USPEŠNE KOMUNIKACIJE KAO ELEMENT EFIKASNOG UPRAVLJANJA VANREDNIM SITUACIJAMA

  • Zorana Ivetić Univerzitet Educons, Fakultet za studije bezbednosti
  • Jovanka Tošić Univerzitet Educons, Fakultet za studije bezbednosti
  • Ljiljana Miletić Univerzitet Educons, Fakultet za projektni i inovacioni menadžment
Ključne reči: vanredna situacija, komunikacija, poruke, komunikacioni kanali, komunikacioni alati

Sažetak


Iako su sastavni deo ljudske istorije, prirodne katastrofe su postale sve učestalije i razornije. Razorni efekti prirodnih katastrofa, ali i tehničko-tehnoloških nesreća i drugih društvenih sukoba, dovode do nastanka vanrednih situacija. Vanredna situacija se definiše kao stanje kada su rizici i pretnje ili posledice od katastrofa i drugih događaja takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih službi i organa. Za uspešno upravljanje vanrednom situacijom značajna je komunikacija. Neophodno je koristiti sve dostupne kanale komunikacije kako bi ključne poruke što brže i efikasnije došle do javnosti. Upotreba novih tehnologija i medija postaje neizostavno sredstvo komunikacije u vanrednim situacijama. Uloga državnih organa, institucija i medija jeste da pruže blagovremene informaicije o neophodnim merama koje je potrebno preduzeti, kao i prenos ključnih poruka javnosti. Da bi proces komunikacije bio uspešan, mora sadržati elemente poput poverenja, iskrenosti, transparentnosti, pouzdanosti i odgovornosti.

Reference


  1. Durham, T.S., Johari, P., Bausch, D., (2008) Strategic directions in seismic modeling: HAZUS development and current applications for catastrophe planning, In Risk Assessment, Modeling and Decision Support, Berlin.

  2. Watzlawick, P., Helmick-Beavin, J., Jackson, D., (1967) Pragmatic of Human Communication, W.W. Norton & Company, New York.

  3. World Disasters Report, Resilience: saving lives today, investing for tomorrow, (2016) International Federation of Red Cross and Red Crescent Societies.

  4. Vojni leksikon, (1981) Vojnoizdavački zavod, Beograd.

  5. Karović, S., (2015) Krizni menadžment, Medija centar ,,Odbrana'', Beograd.

  6. Karović, S., Domazet, S., (2019) Funkcionisanje lokalne samouprave u vanrednim situacijama, Univerzitet Edukons, Fakultet za studije bezbednosti, Sremska Kamenica.

  7. Kovačević, N., Babić, B., Kovač, M., (2020) Pojmovno određenje vanrednih situacija, Visoka tehnička škola strukovnih studija, Novi Sad.

  8. Latinski rečnik, (2011) IP JRJ, Zemun.

  9. Mlađan, D. (2015) Bezbednost u vanrednim situacijama, Kriminalističko-policijska akademija, Beograd.

  10. Radovanović, M., Cvetković, V. (2022) Komunikacija o rizicima od katastrofa, Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama, Pravni fakultet u Novom Sadu i Međunarodni institut za istraživanja katastrofa, Zbornik radova, Novi Sad, str. 269-320.

  11. Rečnik srpskog jezika, (2011) Matica Srpska, Novi Sad.

  12. Čerepinko, D., (2012) Komunikologija: Kratki pregled najvažnijih teorija, pojmova i principa, Veleučilište u Varaždinu, Varaždin.

  13. Šekarić, N., Kešetović, Ž., (2018) Uloga društvenih mreža u upravljanju vanrednim situacijama, Žurnal za kriminalistiku i pravo, Beograd, br. 23(2), str. 113-130.

Objavljeno
2023/11/14
Rubrika
Originalni naučni članak