ОРИГИНАЛНИ РАД

Српски архив ѕа целокупно лекарство

 

 

Оригинални радови објављују се искључиво на енглеском језику

 

 

 

АДРЕСА:

Српски архив за целокупно лекарство

Уредништво

Краљице Наталије 1

11000 Београд

Србија

 

Телефон: +381 (0)11 409 27 76

+381 (0)11 409 44 79

E-mail: office@srpskiarhiv.rs

Website: www.srpskiarhiv.rs

ISSN 0370-8179

ISSN Online 2406-0895

OPEN ACCESS

ПРЕЛИМИНАРНО И КРАТКО САОПШТЕЊА

Српски архив ѕа целокупно лекарство

 

 

Прелиминарна и кратка саопштења објављују се искључиво на енглеском језику

 

 

 

АДРЕСА:

Српски архив за целокупно лекарство

Уредништво

Краљице Наталије 1

11000 Београд

Србија

 

Телефон: +381 (0)11 409 27 76

+381 (0)11 409 44 79

E-mail: office@srpskiarhiv.rs

Website: www.srpskiarhiv.rs

ISSN 0370-8179

ISSN Online 2406-0895

OPEN ACCESS

ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА И СЛУЧАЈЕВА

Српски архив ѕа целокупно лекарство

 

 

ПРИКАЗИ БОЛЕСНИКА објављују се искључиво на енглеском језику

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

4

 

АДРЕСА:

Српски архив за целокупно лекарство

Уредништво

Краљице Наталије 1

11000 Београд

Србија

 

Телефон: +381 (0)11 409 27 76

+381 (0)11 409 44 79

E-mail: office@srpskiarhiv.rs

Website: www.srpskiarhiv.rs

ISSN 0370-8179

ISSN Online 2406-0895

OPEN ACCESS

 

 

ВИДЕО-ЧЛАНАК

ВИДЕО ЧЛАНАК

Видео чланци објављују се искључиво на енглеском језику

 

 

 

АДРЕСА:

Српски архив за целокупно лекарство

Уредништво

Краљице Наталије 1

11000 Београд

Србија

 

Телефон: +381 (0)11 409 27 76

+381 (0)11 409 44 79

E-mail: office@srpskiarhiv.rs

Website: www.srpskiarhiv.rs

ISSN 0370-8179

ISSN Online 2406-0895

OPEN ACCESS

 

СЛИКА ИЗ КЛИНИЧКЕ МЕДИЦИНЕ

СЛИКЕ ИЗ КЛИНИЧКЕ МЕДИЦИНЕ

 

Слике из клиничке медицине објављују се искључиво на енглеском језику

 

 

 

АДРЕСА:

Српски архив за целокупно лекарство

Уредништво

Краљице Наталије 1

11000 Београд

Србија

 

Телефон: +381 (0)11 409 27 76

+381 (0)11 409 44 79

E-mail: office@srpskiarhiv.rs

Website: www.srpskiarhiv.rs

ISSN 0370-8179

ISSN Online 2406-0895

OPEN ACCESS

 

ПРЕГЛЕДНИ РАД

Српски архив ѕа целокупно лекарство

 

ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ

Радови из рубрике Преглед литературе објављују се искључиво на енглеском језику

 

 

 

АДРЕСА:

Српски архив за целокупно лекарство

Уредништво

Краљице Наталије 1

11000 Београд

Србија

 

Телефон: +381 (0)11 409 27 76

+381 (0)11 409 44 79

E-mail: office@srpskiarhiv.rs

Website: www.srpskiarhiv.rs

ISSN 0370-8179

ISSN Online 2406-0895

Open Access

 

 

АКТУЕЛНА ТЕМА

АКТУЕЛНЕ ТЕМЕ

Актуелне теме објављују се искључиво на енглеском језику

 

 

 

 

 

АДРЕСА:

Српски архив за целокупно лекарство

Уредништво

Краљице Наталије 1

11000 Београд

Србија

 

Телефон: +381 (0)11 409 27 76

+381 (0)11 409 44 79

E-mail: office@srpskiarhiv.rs

Website: www.srpskiarhiv.rs

ISSN 0370-8179

ISSN Online 2406-0895

OPEN ACCESS

 

 

РАД ЗА ПРАКСУ

Српски архив за целокупно лекарство / Упутство за ауторе

РАД ЗА ПРАКСУ

 

Пре подношења рукописа Уредништву часописа „Српски архив за целокупно лекарство“ (СА) сви аутори треба да прочитају Упутство за ауторе (Instructions for Authors), где ће пронаћи све потребне информације о писању и припреми рада у складу са стандардима часописа. Веома је важно да аутори припреме рад према датим пропозицијама, јер уколико рукопис не буде усклађен с овим захтевима, Уредништво ће одложити или одбити његово публиковање. Радови објављени у СА се не хонораришу. За чланке који ће се објавити у СА, самом понудом рада Српском архиву сви аутори рада преносе своја ауторска права на издавача часописа – Српско лекарско друштво.

 

ОПШТА УПУТСТВА. СА објављује радове који до сада нису нигде објављени, у целости или делом, нити прихваћени за објављивање. СА објављује радове на енглеском и српском језику. Због боље доступности и веће цитираности препоручује се ауторима да радове свих облика предају на енглеском језику. У СА се објављују следеће категорије радова:  уводници, оригинални радови, прелиминарна и кратка саопштења, прикази болесника и случајева, видео-чланци, слике из клиничке медицине, прегледни радови, актуелне теме, радови за праксу, радови из историје медицине и језика медицине, медицинске етике, регулаторних стандарда у медицини, извештаји са конгреса и научних скупова, лични ставови, наручени коментари, писма уреднику, прикази књига, стручне вести, In memoriam и други прилози.  Оригинални радови, прелиминарна и кратка саопштења, прикази болесника и случајева, видео-чланци, слике из клиничке медицине, прегледни радови и актуелне теме, публикују се искључиво на енглеском језику, а остале врсте радова се могу публиковати и на српском језику само по одлуци Уредништва. Радови се увек достављају са сажетком на енглеском и српском језику (у склопу самог рукописа). Текст рада куцати у програму за обраду текста Word, фонтом Times New Roman и величином слова 12 тачака (12 pt). Све четири маргине подесити на 25 mm, величину странице на формат А4, а текст куцати с двоструким проредом, левим поравнањем и увлачењем сваког пасуса за 10 mm, без дељења речи (хифенације). Не користити табулаторе и узастопне празне карактере (спејсове) ради поравнања текста, већ алатке за контролу поравнања на лењиру и Toolbars. За прелазак на нову страну документа не користити низ „ентера“, већ искључиво опцију Page Break. После сваког знака интерпункције ставити само један празан карактер. Ако се у тексту користе специјални знаци (симболи), користити фонт Symbol. Подаци о коришћеној литератури у тексту означавају се арапским бројевима у угластим заградама – нпр. [1, 2], и то редоследом којим се појављују у тексту. Странице нумерисати редом у доњем десном углу, почев од насловне стране.

 

При писању текста на енглеском језику треба се придржавати језичког стандарда American English и користити кратке и јасне реченице. За називе лекова користити искључиво генеричка имена. Уређаји (апарати) се означавају фабричким називима, а име и место произвођача треба навести у облим заградама. Уколико се у тексту користе ознаке које су спој слова и бројева, прецизно написати број који се јавља у суперскрипту или супскрипту (нпр. ⁹⁹Tc, IL-6, О₂, Б₁₂, CD8). Уколико се нешто уобичајено пише курзивом (italic), тако се и наводи, нпр. гени (BRCA1).

 

Уколико је рад део магистарске тезе, односно докторске дисертације, или је урађен у оквиру научног пројекта, то треба посебно назначити у Напомени на крају текста. Такође, уколико је рад претходно саопштен на неком стручном састанку, навести званичан назив скупа, место и време одржавања, да ли је рад и како публикован (нпр. исти или другачији наслов или сажетак).

 

КЛИНИЧКА ИСТРАЖИВАЊА. Клиничка истраживања се дефинишу као истраживања утицаја једног или више средстава или мера на исход здравља. Регистарски број истраживања се наводи у последњем реду сажетка.

 

ЕТИЧКА САГЛАСНОСТ. Рукописи о истраживањима на људима треба да садрже изјаву у виду писаног пристанка испитиваних особа у складу с Хелсиншком декларацијом и одобрење надлежног етичког одбора да се истраживање може извести и да је оно у складу с правним стандардима. Експериментална истраживања на хуманом материјалу и испитивања вршена на животињама треба да садрже изјаву етичког одбора установе и треба да су у сагласности с правним стандардима. Подаци о томе морају бити наведени у одељку МЕТОДЕ РАДА.

 

ИЗЈАВА О СУКОБУ ИНТЕРЕСА. Уз рукопис се прилаже потписана изјава у оквиру обрасца Submission Letter којом се аутори изјашњавају о сваком могућем сукобу интереса или његовом одсуству. За додатне информације о различитим врстама сукоба интереса посетити интернет-страницу Светског удружења уредника медицинских часописа (World Association of Medical Editors – WAME; http://www.wame.org) под називом „Политика изјаве о сукобу интереса“. На крају рада, испод одељка НАПОМЕНЕ, треба у посебном одељку Сукоб интереса изјаснити се о сваком могућем сукобу интереса или његовом одсуству и то за сваког аутора појединачно (пуно име аутора или иницијали). На пр. Јован Јовановић: Sanofis-Eventis (предавач). Надежда Петровић: нема. Десанка Максимовић: Pfizer, Sanofi, Bristol-Meyers Squibb (предавач, почасни консултант, истраживач на научном пројекту).

 

АУТОРСТВО. Све особе које су наведене као аутори рада треба да се квалификују за ауторство. Сваки аутор треба да је учествовао довољно у раду на рукопису како би могао да преузме одговорност за целокупан текст и резултате изнесене у раду. Ауторство се заснива само на: битном доприносу концепцији рада, добијању резултата или анализи и тумачењу резултата; планирању рукописа или његовој критичкој ревизији од знатног интелектуалног значаја; завршном дотеривању верзије рукописа који се припрема за штампање.

 

Аутори треба да приложе опис доприноса појединачно за сваког коаутора у оквиру обрасца Submission Letter. Финансирање, сакупљање података или генерално надгледање истраживачке групе сами по себи не могу оправдати ауторство. Сви други који су допринели изради рада, а који нису аутори рукописа, требало би да буду наведени у Захвалници с описом њиховог доприноса раду, наравно, уз писани пристанак.

ПЛАГИЈАРИЗАМ. Од 1. јануара 2019. године сви рукописи подвргавају се провери на плагијаризам/аутоплагијаризам преко SCIndeks Assistant - Cross Check (iThenticate). Радови код којих се докаже плагијаризам/аутоплагијаризам биће одбијени, а аутори санкционисани.

