СХВАТАЊЕ ТЕОРИЈСКЕ МИСЛИ НИКОЛА МАКИЈАВЕЛИЈА У ДЕЛУ СЛОБОДАНА ЈОВАНОВИЋА
Sažetak
Слободан Јовановић животни пут Никола Макијавелија (Niccolò di Bernardo dei Machiavelli) дели у два раздобља. Док у првом истражује његов живот и учешће у власти, у другом делу почиње Макијавелијева борба против власти. Дубоке трагове на политичку судбину и лични живот Никола Макијавелија оставила су, према речима Слободана Јовановића, два важна догађаја. Ако је први био појава фра Ђиролама Саворанола (Girolamo Savonarola), други је представљала војно-политичка радња Чезара Борџије (César Borgia) у Ромањи. Макијавелијеву научну заоставштину чине књига Разматрања о првих десет књига Тита Ливија (Discorsi sopra la prima deca di Tito Livio) и његово најпознатије дело О кнежевинама, које је познатије под називом Владалац (II Principe). Књига Владалац представља интелектуално оруђе, које Макијавели препоручује сваком будућем властодршцу. Циљано је написана да упути, али и опомене на све предности и недостатке бављења влашћу. Одлуке и поступци оних који управљају државним пословима треба да буду засновани искључиво на рационалним темељима. Будући да је по опредељењу био републиканац, Макијавели је исказивао симпатије за монарха, као носиоца војне власти, док је изражавао негативне вредносне оцене о монарху као актеру политичких збивања и субјекту доношења политичких одлука. Тако Јовановић закључује да Макијавелијева теорија враћа стари начин разумевања државе као највишег облика људског удруживања, која више нема теолошке циљеве, које је хришћанство заступало. Јасно профилишући доброг, али не и идеалног владаоца, Макијавели исказује ставове у погледу различитих ситуација које прате вршење државне власти. Иако се везује за политичку сферу људског поступања, појам макијавелизам почиње да се употребљава и у осталим областима људског деловања. Макијавелизам, заправо, постаје општи начин поступања оних који немају моралних скрупула у остварењу амбиција.
Reference
Влајнић, Никола. 2024. „Политичка филозофија Никола Макијавелија у Шекспировом Ричарду III.” Политичка ревија 24 (2): 13–32. DOI: 10.5937/pr80-50689.
Ђурић, Михаило. 2010. Историја политичке филозофије. Београд: Албатрос плус.
Живановић, Игор. 2011. „Платон, Макијавели и макијавелизам.” Филозофија и друштво 22 (3): 45–67. DOI:10.2298/FID1103045Z.
Јовановић, Слободан. 1932. Политичке и правне расправе, књига прва. Београд: Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон.
Јовановић, Слободан. 1932a. Политичке и правне расправе, књига друга. Београд: Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон.
Јовановић, Слободан. 1935. Из историје политичких доктрина, књига прва. Београд: Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон.
Јовановић, Слободан. 1935a. Из историје политичких доктрина, књига друга. Београд: Геца Кон.
Лапчевић, Миливоје. 2023. „Хронологија антрополошког песимизма Никола Макијавелија.” Зборник радова Правног факултета, Нови Сад 57 (3): 723–738. DOI:10.5937/zrpfns57-46852.
Лукић, Радомир. 1982. Историја политичких и правних теорија. I књига: од антике до почетка XVII века. Београд: Научна књига.
Макијавели, Николо. 2003. Владалац. Нови Београд: ИП Књига; Земун: Невен.
Молнар, Александар. 2001. Расправа о демократској држава. 1. Право на отпор тиранији. Београд: Самиздат Б92.
Савановић, Александар. 2022. „Шта јесте ‘републиканизам’? Република као ‘форма власти’ и република као ‘форма владавине’.” Политеиа 12 (24): 51–80. DOI: 10.5937/politeia0-41326.
Симић, Слободан. 1992. „Однос војне организације и државе у делима Никола Макијавелија.” Војно дело 44 (3): 167–182.
Станковић, Владан. 2016. „Утицај папства на Србију и Бугарску крајем XII и почетком XIII века.” Теме 40 (2): 583–596.
Чавошки, Коста. 2001. „Макијавелијев антрополошки песимизам.” Анали Правног факултета у Београду 49 (1–4): 334–349.
Bobbio, Norberto, and Maurizio Viroli. 2003. The Idea of the Republic. Cambridge: Polity Press.
Mazza, Luigi. 2010. “Strategic planning and republicanism.” SPATIUM International Review 22: 1–10. DOI: 10.2298/SPAT1022001M.
McCormick, John. 2003. “Machiavelli against Republicanism.” Political Theory 31(5): 615‒645.
Pettit, Phillip. 2012. On the People’s Terms: A Republican Theory and Model of Democracy. Cambridge: Cambridge University Press.
Pettit, Phillip. 1997. Republicanism: A Theory of Freedom and Government. Oxford: Clarendon Press.