ЈЕДИНСТВЕНИ СЛУЧАЈ ЈУЛИЈУСА ШТРАЈХЕРА: ПРВО МЕЂУНАРОДНО СУЂЕЊЕ У ИСТОРИЈИ ЗА ГОВОР МРЖЊЕ

Sažetak

Тема рада је случај Јулијуса Штрајхера, једног од главних нацистичких твораца и спроводилаца ултрарадикалне антијеврејске пропаганде. Његов случај, нешто слабије познат и нашој, а вероватно и страној публици и јавности, представља један од најспецифичнијих елемената суђења немачким ратним злочинцима пред Међународним војним судом у Нирнбергу током 1945/1946. године. Правни и историјски значај његове осуде се огледа у томе што је то први случај у историји човечанства да је једна особа осуђена пред једним међународним кривичним судом за превасходно, како би се то данас рекло, говор мржње – односно за оно што је написала и изговорила на идеолошкој основи против једне конкретне друштвене групе – у овом случају јеврејског народа. Камен-темељац његове осуде на смртну казну у оквиру оптужбе за злочин против човечности је било убеђење да је он својим актима неограничене мржње, превасходно кроз тиражни часопис који је лично уређивао, допринео својеврсном менталном „заражавању” ума ширих немачких народних слојева кроз вишегодишњу бруталну пропаганду, укључујући и период када је на снагу ступило тзв. „коначно решење” – процес потпуног истребљења Јевреја, превасходно са европског тла. Проблематични део осуде с правног гледишта посматрано представља чињеница да се радило о једном у основи другоразредном нацистичком функционеру, локалном управитељу једне области, без икаквог војног па ни нарочитог политичког утицаја, скрајнутог пред почетак самог рата и из редова сопствене партије, па се сходно томе поставља питање узрочно-последичне везе између његовог радикалног пропагандног деловања и нескривене антијеврејске мржње, с једне стране, и конкретног утицаја које је такво његово деловање могло ефективно имати на спровођење Холокауста, с друге. У сваком случају, пресуда Јулијусу Штрајхеру је и у данашње доба остала делом актуелна услед позивања појединих међународних кривичних судова на њену садржину и принципе.