IZVEŠTAVANjE O ODRŽIVOM RAZVOJU – KARAKTERISTIKE, OGRANIČENjA I PERSPEKIVA U REPUBLICI SRBIJI

Sažetak

Izveštavanje o održivom razvoju tradicionalno se vrši kroz izveštaj o poslovanju. Međutim, nakon 2000. godine, sve veći broj kompanija sastavlja poseban izveštaj o održivom razvoju na osnovu postojećih okvira za izveštavanje. Ocenjujući da kvalitet informacija o održivom razvoju nije na adekvatnom nivou, a posebno usled činjenice da se izveštaj o održivom razvoju sastavlja na dobrovoljnoj osnovi, Evropska komisija je donela Direktivu 2014/95/EU, koja je amandman na Direktivu 2013/34/EU, kojom se društvima sa više od pet stotina zaposlenih nalaže obaveza da dopune izveštaj o poslovanju za propisane nefinansisjke informacije, odnosno, da pod definisanim uslovima, sastavljaju izveštaj o održivom razvoju prema jednom od postojećih okvira. Istraživanje sprovedeno na društvima koja se kotiraju na Beogradskoj berzi ukazuje da kompanije u Srbiji površno izveštavaju o održivom razvoju, vodeći više računa o formi, nego o sadržini i upotrebnoj vrednosti ovih informacija, kroz izveštaj o poslovanju, te da je stepen razvoja računovodstva održivog razvoja na izuzetno niskom nivou. Ispostavlja se da samo jedna kompanija, od kompanija koje ulaze u sastav korpe Belex 15 sastavlja poseban izveštaj o održivom razvoju na osnovu GRI standarda. Imajući u vidu odsustvo prakse adekvatnog obelodanjivanja nefinansijskih informacija, a čini se i same svesti o njihovom značaju, primena novodonete Direktive čije će zahtevi morati da se operacionalizuju dopunom Zakona o privrednim društvima i/ili Zakona o računovodstvu iziskivaće značajan napor kompanijama u Srbiji koje su obavezi da sastavljaju ovaj izveštaj.