НАСЛОВНА СТРАНА. На првој страници рукописа треба навести следеће: наслов рада без скраћеница; предлог кратког наслова рада, пуна имена и презимена аутора (без титула) индексирана бројевима; званичан назив установа у којима аутори раде, место и државу (редоследом који одговара индексираним бројевима аутора); на дну странице навести име и презиме, адресу за контакт, број телефона, факса и имејл адресу аутора задуженог за кореспонденцију.

САЖЕТАК. Уз оригинални рад, претходно и кратко саопштење, преглед литературе, приказ случаја (болесника), рад из историје медицине, актуелну тему, рад за рубрику jезик медицине и рад за праксу, на другој по реду страници документа треба приложити сажетак рада обима 100–250 речи. За оригиналне радове, претходно и кратко саопштење, прегледне радове, сажетак треба да има следећу структуру: Увод/Циљ рада, Методе рада, Резултати, Закључак; сваки од наведених сегмената писати као посебан пасус који почиње болдованом речи. Навести најважније резултате (нумеричке вредности) статистичке анализе и ниво значајности. Закључак не сме бити уопштен, већ мора бити директно повезан са резултатима рада. За приказе болесника сажетак треба да има следеће делове: Увод (у последњој реченици навести циљ), Приказ болесника, Закључак; сегменте такође писати као посебан пасус који почиње болдованом речи. За остале типове радова сажетак нема посебну структуру.

 

КЉУЧНЕ РЕЧИ. Испод Сажетка навести од три до шест кључних речи или израза. Не треба да се понављају речи из наслова, а кључне речи треба да буду релевантне или описне. У избору кључних речи користити Medical Subject Headings – MeSH (http://www.nlm.nih.gov/mesh).

 

ПРЕВОД НА СРПСКИ ЈЕЗИК. На трећој по реду страници документа приложити наслов рада на српском језику, пуна имена и презимена аутора (без титула) индексирана бројевима, званичан назив установа у којима аутори раде, место и државу. На следећој – четвртој по реду – страници документа приложити сажетак (100–250 речи) с кључним речима (3–6), и то за радове у којима је обавезан сажетак на енглеском језику. Превод појмова из стране литературе треба да буде у духу српског језика. Све стране речи или синтагме за које постоји одговарајуће име у нашем језику заменити тим називом.

 

Уколико је рад у целости на српском језику (нпр. рад из историје медицине, језика медицине и др.), потребно је превести називе прилога (табела, графикона, слика, схема) уколико их има, целокупни текст у њима и легенду на енглески језик.

 

Сажетке и радове који су у целости на српском језику аутори из Србије треба да пишу ћирилицом.

 

СТРУКТУРА РАДА. Сви поднаслови се пишу великим масним словима (болд). Оригинални рад, метаанализа, претходно и кратко саопштење обавезно треба да имају следеће поднаслове: Увод (Циљ рада навессти као последњи пасус Увода), Методе рада, Резултати, Дискусија, Закључак, Литература. Преглед литературе чине: Увод, одговарајући поднаслови, Закључак, Литература. Првоименовани аутор метаанализе и прегледног рада мора да наведе бар пет аутоцитата (као аутор или коаутор) радова публикованих у часописима с рецензијом. Коаутори, уколико их има, морају да наведу бар један аутоцитат радова такође публикованих у часописима с рецензијом. Приказ случаја или болесника чине: Увод (Циљ рада навести као последњи пасус Увода), Приказ болесника, Дискусија, Литература. Не треба користити имена болесника, иницијале, нити бројеве историја болести, нарочито у илустрацијама. Прикази болесника не смеју имати више од пет аутора.

 

Прилоге (табеле, графиконе, слике итд.) поставити на крај рукописа, а у самом телу текста јасно назначити место које се односи на дати прилог. Крајња позиција прилога биће одређена у току припреме рада за публиковање.

СКРАЋЕНИЦЕ. Користити само када је неопходно, и то за веома дугачке називе хемијских једињења, односно називе који су као скраћенице већ препознатљиви (стандардне скраћенице, као нпр. ДНК, сида, ХИВ, АТП). За сваку скраћеницу пун термин треба навести при првом навођењу у тексту, сем ако није стандардна јединица мере. Не користити скраћенице у наслову. Избегавати коришћење скраћеница у сажетку, али ако су неопходне, сваку скраћеницу објаснити при првом навођењу у тексту.

 

ДЕЦИМАЛНИ БРОЈЕВИ. У тексту рада на енглеском језику, у табелама, на графиконима и другим прилозима децималне бројеве писати са тачком (нпр. 12.5 ± 3.8), а у тексту на српском језику са зарезом (нпр. 12,5 ± 3,8). Кад год је то могуће, број заокружити на једну децималу.

 

ЈЕДИНИЦЕ МЕРА. Дужину, висину, тежину и запремину изражавати у метричким јединицама (метар – m, килограм (грам) – kg (g), литар – l) или њиховим деловима. Температуру изражавати у степенима Целзијуса (°C), количину супстанце у молима (mol), а притисак крви у милиметрима живиног стуба (mm Hg). Све резултате хематолошких, клиничких и биохемијских мерења наводити у метричком систему према Међународном систему јединица (SI).

 

ОБИМ РАДОВА. Целокупни рукопис рада који чине - насловна страна, сажетак, текст рада, списак литературе, сви прилози, односно потписи за њих и легенда (табеле, слике, графикони, схеме, цртежи), насловна страна и сажетак на српском језику – мора износити за оригинални рад, рад из историје медицине и преглед литературе до 5.000 речи, а за претходно и кратко саопштење, приказ болесника, рад за праксу, едукативни чланак и рад за рубрику „Језик медицине“ до 3.000 речи; радови за остале рубрике могу имати највише 1.500 речи.

Видео-радови могу трајати 5–7 минута и бити у формату avi, mp4(flv). У првом кадру филма мора се навести: у наднаслову Српски архив за целокупно лекарство, наслов рада, презимена и иницијали имена и средњег слова свих аутора рада (не филма), година израде. У другом кадру мора бити уснимљен текст рада у виду апстракта до 350 речи. У последњем кадру филма могу се навести имена техничког особља (режија, сниматељ, светло, тон, фотографија и сл.). Уз видео-радове доставити: посебно текст у виду апстракта (до 350 речи), једну фотографију као илустрацију приказа, изјаву потписану од свег техничког особља да се одричу ауторских права у корист аутора рада.

 

ПРИЛОЗИ РАДУ су табеле, слике (фотографије, цртежи, схеме, графикони) и видео-прилози.

ТАБЕЛЕ. Свака табела треба да буде сама по себи лако разумљива. Наслов треба откуцати изнад табеле, а објашњења испод ње. Табеле се означавају арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Табеле цртати искључиво у програму Word, кроз мени Table–Insert–Table, уз дефинисање тачног броја колона и редова који ће чинити мрежу табеле. Десним кликом на мишу – помоћу опција Merge Cells и Split Cells – спајати, односно делити ћелије. Куцати фонтом Times New Roman, величином слова 12 pt, с једноструким проредом и без увлачења текста. Коришћене скраћенице у табели треба објаснити у легенди испод табеле.

 

Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе табела и легенду на оба језика. Такође, у једну табелу, у оквиру исте ћелије, унети и текст на српском и текст на енглеском језику (никако не правити две табеле са два језика!).

 

СЛИКЕ. Слике су сви облици графичких прилога и као „слике“ у СА се објављују фотографије, цртежи, схеме и графикони. Слике означавају се арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Примају се искључиво дигиталне фотографије (црно-беле или у боји) резолуције најмање 300 dpi и формата записа tiff или jpg (мале, мутне и слике лошег квалитета неће се прихватати за штампање!). Уколико аутори не поседују или нису у могућности да доставе дигиталне фотографије, онда оригиналне слике треба скенирати у резолуцији 300 dpi и у оригиналној величини. Уколико је рад неопходно илустровати са више слика, у раду ће их бити објављено неколико, а остале ће бити у е-верзији чланка као PowerPoint презентација (свака слика мора бити нумерисана и имати легенду).

Видео-прилози (илустрације рада) могу трајати 1–3 минута и бити у формату avi, mp4(flv). Уз видео доставити посебно слику која би била илустрација видео-приказа у е-издању и објављена у штампаном издању.

 

Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе слика и легенду на оба језика.

 

Слике се у свесци могу штампати у боји, али додатне трошкове штампе сносе аутори.

 

ГРАФИКОНИ. Графикони треба да буду урађени и достављени у програму Excel, да би се виделе пратеће вредности распоређене по ћелијама. Исте графиконе прекопирати и у Word-ов документ, где се графикони означавају арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Сви подаци на графикону куцају се у фонту Times New Roman. Коришћене скраћенице на графикону треба објаснити у легенди испод графикона. У штампаној верзији чланка вероватније је да графикон неће бити штампан у боји, те је боље избегавати коришћење боја у графиконима, или их користити различитог интензитета.

 

Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе графикона и легенду на оба језика.

 

СХЕМЕ (ЦРТЕЖИ). Цртежи и схеме се достављају у jpg или tiff формату. Схеме се могу цртати и у програму CorelDraw или Adobe Illustrator (програми за рад са векторима, кривама). Сви подаци на схеми куцају се у фонту Times New Roman, величина слова 10 pt. Коришћене скраћенице на схеми треба објаснити у легенди испод схеме.

 

Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе схема и легенду на оба језика.

ЗАХВАЛНИЦА. Навести све сараднике који су допринели стварању рада а не испуњавају мерила за ауторство, као што су особе које обезбеђују техничку помоћ, помоћ у писању рада или руководе одељењем које обезбеђује општу подршку. Финансијска и материјална помоћ, у облику спонзорства, стипендија, поклона, опреме, лекова и друго, треба такође да буде наведена.

 

Сукоб интереса. Види: ИЗЈАВА О СУКОБУ ИНТЕРЕСА

 

ЛИТЕРАТУРА. Списак референци је одговорност аутора, а цитирани чланци треба да буду лако приступачни читаоцима часописа. Стога уз сваку референцу обавезно треба навести DOI број чланка (јединствену ниску карактера која му је додељена) и PMID број уколико је чланак индексиран у бази PubMed/MEDLINE.

 

Референце нумерисати редним арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Број референци не би требало да буде већи од 30, осим у прегледу литературе, у којем је дозвољено да их буде до 100. Број цитираних оригиналних радова мора бити најмање 80% од укупног броја референци, односно број цитираних књига, поглавља у књигама и прегледних чланака мањи од 20%. Уколико се домаће монографске публикације и чланци могу уврстити у референце, аутори су дужни да их цитирају. Већина цитираних научних чланака не би требало да буде старија од пет година. Није дозвољено цитирање апстраката. Уколико је битно коментарисати резултате који су публиковани само у виду апстракта, неопходно је то навести у самом тексту рада. Референце чланака који су прихваћени за штампу, али још нису објављени, треба означити са in press и приложити доказ о прихватању рада за објављивање.

