Ustavnosudska zaštita ekonomskih i socijalnih prava u vreme ekonomske krize

Sažetak

Cilj ovog rada je da se ukaže na značaj ustavnosudske zaštite ekonomskih i socijalnih prava u vreme ekomske krize. Ekonomska i socijalna prava zavise od ekonomskih mogućnosti i resursa jedne zemlje. Te mogućnosti i resursi, zajedno sa celokupnom privredom, u vreme ekonomske krize dovode se u pitanje. Zbog toga vlast legitimno preduzima različite mere da očuva nivo dotadašnjeg ekonomskog stanja ili bar da umanji negativne efekte krize. Te mere često su u suprotnosti sa ustavnom obavezom države da očuva dostignuti nivo uživanja ljudskih prava. Pojavljuje se pitanje ustavnosudske zaštite i merila koja bi sud trebalo da koristi prilikom ocene ustavnosti tih mera.

U radu se prvo ukazuje na presude Vrhovnog suda Indije i Ustavnog suda Južne Afrike zbog tumačenja sadržine ekonomskih i socijalnih prava, njihovog značaja, kao i prirode obaveza koja ona rađaju  za države. Potom se izlaže odluka Ustavnog suda Portugala koja se odnosi na ustavnost zakonodavnih mera koje imaju za cilj borbu protiv ekonomske krize. Kako je Ustavni sud Portugala jasno ukazao, ta legitimna borba mora da vodi računa o sredstvima kojima se država suprotstavlja ekonomskoj krizi, u smislu da te mere, čak i kada su privremenog karaktera, ne smeju da budu u suprotnosti sa ustavnim načelima srazmernosti i jednakosti. Na kaju,  analizira se  i jedna odluka Ustavnog suda Srbije. U toj odluci Sud je proglasio neustavnom odredbu zakona koja se odnosi na sadržinu jednog ekonomskog  prava, jer je u suprotnosti sa opšteprihvaćenim međunarodnim standardom, koji je Srbija prihvatila ratifikovanjem Konvencije Međunarodne organizacije rada . Zbog činjenice da Srbija još uvek nije izašla iz ekonomske krize, te  očekivanja da će država preduzimati različite mere u borbi protiv nje, ukazuje se na značaj ustavnosudske zaštite i merila kojima bi Sud trebalo da se koristi prilikom ocene tih mera.