DOKUMENT U SLUŽBI ZAKLJUČENJA UGOVORA I PRENOSA PRAVA: PREPLITANJE RIMSKE I GRČKE PRAVNE TRADICIJE U VIZANTIJSKOM PRIVATNOM PRAVU
Abstract
Kupoprodajni ugovor, u grčkim dokumentima nazvan πρᾶσις καὶ
ἀγορασία, prema svojoj dvostrukoj prirodi, ili samo πρᾶσις, prigodan je za
analizu različitih pravnih pitanja. Istražujući vizantijski tipski dokument
πρατήριον ἔγγραφον u radu želimo da istražimo prirodu kupoprodajnog
ugovora u tom pravnom sistemu. Diplomatičke formule sadrže podatke o
saglasnosti volja ugovornih strana, kao i frazu da je dokument sastavljen
„radi sigurnosti”, što dovodi u pitanje formalnost tog pravnog posla. U
radu je takođe razmatrana uloga dokumenta u sticanju, odnosno prenosu
stvarnog prava, s obzirom na to da je sporno da li sastavljanje i predaja
dokumenta impliciraju i te radnje. Metodološki pristup podrazumeva jezičko
tumačenje klauzula i tipiziranih diplomatičkih formula u dokumentima,
kao i odredaba u pravnim zbirkama, koje dopunjuje komparativnoistorijski
metod.
References
Bibliography
1. Arangio Ruiz, V., 1927, Lineamenti del sistema contrattuale nel diritto del papyri,
Milano, Pubblicazioni della Università Cattolica del Sacro Cuore.
2. Bénou, L., 2012, Pour une nouvelle histoire du droit Byzantin, théorie et pratique
juridiques au XIVe siècle, Paris, Pierre Belon.
3. Brandileone, F., Puntoni V., 1895, Prochiron Legum, Rome.
4. Brandileone, F., 1904, La „traditio per cartam” (παράδοσις δι’ ἐγγράφου) nel diritto
bizantino, Studi in onore di Vittorio Scialoja, pp. 2–26.
5. Brandileone, F., Puntoni, V., 1895, Prochiron legume, publicato secondo il Codice
vaticano Greco 845, Roma, Forzani e.c.
6. Brunner, H., 1877, Carta und Notitia: ein Beitrag zur Rechtsgeschichte der germanischen
Urkunde, Theodori Mommseni Scripserunt Amici, pp. 570–589.
7. Бубало, Ђ., 2004, Српски номици, Београд, Византолошки институт САНУ
(Bubalo, Đ., 2004, Srpski nomici, Beograd, Vizantološki institut SANU).
8. Burgmann, L., 1983, Ecloga – das Gesetzbuch Leons III und Konstantinos’ V,
Frankfurt am Main, Löwenklau Gesellschaft e.V.
9. Cohen, E., Consensual contracts at Athens, in: Rupprecht, H. A., 2006, Symposion
2003. Vorträge zur griechischen und hellenistischen Rech, Vienna, Verlag der Österreichischen
Akademie der Wissenschaften, pp. 73–92.
10. Dölger, F. 1929–30, H. Steinacher – Die antiken Grundlagen der frühmittelalterlichen
Privaturkunden (Beschprechungen), Byzantinische Zeitschrift, 29, pp.
324–329.
11. Dölger, F., 1956, Byzantinische Diplomatik, Ettal, Buch–Kunstverlag.
12. Ferrari, G., 1910, I documenti greci medioevali di diritto privato dell’ Italia meridionale,
Leipzig, B. G. Teubner.
13. Freshfield, E. H., 1927, A Revised Manual of Roman Law: Founded upon the Ecloga
of Leo III and Constantine V, of Isauria, Ecloga Privata Aucta, Cambridge,
Cambridge University Press.
14. Knopf, E., 2005, Contracts in Athenian Law, doctoral dissertation, City University
of New York.
15. Krüger, P., 1867, Justinian Institutions Imperatoris Iustiniani Institutiones, Berlin,
Weidmann.
16. Krüger, P., 1877, Codes Iustinianus, Berlin, Weidmann.
17. Lefort, J. et al, 1994, Acted Actes d’Iviron, Vol. III, Paris, P. Lethielleux.
18. Lemerle, P. et al., 1979, Actes de Lavra, Vol. III, Paris, P. Lethielleux.
19. Lingenthal, Z. von, 1892, Geschichte des Griechisch-Römischen Privatrechts, Berlin,
Weidmann.
20. Margetić, L., 1973, O javnoj vjeri i dispozitivnosti srednjovjekovnih notarskih
isprava s osobitim obzirom na hrvatske primorske krajeve, Radovi JAZU, 4, pp.
5–80.
21. Margetić, L., 1980, Ekloga iz 751. i njezina važnost za našu pravnu povjest,
Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci, 1, pp. 53–78.
22. Margetić, L., Boras, M., 1980, Rimsko privatno pravo, Zagreb, Pravni fakultet
Sveučilišta u Zagrebu.