 

Референце се цитирају према Ванкуверском стилу (униформисаним захтевима за рукописе који се предају биомедицинским часописима), који је успоставио Међународни комитет уредника медицинских часописа (http://www.icmje.org), чији формат користе U.S. National Library of Medicine и базе научних публикација. Примере навођења публикација (чланака, књига и других монографија, електронског, необјављеног и другог објављеног материјала) могу се пронаћи на интернет-страници http://www.nlm.nih.gov/bsd/uniform_requirements.html. Приликом навођења литературе веома је важно придржавати се поменутог стандарда, јер је то један од најбитнијих фактора за индексирање приликом класификације научних часописа.

 

ПРОПРАТНО ПИСМО (SUBMISSION LETTER). Уз рукопис обавезно приложити образац који су потписали сви аутори, а који садржи: 1) изјаву да рад претходно није публикован и да није истовремено поднет за објављивање у неком другом часопису, 2) изјаву да су рукопис прочитали и одобрили сви аутори који испуњавају мерила ауторства, и 3) контакт податке свих аутора у раду (адресе, имејл адресе, телефоне итд.). Бланко образац треба преузети са интернет-странице часописа (http://www.srp-arh.rs).

 

Такође је потребно доставити копије свих дозвола за: репродуковање претходно објављеног материјала, употребу илустрација и објављивање информација о познатим људима или именовање људи који су допринели изради рада.

ЧЛАНАРИНА, ПРЕТПЛАТА И НАКНАДА ЗА ОБРАДУ ЧЛАНКА. Да би рад био објављен у часопису Српски архив за целокупно лекарство, сви аутори који су лекари или стоматолози из Србије морају бити чланови Српског лекарског друштва (у складу са чланом 6. Статута Друштва) и претплатници на часопис за годину у којој се рад предаје Уредништву, или измирити накнаду за обраду чланака (Article Processing Charge) у износу од 3.000 динара. Аутори и коаутори из иностранства су у обавези да плате накнаду за обраду чланака (Article Processing Charge) у износу од 35 евра. Уплата у једној календарској години обухвата и све наредне, евентуалне чланке, послате на разматрање у тој години. Сви аутори који плате ову накнаду могу, уколико то желе, да примају штампано издање часописа. Треба напоменути да ова уплата није гаранција да ће рад бити прихваћен и објављен у Српском архиву за целокупно лекарство. Обавеза плаћања накнаде за обраду чланка не односи се на студенте основних студија и на претплатнике на часопис.

 

Установе (правна лица) не могу преко своје претплате да испуне овај услов аутора (физичког лица). Уз рукопис рада треба доставити копије уплатница за чланарину и претплату / накнаду за обраду чланка, као доказ о уплатама, уколико издавач нема евиденцију о томе.

Часопис прихвата донације од спонзора који сносе део трошкова или трошкове у целини оних аутора који нису у могућности да измире накнаду за обраду чланка (у таквим случајевима потребно је часопису ставити на увид оправданост таквог спонзорства).

 

СЛАЊЕ РУКОПИСА. Рукопис рада и сви прилози уз рад достављају se искључиво електронски преко система за пријављивање на интернет-страници часописа: http://www.srpskiarhiv.rs

 

НАПОМЕНА. Рад који не испуњава услове овог упутства не може бити упућен на рецензију и биће враћен ауторима да га допуне и исправе. Придржавањем упутства за припрему рада знатно ће се скратити време целокупног процеса до објављивања рада у часопису, што ће позитивно утицати на квалитет чланака и редовност излажења часописа.

 

За све додатне информације, молимо да се обратите на доле наведене адресе и број телефона.

АДРЕСА:

Српско лекарско друштво

Уредништво часописа „Српски архив за целокупно лекарство“

Ул. краљице Наталије 1

11000 Београд

Србија

Телефони: (+381.11) 409-2776, 409-4479

E-mail: office@srpskiarhiv.rs

Интернет адреса: http://www.srpskiarhiv.rs

 

ISSN 0370-8179

ISSN Online 2406-0895

OPEN ACCESS

ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ

Српски архив за целокупно лекарство / Упутство за ауторе

ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ

 

Пре подношења рукописа Уредништву часописа „Српски архив за целокупно лекарство“ (СА) сви аутори треба да прочитају Упутство за ауторе (Instructions for Authors), где ће пронаћи све потребне информације о писању и припреми рада у складу са стандардима часописа. Веома је важно да аутори припреме рад према датим пропозицијама, јер уколико рукопис не буде усклађен с овим захтевима, Уредништво ће одложити или одбити његово публиковање. Радови објављени у СА се не хонораришу. За чланке који ће се објавити у СА, самом понудом рада Српском архиву сви аутори рада преносе своја ауторска права на издавача часописа – Српско лекарско друштво.

ОПШТА УПУТСТВА. СА објављује радове који до сада нису нигде објављени, у целости или делом, нити прихваћени за објављивање. СА објављује радове на енглеском и српском језику. Због боље доступности и веће цитираности препоручује се ауторима да радове свих облика предају на енглеском језику. У СА се објављују следеће категорије радова:  уводници, оригинални радови, прелиминарна и кратка саопштења, прикази болесника и случајева, видео-чланци, слике из клиничке медицине, прегледни радови, актуелне теме, радови за праксу, радови из историје медицине и језика медицине, медицинске етике, регулаторних стандарда у медицини, извештаји са конгреса и научних скупова, лични ставови, наручени коментари, писма уреднику, прикази књига, стручне вести, In memoriam и други прилози.  Оригинални радови, прелиминарна и кратка саопштења, прикази болесника и случајева, видео-чланци, слике из клиничке медицине, прегледни радови и актуелне теме, публикују се искључиво на енглеском језику, а остале врсте радова се могу публиковати и на српском језику само по одлуци Уредништва. Радови се увек достављају са сажетком на енглеском и српском језику (у склопу самог рукописа). Текст рада куцати у програму за обраду текста Word, фонтом Times New Roman и величином слова 12 тачака (12 pt). Све четири маргине подесити на 25 mm, величину странице на формат А4, а текст куцати с двоструким проредом, левим поравнањем и увлачењем сваког пасуса за 10 mm, без дељења речи (хифенације). Не користити табулаторе и узастопне празне карактере (спејсове) ради поравнања текста, већ алатке за контролу поравнања на лењиру и Toolbars. За прелазак на нову страну документа не користити низ „ентера“, већ искључиво опцију Page Break. После сваког знака интерпункције ставити само један празан карактер. Ако се у тексту користе специјални знаци (симболи), користити фонт Symbol. Подаци о коришћеној литератури у тексту означавају се арапским бројевима у угластим заградама – нпр. [1, 2], и то редоследом којим се појављују у тексту. Странице нумерисати редом у доњем десном углу, почев од насловне стране.

При писању текста на енглеском језику треба се придржавати језичког стандарда American English и користити кратке и јасне реченице. За називе лекова користити искључиво генеричка имена. Уређаји (апарати) се означавају фабричким називима, а име и место произвођача треба навести у облим заградама. Уколико се у тексту користе ознаке које су спој слова и бројева, прецизно написати број који се јавља у суперскрипту или супскрипту (нпр. ⁹⁹Tc, IL-6, О₂, Б₁₂, CD8). Уколико се нешто уобичајено пише курзивом (italic), тако се и наводи, нпр. гени (BRCA1).

Уколико је рад део магистарске тезе, односно докторске дисертације, или је урађен у оквиру научног пројекта, то треба посебно назначити у Напомени на крају текста. Такође, уколико је рад претходно саопштен на неком стручном састанку, навести званичан назив скупа, место и време одржавања, да ли је рад и како публикован (нпр. исти или другачији наслов или сажетак).

КЛИНИЧКА ИСТРАЖИВАЊА. Клиничка истраживања се дефинишу као истраживања утицаја једног или више средстава или мера на исход здравља. Регистарски број истраживања се наводи у последњем реду сажетка.

ЕТИЧКА САГЛАСНОСТ. Рукописи о истраживањима на људима треба да садрже изјаву у виду писаног пристанка испитиваних особа у складу с Хелсиншком декларацијом и одобрење надлежног етичког одбора да се истраживање може извести и да је оно у складу с правним стандардима. Експериментална истраживања на хуманом материјалу и испитивања вршена на животињама треба да садрже изјаву етичког одбора установе и треба да су у сагласности с правним стандардима. Подаци о томе морају бити наведени у одељку МЕТОДЕ РАДА.

ИЗЈАВА О СУКОБУ ИНТЕРЕСА. Уз рукопис се прилаже потписана изјава у оквиру обрасца Submission Letter којом се аутори изјашњавају о сваком могућем сукобу интереса или његовом одсуству. За додатне информације о различитим врстама сукоба интереса посетити интернет-страницу Светског удружења уредника медицинских часописа (World Association of Medical Editors – WAME; http://www.wame.org) под називом „Политика изјаве о сукобу интереса“. На крају рада, испод одељка НАПОМЕНЕ, треба у посебном одељку Сукоб интереса изјаснити се о сваком могућем сукобу интереса или његовом одсуству и то за сваког аутора појединачно (пуно име аутора или иницијали). На пр. Јован Јовановић: Sanofis-Eventis (предавач). Надежда Петровић: нема. Десанка Максимовић: Pfizer, Sanofi, Bristol-Meyers Squibb (предавач, почасни консултант, истраживач на научном пројекту).

АУТОРСТВО. Све особе које су наведене као аутори рада треба да се квалификују за ауторство. Сваки аутор треба да је учествовао довољно у раду на рукопису како би могао да преузме одговорност за целокупан текст и резултате изнесене у раду. Ауторство се заснива само на: битном доприносу концепцији рада, добијању резултата или анализи и тумачењу резултата; планирању рукописа или његовој критичкој ревизији од знатног интелектуалног значаја; завршном дотеривању верзије рукописа који се припрема за штампање.

Аутори треба да приложе опис доприноса појединачно за сваког коаутора у оквиру обрасца Submission Letter. Финансирање, сакупљање података или генерално надгледање истраживачке групе сами по себи не могу оправдати ауторство. Сви други који су допринели изради рада, а који нису аутори рукописа, требало би да буду наведени у Захвалници с описом њиховог доприноса раду, наравно, уз писани пристанак.

ПЛАГИЈАРИЗАМ. Од 1. јануара 2019. године сви рукописи подвргавају се провери на плагијаризам/аутоплагијаризам преко SCIndeks Assistant - Cross Check (iThenticate). Радови код којих се докаже плагијаризам/аутоплагијаризам биће одбијени, а аутори санкционисани.

