срби и Бугари у Балканском рату. Београд