23. Матовић, Т., 2017, Завештања у архивама светогорских манастира (XIII–
XV век), doctoral dissertation, Faculty of Law, University of Belgrade (Matović,
T., 2017, Zaveštanja u arhivama svetogorskih manastira (XIII–XV vek), doctoral
dissertation, Faculty of Law, University of Belgrade).
24. Матович, Т. М., 2017, К вопросу о ризнице правового значения документа
в византийском частном праве, Вестник Волгоградского государственного
университета, Серия 4, История. Регионоведение. Международные отно-
шения, 22, № 5, pp. 125–131 (Matović, M. T., 2017, K voprosu o riznice pravovogo
značenija dokumenta v vizantiijskom častnom prave, Vestnik Volgogradskogo
gosudarstvennogo universiteta, Seriya 4, Istoriya, Regionovedenie. Mezhdunarodnye
otnosheniya, 22, no. 5, pp. 125–131).
25. Mommsen, T., Krüger, P., 1870, Iustiniani Digesta, Berolini.
26. Nörr, D., 1966, Die Struktur des Kaufes nach den byzantinischen Rechtsbüchern,
Byzantinischen Forschungen, 1, pp. 230–259.
27. Πιτσάκης, Κ. Γ., 1971, К. Ἀρμενοοπούύλου. Πρόχειρον νόμων ἢ Ἑξάβιβλος,
Αθήνα, Δωδώνη (Pitsakēs, K. G., 1971, K. Armenopoulou. Proheiron nomōn ē
Hexabiblos, Athēna, Dōdonē).
28. Pringsheim, F., 1950, The Greek Law of Sale, Weimar, Hermann Böhlaus Nachfolger.
29. Redlich, O., 1911, Die Privaturkunden des Mittelalters, München–Berlin, Oldenbourg.
30. Saradi, H., 1992, Le notariat byzantine du IXe au XVe siècles, Athènes, Université
nationale d’Athènes, Facultè des lettres.
31. Saradi, H., 1999, Notai e documenti greci dall’età di Giustiniano al XIX secolo. I Il
sistema notarile bizantino (VI–XV secolo), Milano, Giuffrè.
32. Sargentli, M., 1982, La compravendita nel tardo diritto romano indirizzi normativi
e realta sociale, Studi Arnaldo Biscardi, II, pp. 341–364.
33. Sič, M., 2004, Translativno dejstvo ugovora o kupoprodaji u zapadno rimskom
vulgarnom pravu i zadržavanje ovog koncepta u savremenim pravnim sistemima,
Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu, 38, 3, pp. 285–311.
34. Соловјев, А., 1927, Уговор о куповини и продаји у средњовековној Србији,
Архив за правне и друштвене науке, 15, pp. 429–448 (Soloviev, A., 1927, Ugovor
o kupovini i prodaji u srednjovekovnoj Srbiji, Arhiv za pravne i društvene
nauke, 15, pp. 429–448).
35. Steinacher, H., 1927, Die antiken Grundlagen der frühmittelalterlichen Privaturkunden,
Leipzig, B. G. Teubner.
36. Studemund, G., Krüger P., 1923, Gaius: Gaii Institutiones, Berlin, Weidmann.
37. Taubenschlag, R., 1955, The Law of Graeco-Roman Egypt in the Light of the Papyri,
Warszawa, Państwowe Wydawnictwo Naukowe.
38. Vuletić, V., 2012, Nastanak i razvoj rimske prodaje: trijumf načela konsensualnosti,
HARMONIUS – Journal of Legal and Social Studies in South East Europe, 1, pp.
109–130.
39. Wal, N. van der, 1999, Les termes techniques greques dans le langue des juristes
Byzantins, Subseciva Groningana, 6, pp. 127–141.
40. Zepos, J., Zepos P., 1962a, Jus Graeco Romanum, Vol. II, Aalen, Scientia.
41. Zepos, J., Zepos, P., 1962b, Jus Graeco Romanum, Vol. V, Aalen, Scientia.
42. Zepos, J., Zepos, P., 1962c, Jus Graecoromanum, Vol. VI, Aalen, Scientia.
43. Zepos, J., Zepos, P., 1962d, Jus Graeco Romanum, Vol. VII, Aalen.
44. Zulueta, F., 1945, Roman Law of Sale, Oxford, The Clarendon Press.
45. Ζεποῦ, Π., 1951, Ἡ παράδοσις δι΄ ἐγγράφου ἐν τῷ βυζαντινῷ καὶ τῷῳ
μεταβυζαντινῷ δικαίῳ, Τόμος Ἀρμενοπούλου, pp. 185–226 (Zepou, P., 1951, Hē
paradosis di’engrafou en tō byzantine kai tō metabyzantinō dikaiō, Tomos Armenopoulou,
pp. 185–226).
46. Živojinović, M. et al., Actes du Chilandar, Vol. II, in preparation.
47. Živojinović, M., Giros, C., Kravari, V., (eds.) 1995, Actes de Chilandar, Vol. I, Paris,
P. Lethielleux.