НАСЛОВНА СТРАНА. На првој страници рукописа треба навести следеће: наслов рада без скраћеница; предлог кратког наслова рада, пуна имена и презимена аутора (без титула) индексирана бројевима; званичан назив установа у којима аутори раде, место и државу (редоследом који одговара индексираним бројевима аутора); на дну странице навести име и презиме, адресу за контакт, број телефона, факса и имејл адресу аутора задуженог за кореспонденцију.

САЖЕТАК. Уз оригинални рад, прелиминарно и кратко саопштење, преглед литературе, приказ случаја (болесника), рад из историје медицине, актуелну тему, рад за рубрику jезик медицине и рад за праксу, на другој по реду страници документа треба приложити сажетак рада обима 100–250 речи. За оригиналне радове, прелиминарно и кратко саопштење, прегледне радове, сажетак треба да има следећу структуру: Увод/Циљ рада, Методе рада, Резултати, Закључак; сваки од наведених сегмената писати као посебан пасус који почиње болдованом речи. Навести најважније резултате (нумеричке вредности) статистичке анализе и ниво значајности. Закључак не сме бити уопштен, већ мора бити директно повезан са резултатима рада. За приказе болесника сажетак треба да има следеће делове: Увод (у последњој реченици навести циљ), Приказ болесника, Закључак; сегменте такође писати као посебан пасус који почиње болдованом речи. За остале типове радова сажетак нема посебну структуру.

КЉУЧНЕ РЕЧИ. Испод Сажетка навести од три до шест кључних речи или израза. Не треба да се понављају речи из наслова, а кључне речи треба да буду релевантне или описне. У избору кључних речи користити Medical Subject Headings – MeSH (http://www.nlm.nih.gov/mesh).

ПРЕВОД НА СРПСКИ ЈЕЗИК. На трећој по реду страници документа приложити наслов рада на српском језику, пуна имена и презимена аутора (без титула) индексирана бројевима, званичан назив установа у којима аутори раде, место и државу. На следећој – четвртој по реду – страници документа приложити сажетак (100–250 речи) с кључним речима (3–6), и то за радове у којима је обавезан сажетак на енглеском језику. Превод појмова из стране литературе треба да буде у духу српског језика. Све стране речи или синтагме за које постоји одговарајуће име у нашем језику заменити тим називом.  Уколико је рад у целости на српском језику, потребно је превести називе прилога (табела, графикона, слика, схема) уколико их има, целокупни текст у њима и легенду на енглески језик.

СТРУКТУРА РАДА. Сви поднаслови се пишу великим масним словима (болд). Оригинални рад, метаанализа, прелиминарно и кратко саопштење обавезно треба да имају следеће поднаслове: Увод (Циљ рада навессти као последњи пасус Увода), Методе рада, Резултати, Дискусија, Закључак, Литература. Преглед литературе чине: Увод, одговарајући поднаслови, Закључак, Литература. Првоименовани аутор метаанализе и прегледног рада мора да наведе бар пет аутоцитата (као аутор или коаутор) радова публикованих у часописима с рецензијом. Коаутори, уколико их има, морају да наведу бар један аутоцитат радова такође публикованих у часописима с рецензијом. Приказ случаја или болесника чине: Увод (Циљ рада навести као последњи пасус Увода), Приказ болесника, Дискусија, Литература. Не треба користити имена болесника, иницијале, нити бројеве историја болести, нарочито у илустрацијама. Прикази болесника не смеју имати више од пет аутора.

Прилоге (табеле, графиконе, слике итд.) поставити на крај рукописа, а у самом телу текста јасно назначити место које се односи на дати прилог. Крајња позиција прилога биће одређена у току припреме рада за публиковање.

СКРАЋЕНИЦЕ. Користити само када је неопходно, и то за веома дугачке називе хемијских једињења, односно називе који су као скраћенице већ препознатљиви (стандардне скраћенице, као нпр. ДНК, сида, ХИВ, АТП). За сваку скраћеницу пун термин треба навести при првом навођењу у тексту, сем ако није стандардна јединица мере. Не користити скраћенице у наслову. Избегавати коришћење скраћеница у сажетку, али ако су неопходне, сваку скраћеницу објаснити при првом навођењу у тексту.

ДЕЦИМАЛНИ БРОЈЕВИ. У тексту рада на енглеском језику, у табелама, на графиконима и другим прилозима децималне бројеве писати са тачком (нпр. 12.5 ± 3.8), а у тексту на српском језику са зарезом (нпр. 12,5 ± 3,8). Кад год је то могуће, број заокружити на једну децималу.

ЈЕДИНИЦЕ МЕРА. Дужину, висину, тежину и запремину изражавати у метричким јединицама (метар – m, килограм (грам) – kg (g), литар – l) или њиховим деловима. Температуру изражавати у степенима Целзијуса (°C), количину супстанце у молима (mol), а притисак крви у милиметрима живиног стуба (mm Hg). Све резултате хематолошких, клиничких и биохемијских мерења наводити у метричком систему према Међународном систему јединица (SI).

ОБИМ РАДОВА. Целокупни рукопис рада који чине - насловна страна, сажетак, текст рада, списак литературе, сви прилози, односно потписи за њих и легенда (табеле, слике, графикони, схеме, цртежи), насловна страна и сажетак на српском језику – мора износити за оригинални рад, рад из историје медицине и преглед литературе до 5.000 речи, а за прелиминарно и кратко саопштење, приказ болесника, рад за праксу, едукативни чланак и рад за рубрику „Језик медицине“ до 3.000 речи; радови за остале рубрике могу имати највише 1.500 речи.

Видео-радови могу трајати 5–7 минута и бити у формату avi, mp4(flv). У првом кадру филма мора се навести: у наднаслову Српски архив за целокупно лекарство, наслов рада, презимена и иницијали имена и средњег слова свих аутора рада (не филма), година израде. У другом кадру мора бити уснимљен текст рада у виду апстракта до 350 речи. У последњем кадру филма могу се навести имена техничког особља (режија, сниматељ, светло, тон, фотографија и сл.). Уз видео-радове доставити: посебно текст у виду апстракта (до 350 речи), једну фотографију као илустрацију приказа, изјаву потписану од свег техничког особља да се одричу ауторских права у корист аутора рада.

ПРИЛОЗИ РАДУ су табеле, слике (фотографије, цртежи, схеме, графикони) и видео-прилози.

Свака табела треба да буде сама по себи лако разумљива. Наслов треба откуцати изнад табеле, а објашњења испод ње. Табеле се означавају арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Табеле цртати искључиво у програму Word, кроз мени Table–Insert–Table, уз дефинисање тачног броја колона и редова који ће чинити мрежу табеле. Десним кликом на мишу – помоћу опција Merge Cells и Split Cells – спајати, односно делити ћелије. Куцати фонтом Times New Roman, величином слова 12 pt, с једноструким проредом и без увлачења текста. Коришћене скраћенице у табели треба објаснити у легенди испод табеле.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе табела и легенду на оба језика. Такође, у једну табелу, у оквиру исте ћелије, унети и текст на српском и текст на енглеском језику (никако не правити две табеле са два језика!).

Слике су сви облици графичких прилога и као „слике“ у СА се објављују фотографије, цртежи, схеме и графикони. Слике означавају се арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Примају се искључиво дигиталне фотографије (црно-беле или у боји) резолуције најмање 300 dpi и формата записа tiff или jpg (мале, мутне и слике лошег квалитета неће се прихватати за штампање!). Уколико аутори не поседују или нису у могућности да доставе дигиталне фотографије, онда оригиналне слике треба скенирати у резолуцији 300 dpi и у оригиналној величини. Уколико је рад неопходно илустровати са више слика, у раду ће их бити објављено неколико, а остале ће бити у е-верзији чланка као PowerPoint презентација (свака слика мора бити нумерисана и имати легенду).

Видео-прилози (илустрације рада) могу трајати 1–3 минута и бити у формату avi, mp4(flv). Уз видео доставити посебно слику која би била илустрација видео-приказа у е-издању и објављена у штампаном издању.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе слика и легенду на оба језика.

Слике се у свесци могу штампати у боји, али додатне трошкове штампе сносе аутори.

Графикони треба да буду урађени и достављени у програму Excel, да би се виделе пратеће вредности распоређене по ћелијама. Исте графиконе прекопирати и у Word-ов документ, где се графикони означавају арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Сви подаци на графикону куцају се у фонту Times New Roman. Коришћене скраћенице на графикону треба објаснити у легенди испод графикона. У штампаној верзији чланка вероватније је да графикон неће бити штампан у боји, те је боље избегавати коришћење боја у графиконима, или их користити различитог интензитета. Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе графикона и легенду на оба језика.

Цртежи и схеме се достављају у jpg или tiff формату. Схеме се могу цртати и у програму CorelDraw или Adobe Illustrator (програми за рад са векторима, кривама). Сви подаци на схеми куцају се у фонту Times New Roman, величина слова 10 pt. Коришћене скраћенице на схеми треба објаснити у легенди испод схеме.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе схема и легенду на оба језика.

ЗАХВАЛНИЦА. Навести све сараднике који су допринели стварању рада а не испуњавају мерила за ауторство, као што су особе које обезбеђују техничку помоћ, помоћ у писању рада или руководе одељењем које обезбеђује општу подршку. Финансијска и материјална помоћ, у облику спонзорства, стипендија, поклона, опреме, лекова и друго, треба такође да буде наведена.

Сукоб интереса. Види: ИЗЈАВА О СУКОБУ ИНТЕРЕСА

ЛИТЕРАТУРА. Списак референци је одговорност аутора, а цитирани чланци треба да буду лако приступачни читаоцима часописа. Стога уз сваку референцу обавезно треба навести DOI број чланка (јединствену ниску карактера која му је додељена) и PMID број уколико је чланак индексиран у бази PubMed/MEDLINE.

Референце нумерисати редним арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Број референци не би требало да буде већи од 30, осим у прегледу литературе, у којем је дозвољено да их буде до 100. Број цитираних оригиналних радова мора бити најмање 80% од укупног броја референци, односно број цитираних књига, поглавља у књигама и прегледних чланака мањи од 20%. Уколико се домаће монографске публикације и чланци могу уврстити у референце, аутори су дужни да их цитирају. Већина цитираних научних чланака не би требало да буде старија од пет година. Није дозвољено цитирање апстраката. Уколико је битно коментарисати резултате који су публиковани само у виду апстракта, неопходно је то навести у самом тексту рада. Референце чланака који су прихваћени за штампу, али још нису објављени, треба означити са in press и приложити доказ о прихватању рада за објављивање.

Референце се цитирају према Ванкуверском стилу (униформисаним захтевима за рукописе који се предају биомедицинским часописима), који је успоставио Међународни комитет уредника медицинских часописа (http://www.icmje.org), чији формат користе U.S. National Library of Medicine и базе научних публикација. Примере навођења публикација (чланака, књига и других монографија, електронског, необјављеног и другог објављеног материјала) могу се пронаћи на интернет-страници http://www.nlm.nih.gov/bsd/uniform_requirements.html. Приликом навођења литературе веома је важно придржавати се поменутог стандарда, јер је то један од најбитнијих фактора за индексирање приликом класификације научних часописа.

ПРОПРАТНО ПИСМО (SUBMISSION LETTER). Уз рукопис обавезно приложити образац који су потписали сви аутори, а који садржи: 1) изјаву да рад претходно није публикован и да није истовремено поднет за објављивање у неком другом часопису, 2) изјаву да су рукопис прочитали и одобрили сви аутори који испуњавају мерила ауторства, и 3) контакт податке свих аутора у раду (адресе, имејл адресе, телефоне итд.). Бланко образац треба преузети са интернет-странице часописа (http://www.srp-arh.rs).

Такође је потребно доставити копије свих дозвола за: репродуковање претходно објављеног материјала, употребу илустрација и објављивање информација о познатим људима или именовање људи који су допринели изради рада.

ЧЛАНАРИНА, ПРЕТПЛАТА И НАКНАДА ЗА ОБРАДУ ЧЛАНКА. Да би рад био објављен у часопису Српски архив за целокупно лекарство, сви аутори који су лекари или стоматолози из Србије морају бити чланови Српског лекарског друштва (у складу са чланом 6. Статута Друштва) и претплатници на часопис за годину у којој се рад предаје Уредништву, или измирити накнаду за обраду чланака (Article Processing Charge) у износу од 3.000 динара. Аутори и коаутори из иностранства су у обавези да плате накнаду за обраду чланака (Article Processing Charge) у износу од 35 евра. Уплата у једној календарској години обухвата и све наредне, евентуалне чланке, послате на разматрање у тој години. Сви аутори који плате ову накнаду могу, уколико то желе, да примају штампано издање часописа. Треба напоменути да ова уплата није гаранција да ће рад бити прихваћен и објављен у Српском архиву за целокупно лекарство. Обавеза плаћања накнаде за обраду чланка не односи се на студенте основних студија и на претплатнике на часопис.

Установе (правна лица) не могу преко своје претплате да испуне овај услов аутора (физичког лица). Уз рукопис рада треба доставити копије уплатница за чланарину и претплату / накнаду за обраду чланка, као доказ о уплатама, уколико издавач нема евиденцију о томе.

Часопис прихвата донације од спонзора који сносе део трошкова или трошкове у целини оних аутора који нису у могућности да измире накнаду за обраду чланка (у таквим случајевима потребно је часопису ставити на увид оправданост таквог спонзорства).

СЛАЊЕ РУКОПИСА. Рукопис рада и сви прилози уз рад достављају se искључиво електронски преко система за пријављивање на интернет-страници часописа: http://www.srpskiarhiv.rs

 

НАПОМЕНА. Рад који не испуњава услове овог упутства не може бити упућен на рецензију и биће враћен ауторима да га допуне и исправе. Придржавањем упутства за припрему рада знатно ће се скратити време целокупног процеса до објављивања рада у часопису, што ће позитивно утицати на квалитет чланака и редовност излажења часописа.

За све додатне информације, молимо да се обратите на доле наведене адресе и број телефона.

 

АДРЕСА:

Српско лекарско друштво

Уредништво часописа „Српски архив за целокупно лекарство“

Ул. краљице Наталије 1

11000 Београд

Србија

Телефони: (+381.11) 409-2776, 409-4479

E-mail: office@srpskiarhiv.rs

Интернет адреса: http://www.srpskiarhiv.rs

 

ISSN 0370-8179

ISSN Online 2406-0895

OPEN ACCESS

 

ЈЕЗИК МЕДИЦИНЕ

Српски архив за целокупно лекарство/ Упутство за ауторе

ЈЕЗИК МЕДИЦИНЕ

 

Пре подношења рукописа Уредништву часописа „Српски архив за целокупно лекарство“ (СА) сви аутори треба да прочитају Упутство за ауторе (Instructions for Authors), где ће пронаћи све потребне информације о писању и припреми рада у складу са стандардима часописа. Веома је важно да аутори припреме рад према датим пропозицијама, јер уколико рукопис не буде усклађен с овим захтевима, Уредништво ће одложити или одбити његово публиковање. Радови објављени у СА се не хонораришу. За чланке који ће се објавити у СА, самом понудом рада Српском архиву сви аутори рада преносе своја ауторска права на издавача часописа – Српско лекарско друштво.

ОПШТА УПУТСТВА. СА објављује радове који до сада нису нигде објављени, у целости или делом, нити прихваћени за објављивање. СА објављује радове на енглеском и српском језику. Због боље доступности и веће цитираности препоручује се ауторима да радове свих облика предају на енглеском језику. У СА се објављују следеће категорије радова:  уводници, оригинални радови, прелиминарна и кратка саопштења, прикази болесника и случајева, видео-чланци, слике из клиничке медицине, прегледни радови, актуелне теме, радови за праксу, радови из историје медицине и језика медицине, медицинске етике, регулаторних стандарда у медицини, извештаји са конгреса и научних скупова, лични ставови, наручени коментари, писма уреднику, прикази књига, стручне вести, In memoriam и други прилози.  Оригинални радови, прелиминарна и кратка саопштења, прикази болесника и случајева, видео-чланци, слике из клиничке медицине, прегледни радови и актуелне теме, публикују се искључиво на енглеском језику, а остале врсте радова се могу публиковати и на српском језику само по одлуци Уредништва. Радови се увек достављају са сажетком на енглеском и српском језику (у склопу самог рукописа). Текст рада куцати у програму за обраду текста Word, фонтом Times New Roman и величином слова 12 тачака (12 pt). Све четири маргине подесити на 25 mm, величину странице на формат А4, а текст куцати с двоструким проредом, левим поравнањем и увлачењем сваког пасуса за 10 mm, без дељења речи (хифенације). Не користити табулаторе и узастопне празне карактере (спејсове) ради поравнања текста, већ алатке за контролу поравнања на лењиру и Toolbars. За прелазак на нову страну документа не користити низ „ентера“, већ искључиво опцију Page Break. После сваког знака интерпункције ставити само један празан карактер. Ако се у тексту користе специјални знаци (симболи), користити фонт Symbol. Подаци о коришћеној литератури у тексту означавају се арапским бројевима у угластим заградама – нпр. [1, 2], и то редоследом којим се појављују у тексту. Странице нумерисати редом у доњем десном углу, почев од насловне стране.

При писању текста на енглеском језику треба се придржавати језичког стандарда American English и користити кратке и јасне реченице. За називе лекова користити искључиво генеричка имена. Уређаји (апарати) се означавају фабричким називима, а име и место произвођача треба навести у облим заградама. Уколико се у тексту користе ознаке које су спој слова и бројева, прецизно написати број који се јавља у суперскрипту или супскрипту (нпр. ⁹⁹Tc, IL-6, О₂, Б₁₂, CD8). Уколико се нешто уобичајено пише курзивом (italic), тако се и наводи, нпр. гени (BRCA1).

Уколико је рад део магистарске тезе, односно докторске дисертације, или је урађен у оквиру научног пројекта, то треба посебно назначити у Напомени на крају текста. Такође, уколико је рад претходно саопштен на неком стручном састанку, навести званичан назив скупа, место и време одржавања, да ли је рад и како публикован (нпр. исти или другачији наслов или сажетак).

КЛИНИЧКА ИСТРАЖИВАЊА. Клиничка истраживања се дефинишу као истраживања утицаја једног или више средстава или мера на исход здравља. Регистарски број истраживања се наводи у последњем реду сажетка.

ЕТИЧКА САГЛАСНОСТ. Рукописи о истраживањима на људима треба да садрже изјаву у виду писаног пристанка испитиваних особа у складу с Хелсиншком декларацијом и одобрење надлежног етичког одбора да се истраживање може извести и да је оно у складу с правним стандардима. Експериментална истраживања на хуманом материјалу и испитивања вршена на животињама треба да садрже изјаву етичког одбора установе и треба да су у сагласности с правним стандардима. Подаци о томе морају бити наведени у одељку МЕТОДЕ РАДА.

ИЗЈАВА О СУКОБУ ИНТЕРЕСА. Уз рукопис се прилаже потписана изјава у оквиру обрасца Submission Letter којом се аутори изјашњавају о сваком могућем сукобу интереса или његовом одсуству. За додатне информације о различитим врстама сукоба интереса посетити интернет-страницу Светског удружења уредника медицинских часописа (World Association of Medical Editors – WAME; http://www.wame.org) под називом „Политика изјаве о сукобу интереса“. На крају рада, испод одељка НАПОМЕНЕ, треба у посебном одељку Сукоб интереса изјаснити се о сваком могућем сукобу интереса или његовом одсуству и то за сваког аутора појединачно (пуно име аутора или иницијали). На пр. Јован Јовановић: Sanofis-Eventis (предавач). Надежда Петровић: нема. Десанка Максимовић: Pfizer, Sanofi, Bristol-Meyers Squibb (предавач, почасни консултант, истраживач на научном пројекту).

АУТОРСТВО. Све особе које су наведене као аутори рада треба да се квалификују за ауторство. Сваки аутор треба да је учествовао довољно у раду на рукопису како би могао да преузме одговорност за целокупан текст и резултате изнесене у раду. Ауторство се заснива само на: битном доприносу концепцији рада, добијању резултата или анализи и тумачењу резултата; планирању рукописа или његовој критичкој ревизији од знатног интелектуалног значаја; завршном дотеривању верзије рукописа који се припрема за штампање.

Аутори треба да приложе опис доприноса појединачно за сваког коаутора у оквиру обрасца Submission Letter. Финансирање, сакупљање података или генерално надгледање истраживачке групе сами по себи не могу оправдати ауторство. Сви други који су допринели изради рада, а који нису аутори рукописа, требало би да буду наведени у Захвалници с описом њиховог доприноса раду, наравно, уз писани пристанак.

ПЛАГИЈАРИЗАМ. Од 1. јануара 2019. године сви рукописи подвргавају се провери на плагијаризам/аутоплагијаризам преко SCIndeks Assistant - Cross Check (iThenticate). Радови код којих се докаже плагијаризам/аутоплагијаризам биће одбијени, а аутори санкционисани.

НАСЛОВНА СТРАНА. На првој страници рукописа треба навести следеће: наслов рада без скраћеница; предлог кратког наслова рада, пуна имена и презимена аутора (без титула) индексирана бројевима; званичан назив установа у којима аутори раде, место и државу (редоследом који одговара индексираним бројевима аутора); на дну странице навести име и презиме, адресу за контакт, број телефона, факса и имејл адресу аутора задуженог за кореспонденцију.

САЖЕТАК. Уз оригинални рад, прелиминарно и кратко саопштење, преглед литературе, приказ случаја (болесника), рад из историје медицине, актуелну тему, рад за рубрику jезик медицине и рад за праксу, на другој по реду страници документа треба приложити сажетак рада обима 100–250 речи. За оригиналне радове, прелиминарно и кратко саопштење, прегледне радове, сажетак треба да има следећу структуру: Увод/Циљ рада, Методе рада, Резултати, Закључак; сваки од наведених сегмената писати као посебан пасус који почиње болдованом речи. Навести најважније резултате (нумеричке вредности) статистичке анализе и ниво значајности. Закључак не сме бити уопштен, већ мора бити директно повезан са резултатима рада. За приказе болесника сажетак треба да има следеће делове: Увод (у последњој реченици навести циљ), Приказ болесника, Закључак; сегменте такође писати као посебан пасус који почиње болдованом речи. За остале типове радова сажетак нема посебну структуру.

КЉУЧНЕ РЕЧИ. Испод Сажетка навести од три до шест кључних речи или израза. Не треба да се понављају речи из наслова, а кључне речи треба да буду релевантне или описне. У избору кључних речи користити Medical Subject Headings – MeSH (http://www.nlm.nih.gov/mesh).

ПРЕВОД НА СРПСКИ ЈЕЗИК. На трећој по реду страници документа приложити наслов рада на српском језику, пуна имена и презимена аутора (без титула) индексирана бројевима, званичан назив установа у којима аутори раде, место и државу. На следећој – четвртој по реду – страници документа приложити сажетак (100–250 речи) с кључним речима (3–6), и то за радове у којима је обавезан сажетак на енглеском језику. Превод појмова из стране литературе треба да буде у духу српског језика. Све стране речи или синтагме за које постоји одговарајуће име у нашем језику заменити тим називом.  Уколико је рад у целости на српском језику, потребно је превести називе прилога (табела, графикона, слика, схема) уколико их има, целокупни текст у њима и легенду на енглески језик.

СТРУКТУРА РАДА. Сви поднаслови се пишу великим масним словима (болд). Оригинални рад, метаанализа, прелиминарно и кратко саопштење обавезно треба да имају следеће поднаслове: Увод (Циљ рада навессти као последњи пасус Увода), Методе рада, Резултати, Дискусија, Закључак, Литература. Преглед литературе чине: Увод, одговарајући поднаслови, Закључак, Литература. Првоименовани аутор метаанализе и прегледног рада мора да наведе бар пет аутоцитата (као аутор или коаутор) радова публикованих у часописима с рецензијом. Коаутори, уколико их има, морају да наведу бар један аутоцитат радова такође публикованих у часописима с рецензијом. Приказ случаја или болесника чине: Увод (Циљ рада навести као последњи пасус Увода), Приказ болесника, Дискусија, Литература. Не треба користити имена болесника, иницијале, нити бројеве историја болести, нарочито у илустрацијама. Прикази болесника не смеју имати више од пет аутора.

Прилоге (табеле, графиконе, слике итд.) поставити на крај рукописа, а у самом телу текста јасно назначити место које се односи на дати прилог. Крајња позиција прилога биће одређена у току припреме рада за публиковање.

СКРАЋЕНИЦЕ. Користити само када је неопходно, и то за веома дугачке називе хемијских једињења, односно називе који су као скраћенице већ препознатљиви (стандардне скраћенице, као нпр. ДНК, сида, ХИВ, АТП). За сваку скраћеницу пун термин треба навести при првом навођењу у тексту, сем ако није стандардна јединица мере. Не користити скраћенице у наслову. Избегавати коришћење скраћеница у сажетку, али ако су неопходне, сваку скраћеницу објаснити при првом навођењу у тексту.

ДЕЦИМАЛНИ БРОЈЕВИ. У тексту рада на енглеском језику, у табелама, на графиконима и другим прилозима децималне бројеве писати са тачком (нпр. 12.5 ± 3.8), а у тексту на српском језику са зарезом (нпр. 12,5 ± 3,8). Кад год је то могуће, број заокружити на једну децималу.

ЈЕДИНИЦЕ МЕРА. Дужину, висину, тежину и запремину изражавати у метричким јединицама (метар – m, килограм (грам) – kg (g), литар – l) или њиховим деловима. Температуру изражавати у степенима Целзијуса (°C), количину супстанце у молима (mol), а притисак крви у милиметрима живиног стуба (mm Hg). Све резултате хематолошких, клиничких и биохемијских мерења наводити у метричком систему према Међународном систему јединица (SI).

ОБИМ РАДОВА. Целокупни рукопис рада који чине - насловна страна, сажетак, текст рада, списак литературе, сви прилози, односно потписи за њих и легенда (табеле, слике, графикони, схеме, цртежи), насловна страна и сажетак на српском језику – мора износити за оригинални рад, рад из историје медицине и преглед литературе до 5.000 речи, а за прелиминарно и кратко саопштење, приказ болесника, рад за праксу, едукативни чланак и рад за рубрику „Језик медицине“ до 3.000 речи; радови за остале рубрике могу имати највише 1.500 речи.

Видео-радови могу трајати 5–7 минута и бити у формату avi, mp4(flv). У првом кадру филма мора се навести: у наднаслову Српски архив за целокупно лекарство, наслов рада, презимена и иницијали имена и средњег слова свих аутора рада (не филма), година израде. У другом кадру мора бити уснимљен текст рада у виду апстракта до 350 речи. У последњем кадру филма могу се навести имена техничког особља (режија, сниматељ, светло, тон, фотографија и сл.). Уз видео-радове доставити: посебно текст у виду апстракта (до 350 речи), једну фотографију као илустрацију приказа, изјаву потписану од свег техничког особља да се одричу ауторских права у корист аутора рада.

ПРИЛОЗИ РАДУ су табеле, слике (фотографије, цртежи, схеме, графикони) и видео-прилози.

Свака табела треба да буде сама по себи лако разумљива. Наслов треба откуцати изнад табеле, а објашњења испод ње. Табеле се означавају арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Табеле цртати искључиво у програму Word, кроз мени Table–Insert–Table, уз дефинисање тачног броја колона и редова који ће чинити мрежу табеле. Десним кликом на мишу – помоћу опција Merge Cells и Split Cells – спајати, односно делити ћелије. Куцати фонтом Times New Roman, величином слова 12 pt, с једноструким проредом и без увлачења текста. Коришћене скраћенице у табели треба објаснити у легенди испод табеле.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе табела и легенду на оба језика. Такође, у једну табелу, у оквиру исте ћелије, унети и текст на српском и текст на енглеском језику (никако не правити две табеле са два језика!).

Слике су сви облици графичких прилога и као „слике“ у СА се објављују фотографије, цртежи, схеме и графикони. Слике означавају се арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Примају се искључиво дигиталне фотографије (црно-беле или у боји) резолуције најмање 300 dpi и формата записа tiff или jpg (мале, мутне и слике лошег квалитета неће се прихватати за штампање!). Уколико аутори не поседују или нису у могућности да доставе дигиталне фотографије, онда оригиналне слике треба скенирати у резолуцији 300 dpi и у оригиналној величини. Уколико је рад неопходно илустровати са више слика, у раду ће их бити објављено неколико, а остале ће бити у е-верзији чланка као PowerPoint презентација (свака слика мора бити нумерисана и имати легенду).

Видео-прилози (илустрације рада) могу трајати 1–3 минута и бити у формату avi, mp4(flv). Уз видео доставити посебно слику која би била илустрација видео-приказа у е-издању и објављена у штампаном издању.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе слика и легенду на оба језика.

Слике се у свесци могу штампати у боји, али додатне трошкове штампе сносе аутори.

Графикони треба да буду урађени и достављени у програму Excel, да би се виделе пратеће вредности распоређене по ћелијама. Исте графиконе прекопирати и у Word-ов документ, где се графикони означавају арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Сви подаци на графикону куцају се у фонту Times New Roman. Коришћене скраћенице на графикону треба објаснити у легенди испод графикона. У штампаној верзији чланка вероватније је да графикон неће бити штампан у боји, те је боље избегавати коришћење боја у графиконима, или их користити различитог интензитета. Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе графикона и легенду на оба језика.

Цртежи и схеме се достављају у jpg или tiff формату. Схеме се могу цртати и у програму CorelDraw или Adobe Illustrator (програми за рад са векторима, кривама). Сви подаци на схеми куцају се у фонту Times New Roman, величина слова 10 pt. Коришћене скраћенице на схеми треба објаснити у легенди испод схеме.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе схема и легенду на оба језика.

ЗАХВАЛНИЦА. Навести све сараднике који су допринели стварању рада а не испуњавају мерила за ауторство, као што су особе које обезбеђују техничку помоћ, помоћ у писању рада или руководе одељењем које обезбеђује општу подршку. Финансијска и материјална помоћ, у облику спонзорства, стипендија, поклона, опреме, лекова и друго, треба такође да буде наведена.

Сукоб интереса. Види: ИЗЈАВА О СУКОБУ ИНТЕРЕСА

ЛИТЕРАТУРА. Списак референци је одговорност аутора, а цитирани чланци треба да буду лако приступачни читаоцима часописа. Стога уз сваку референцу обавезно треба навести DOI број чланка (јединствену ниску карактера која му је додељена) и PMID број уколико је чланак индексиран у бази PubMed/MEDLINE.

Референце нумерисати редним арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Број референци не би требало да буде већи од 30, осим у прегледу литературе, у којем је дозвољено да их буде до 100. Број цитираних оригиналних радова мора бити најмање 80% од укупног броја референци, односно број цитираних књига, поглавља у књигама и прегледних чланака мањи од 20%. Уколико се домаће монографске публикације и чланци могу уврстити у референце, аутори су дужни да их цитирају. Већина цитираних научних чланака не би требало да буде старија од пет година. Није дозвољено цитирање апстраката. Уколико је битно коментарисати резултате који су публиковани само у виду апстракта, неопходно је то навести у самом тексту рада. Референце чланака који су прихваћени за штампу, али још нису објављени, треба означити са in press и приложити доказ о прихватању рада за објављивање.

Референце се цитирају према Ванкуверском стилу (униформисаним захтевима за рукописе који се предају биомедицинским часописима), који је успоставио Међународни комитет уредника медицинских часописа (http://www.icmje.org), чији формат користе U.S. National Library of Medicine и базе научних публикација. Примере навођења публикација (чланака, књига и других монографија, електронског, необјављеног и другог објављеног материјала) могу се пронаћи на интернет-страници http://www.nlm.nih.gov/bsd/uniform_requirements.html. Приликом навођења литературе веома је важно придржавати се поменутог стандарда, јер је то један од најбитнијих фактора за индексирање приликом класификације научних часописа.

ПРОПРАТНО ПИСМО (SUBMISSION LETTER). Уз рукопис обавезно приложити образац који су потписали сви аутори, а који садржи: 1) изјаву да рад претходно није публикован и да није истовремено поднет за објављивање у неком другом часопису, 2) изјаву да су рукопис прочитали и одобрили сви аутори који испуњавају мерила ауторства, и 3) контакт податке свих аутора у раду (адресе, имејл адресе, телефоне итд.). Бланко образац треба преузети са интернет-странице часописа (http://www.srp-arh.rs).

Такође је потребно доставити копије свих дозвола за: репродуковање претходно објављеног материјала, употребу илустрација и објављивање информација о познатим људима или именовање људи који су допринели изради рада.

ЧЛАНАРИНА, ПРЕТПЛАТА И НАКНАДА ЗА ОБРАДУ ЧЛАНКА. Да би рад био објављен у часопису Српски архив за целокупно лекарство, сви аутори који су лекари или стоматолози из Србије морају бити чланови Српског лекарског друштва (у складу са чланом 6. Статута Друштва) и претплатници на часопис за годину у којој се рад предаје Уредништву, или измирити накнаду за обраду чланака (Article Processing Charge) у износу од 3.000 динара. Аутори и коаутори из иностранства су у обавези да плате накнаду за обраду чланака (Article Processing Charge) у износу од 35 евра. Уплата у једној календарској години обухвата и све наредне, евентуалне чланке, послате на разматрање у тој години. Сви аутори који плате ову накнаду могу, уколико то желе, да примају штампано издање часописа. Треба напоменути да ова уплата није гаранција да ће рад бити прихваћен и објављен у Српском архиву за целокупно лекарство. Обавеза плаћања накнаде за обраду чланка не односи се на студенте основних студија и на претплатнике на часопис.

Установе (правна лица) не могу преко своје претплате да испуне овај услов аутора (физичког лица). Уз рукопис рада треба доставити копије уплатница за чланарину и претплату / накнаду за обраду чланка, као доказ о уплатама, уколико издавач нема евиденцију о томе.

Часопис прихвата донације од спонзора који сносе део трошкова или трошкове у целини оних аутора који нису у могућности да измире накнаду за обраду чланка (у таквим случајевима потребно је часопису ставити на увид оправданост таквог спонзорства).

СЛАЊЕ РУКОПИСА. Рукопис рада и сви прилози уз рад достављају se искључиво електронски преко система за пријављивање на интернет-страници часописа: http://www.srpskiarhiv.rs

НАПОМЕНА. Рад који не испуњава услове овог упутства не може бити упућен на рецензију и биће враћен ауторима да га допуне и исправе. Придржавањем упутства за припрему рада знатно ће се скратити време целокупног процеса до објављивања рада у часопису, што ће позитивно утицати на квалитет чланака и редовност излажења часописа.

За све додатне информације, молимо да се обратите на доле наведене адресе и број телефона.

АДРЕСА:

Српско лекарско друштво

Уредништво часописа „Српски архив за целокупно лекарство“

Ул. краљице Наталије 1

11000 Београд

Србија

Телефони: (+381.11) 409-2776, 409-4479

E-mail: office@srpskiarhiv.rs

Интернет адреса: http://www.srpskiarhiv.rs

 

ISSN 0370-8179

ISSN Online 2406-0895

OPEN ACCESS

 

 

МЕДИЦИНСКА ЕТИКА-РЕГУЛАТОРНИ СТАНДАРДИ У МЕДИЦИНИ

Српски архив за целокупно лекарство / Упутство за ауторе

МЕДИЦИНСКА ЕТИКА И РЕГУЛАТОРНИ СТАНДАРДИ У МЕДИЦИНИ

 

Пре подношења рукописа Уредништву часописа „Српски архив за целокупно лекарство“ (СА) сви аутори треба да прочитају Упутство за ауторе (Instructions for Authors), где ће пронаћи све потребне информације о писању и припреми рада у складу са стандардима часописа. Веома је важно да аутори припреме рад према датим пропозицијама, јер уколико рукопис не буде усклађен с овим захтевима, Уредништво ће одложити или одбити његово публиковање. Радови објављени у СА се не хонораришу. За чланке који ће се објавити у СА, самом понудом рада Српском архиву сви аутори рада преносе своја ауторска права на издавача часописа – Српско лекарско друштво.

ОПШТА УПУТСТВА. СА објављује радове који до сада нису нигде објављени, у целости или делом, нити прихваћени за објављивање. СА објављује радове на енглеском и српском језику. Због боље доступности и веће цитираности препоручује се ауторима да радове свих облика предају на енглеском језику. У СА се објављују следеће категорије радова:  уводници, оригинални радови, прелиминарна и кратка саопштења, прикази болесника и случајева, видео-чланци, слике из клиничке медицине, прегледни радови, актуелне теме, радови за праксу, радови из историје медицине и језика медицине, медицинске етике, регулаторних стандарда у медицини, извештаји са конгреса и научних скупова, лични ставови, наручени коментари, писма уреднику, прикази књига, стручне вести, In memoriam и други прилози.  Оригинални радови, прелиминарна и кратка саопштења, прикази болесника и случајева, видео-чланци, слике из клиничке медицине, прегледни радови и актуелне теме, публикују се искључиво на енглеском језику, а остале врсте радова се могу публиковати и на српском језику само по одлуци Уредништва. Радови се увек достављају са сажетком на енглеском и српском језику (у склопу самог рукописа). Текст рада куцати у програму за обраду текста Word, фонтом Times New Roman и величином слова 12 тачака (12 pt). Све четири маргине подесити на 25 mm, величину странице на формат А4, а текст куцати с двоструким проредом, левим поравнањем и увлачењем сваког пасуса за 10 mm, без дељења речи (хифенације). Не користити табулаторе и узастопне празне карактере (спејсове) ради поравнања текста, већ алатке за контролу поравнања на лењиру и Toolbars. За прелазак на нову страну документа не користити низ „ентера“, већ искључиво опцију Page Break. После сваког знака интерпункције ставити само један празан карактер. Ако се у тексту користе специјални знаци (симболи), користити фонт Symbol. Подаци о коришћеној литератури у тексту означавају се арапским бројевима у угластим заградама – нпр. [1, 2], и то редоследом којим се појављују у тексту. Странице нумерисати редом у доњем десном углу, почев од насловне стране.

При писању текста на енглеском језику треба се придржавати језичког стандарда American English и користити кратке и јасне реченице. За називе лекова користити искључиво генеричка имена. Уређаји (апарати) се означавају фабричким називима, а име и место произвођача треба навести у облим заградама. Уколико се у тексту користе ознаке које су спој слова и бројева, прецизно написати број који се јавља у суперскрипту или супскрипту (нпр. ⁹⁹Tc, IL-6, О₂, Б₁₂, CD8). Уколико се нешто уобичајено пише курзивом (italic), тако се и наводи, нпр. гени (BRCA1).

Уколико је рад део магистарске тезе, односно докторске дисертације, или је урађен у оквиру научног пројекта, то треба посебно назначити у Напомени на крају текста. Такође, уколико је рад претходно саопштен на неком стручном састанку, навести званичан назив скупа, место и време одржавања, да ли је рад и како публикован (нпр. исти или другачији наслов или сажетак).

КЛИНИЧКА ИСТРАЖИВАЊА. Клиничка истраживања се дефинишу као истраживања утицаја једног или више средстава или мера на исход здравља. Регистарски број истраживања се наводи у последњем реду сажетка.

ЕТИЧКА САГЛАСНОСТ. Рукописи о истраживањима на људима треба да садрже изјаву у виду писаног пристанка испитиваних особа у складу с Хелсиншком декларацијом и одобрење надлежног етичког одбора да се истраживање може извести и да је оно у складу с правним стандардима. Експериментална истраживања на хуманом материјалу и испитивања вршена на животињама треба да садрже изјаву етичког одбора установе и треба да су у сагласности с правним стандардима. Подаци о томе морају бити наведени у одељку МЕТОДЕ РАДА.

ИЗЈАВА О СУКОБУ ИНТЕРЕСА. Уз рукопис се прилаже потписана изјава у оквиру обрасца Submission Letter којом се аутори изјашњавају о сваком могућем сукобу интереса или његовом одсуству. За додатне информације о различитим врстама сукоба интереса посетити интернет-страницу Светског удружења уредника медицинских часописа (World Association of Medical Editors – WAME; http://www.wame.org) под називом „Политика изјаве о сукобу интереса“. На крају рада, испод одељка НАПОМЕНЕ, треба у посебном одељку Сукоб интереса изјаснити се о сваком могућем сукобу интереса или његовом одсуству и то за сваког аутора појединачно (пуно име аутора или иницијали). На пр. Јован Јовановић: Sanofis-Eventis (предавач). Надежда Петровић: нема. Десанка Максимовић: Pfizer, Sanofi, Bristol-Meyers Squibb (предавач, почасни консултант, истраживач на научном пројекту).

АУТОРСТВО. Све особе које су наведене као аутори рада треба да се квалификују за ауторство. Сваки аутор треба да је учествовао довољно у раду на рукопису како би могао да преузме одговорност за целокупан текст и резултате изнесене у раду. Ауторство се заснива само на: битном доприносу концепцији рада, добијању резултата или анализи и тумачењу резултата; планирању рукописа или његовој критичкој ревизији од знатног интелектуалног значаја; завршном дотеривању верзије рукописа који се припрема за штампање.

Аутори треба да приложе опис доприноса појединачно за сваког коаутора у оквиру обрасца Submission Letter. Финансирање, сакупљање података или генерално надгледање истраживачке групе сами по себи не могу оправдати ауторство. Сви други који су допринели изради рада, а који нису аутори рукописа, требало би да буду наведени у Захвалници с описом њиховог доприноса раду, наравно, уз писани пристанак.

ПЛАГИЈАРИЗАМ. Од 1. јануара 2019. године сви рукописи подвргавају се провери на плагијаризам/аутоплагијаризам преко SCIndeks Assistant - Cross Check (iThenticate). Радови код којих се докаже плагијаризам/аутоплагијаризам биће одбијени, а аутори санкционисани.

НАСЛОВНА СТРАНА. На првој страници рукописа треба навести следеће: наслов рада без скраћеница; предлог кратког наслова рада, пуна имена и презимена аутора (без титула) индексирана бројевима; званичан назив установа у којима аутори раде, место и државу (редоследом који одговара индексираним бројевима аутора); на дну странице навести име и презиме, адресу за контакт, број телефона, факса и имејл адресу аутора задуженог за кореспонденцију.

САЖЕТАК. Уз оригинални рад, прелиминарно и кратко саопштење, преглед литературе, приказ случаја (болесника), рад из историје медицине, актуелну тему, рад за рубрику jезик медицине и рад за праксу, на другој по реду страници документа треба приложити сажетак рада обима 100–250 речи. За оригиналне радове, прелиминарно и кратко саопштење, прегледне радове, сажетак треба да има следећу структуру: Увод/Циљ рада, Методе рада, Резултати, Закључак; сваки од наведених сегмената писати као посебан пасус који почиње болдованом речи. Навести најважније резултате (нумеричке вредности) статистичке анализе и ниво значајности. Закључак не сме бити уопштен, већ мора бити директно повезан са резултатима рада. За приказе болесника сажетак треба да има следеће делове: Увод (у последњој реченици навести циљ), Приказ болесника, Закључак; сегменте такође писати као посебан пасус који почиње болдованом речи. За остале типове радова сажетак нема посебну структуру.

КЉУЧНЕ РЕЧИ. Испод Сажетка навести од три до шест кључних речи или израза. Не треба да се понављају речи из наслова, а кључне речи треба да буду релевантне или описне. У избору кључних речи користити Medical Subject Headings – MeSH (http://www.nlm.nih.gov/mesh).

ПРЕВОД НА СРПСКИ ЈЕЗИК. На трећој по реду страници документа приложити наслов рада на српском језику, пуна имена и презимена аутора (без титула) индексирана бројевима, званичан назив установа у којима аутори раде, место и државу. На следећој – четвртој по реду – страници документа приложити сажетак (100–250 речи) с кључним речима (3–6), и то за радове у којима је обавезан сажетак на енглеском језику. Превод појмова из стране литературе треба да буде у духу српског језика. Све стране речи или синтагме за које постоји одговарајуће име у нашем језику заменити тим називом.  Уколико је рад у целости на српском језику, потребно је превести називе прилога (табела, графикона, слика, схема) уколико их има, целокупни текст у њима и легенду на енглески језик.

СТРУКТУРА РАДА. Сви поднаслови се пишу великим масним словима (болд). Оригинални рад, метаанализа, прелиминарно и кратко саопштење обавезно треба да имају следеће поднаслове: Увод (Циљ рада навессти као последњи пасус Увода), Методе рада, Резултати, Дискусија, Закључак, Литература. Преглед литературе чине: Увод, одговарајући поднаслови, Закључак, Литература. Првоименовани аутор метаанализе и прегледног рада мора да наведе бар пет аутоцитата (као аутор или коаутор) радова публикованих у часописима с рецензијом. Коаутори, уколико их има, морају да наведу бар један аутоцитат радова такође публикованих у часописима с рецензијом. Приказ случаја или болесника чине: Увод (Циљ рада навести као последњи пасус Увода), Приказ болесника, Дискусија, Литература. Не треба користити имена болесника, иницијале, нити бројеве историја болести, нарочито у илустрацијама. Прикази болесника не смеју имати више од пет аутора.

Прилоге (табеле, графиконе, слике итд.) поставити на крај рукописа, а у самом телу текста јасно назначити место које се односи на дати прилог. Крајња позиција прилога биће одређена у току припреме рада за публиковање.

СКРАЋЕНИЦЕ. Користити само када је неопходно, и то за веома дугачке називе хемијских једињења, односно називе који су као скраћенице већ препознатљиви (стандардне скраћенице, као нпр. ДНК, сида, ХИВ, АТП). За сваку скраћеницу пун термин треба навести при првом навођењу у тексту, сем ако није стандардна јединица мере. Не користити скраћенице у наслову. Избегавати коришћење скраћеница у сажетку, али ако су неопходне, сваку скраћеницу објаснити при првом навођењу у тексту.

ДЕЦИМАЛНИ БРОЈЕВИ. У тексту рада на енглеском језику, у табелама, на графиконима и другим прилозима децималне бројеве писати са тачком (нпр. 12.5 ± 3.8), а у тексту на српском језику са зарезом (нпр. 12,5 ± 3,8). Кад год је то могуће, број заокружити на једну децималу.

ЈЕДИНИЦЕ МЕРА. Дужину, висину, тежину и запремину изражавати у метричким јединицама (метар – m, килограм (грам) – kg (g), литар – l) или њиховим деловима. Температуру изражавати у степенима Целзијуса (°C), количину супстанце у молима (mol), а притисак крви у милиметрима живиног стуба (mm Hg). Све резултате хематолошких, клиничких и биохемијских мерења наводити у метричком систему према Међународном систему јединица (SI).

ОБИМ РАДОВА. Целокупни рукопис рада који чине - насловна страна, сажетак, текст рада, списак литературе, сви прилози, односно потписи за њих и легенда (табеле, слике, графикони, схеме, цртежи), насловна страна и сажетак на српском језику – мора износити за оригинални рад, рад из историје медицине и преглед литературе до 5.000 речи, а за прелиминарно и кратко саопштење, приказ болесника, рад за праксу, едукативни чланак и рад за рубрику „Језик медицине“ до 3.000 речи; радови за остале рубрике могу имати највише 1.500 речи.

Видео-радови могу трајати 5–7 минута и бити у формату avi, mp4(flv). У првом кадру филма мора се навести: у наднаслову Српски архив за целокупно лекарство, наслов рада, презимена и иницијали имена и средњег слова свих аутора рада (не филма), година израде. У другом кадру мора бити уснимљен текст рада у виду апстракта до 350 речи. У последњем кадру филма могу се навести имена техничког особља (режија, сниматељ, светло, тон, фотографија и сл.). Уз видео-радове доставити: посебно текст у виду апстракта (до 350 речи), једну фотографију као илустрацију приказа, изјаву потписану од свег техничког особља да се одричу ауторских права у корист аутора рада.

ПРИЛОЗИ РАДУ су табеле, слике (фотографије, цртежи, схеме, графикони) и видео-прилози.

Свака табела треба да буде сама по себи лако разумљива. Наслов треба откуцати изнад табеле, а објашњења испод ње. Табеле се означавају арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Табеле цртати искључиво у програму Word, кроз мени Table–Insert–Table, уз дефинисање тачног броја колона и редова који ће чинити мрежу табеле. Десним кликом на мишу – помоћу опција Merge Cells и Split Cells – спајати, односно делити ћелије. Куцати фонтом Times New Roman, величином слова 12 pt, с једноструким проредом и без увлачења текста. Коришћене скраћенице у табели треба објаснити у легенди испод табеле.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе табела и легенду на оба језика. Такође, у једну табелу, у оквиру исте ћелије, унети и текст на српском и текст на енглеском језику (никако не правити две табеле са два језика!).

Слике су сви облици графичких прилога и као „слике“ у СА се објављују фотографије, цртежи, схеме и графикони. Слике означавају се арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Примају се искључиво дигиталне фотографије (црно-беле или у боји) резолуције најмање 300 dpi и формата записа tiff или jpg (мале, мутне и слике лошег квалитета неће се прихватати за штампање!). Уколико аутори не поседују или нису у могућности да доставе дигиталне фотографије, онда оригиналне слике треба скенирати у резолуцији 300 dpi и у оригиналној величини. Уколико је рад неопходно илустровати са више слика, у раду ће их бити објављено неколико, а остале ће бити у е-верзији чланка као PowerPoint презентација (свака слика мора бити нумерисана и имати легенду).

Видео-прилози (илустрације рада) могу трајати 1–3 минута и бити у формату avi, mp4(flv). Уз видео доставити посебно слику која би била илустрација видео-приказа у е-издању и објављена у штампаном издању.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе слика и легенду на оба језика.

Слике се у свесци могу штампати у боји, али додатне трошкове штампе сносе аутори.

Графикони треба да буду урађени и достављени у програму Excel, да би се виделе пратеће вредности распоређене по ћелијама. Исте графиконе прекопирати и у Word-ов документ, где се графикони означавају арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Сви подаци на графикону куцају се у фонту Times New Roman. Коришћене скраћенице на графикону треба објаснити у легенди испод графикона. У штампаној верзији чланка вероватније је да графикон неће бити штампан у боји, те је боље избегавати коришћење боја у графиконима, или их користити различитог интензитета. Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе графикона и легенду на оба језика.

Цртежи и схеме се достављају у jpg или tiff формату. Схеме се могу цртати и у програму CorelDraw или Adobe Illustrator (програми за рад са векторима, кривама). Сви подаци на схеми куцају се у фонту Times New Roman, величина слова 10 pt. Коришћене скраћенице на схеми треба објаснити у легенди испод схеме.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе схема и легенду на оба језика.

ЗАХВАЛНИЦА. Навести све сараднике који су допринели стварању рада а не испуњавају мерила за ауторство, као што су особе које обезбеђују техничку помоћ, помоћ у писању рада или руководе одељењем које обезбеђује општу подршку. Финансијска и материјална помоћ, у облику спонзорства, стипендија, поклона, опреме, лекова и друго, треба такође да буде наведена.

Сукоб интереса. Види: ИЗЈАВА О СУКОБУ ИНТЕРЕСА

ЛИТЕРАТУРА. Списак референци је одговорност аутора, а цитирани чланци треба да буду лако приступачни читаоцима часописа. Стога уз сваку референцу обавезно треба навести DOI број чланка (јединствену ниску карактера која му је додељена) и PMID број уколико је чланак индексиран у бази PubMed/MEDLINE.

Референце нумерисати редним арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Број референци не би требало да буде већи од 30, осим у прегледу литературе, у којем је дозвољено да их буде до 100. Број цитираних оригиналних радова мора бити најмање 80% од укупног броја референци, односно број цитираних књига, поглавља у књигама и прегледних чланака мањи од 20%. Уколико се домаће монографске публикације и чланци могу уврстити у референце, аутори су дужни да их цитирају. Већина цитираних научних чланака не би требало да буде старија од пет година. Није дозвољено цитирање апстраката. Уколико је битно коментарисати резултате који су публиковани само у виду апстракта, неопходно је то навести у самом тексту рада. Референце чланака који су прихваћени за штампу, али још нису објављени, треба означити са in press и приложити доказ о прихватању рада за објављивање.

Референце се цитирају према Ванкуверском стилу (униформисаним захтевима за рукописе који се предају биомедицинским часописима), који је успоставио Међународни комитет уредника медицинских часописа (http://www.icmje.org), чији формат користе U.S. National Library of Medicine и базе научних публикација. Примере навођења публикација (чланака, књига и других монографија, електронског, необјављеног и другог објављеног материјала) могу се пронаћи на интернет-страници http://www.nlm.nih.gov/bsd/uniform_requirements.html. Приликом навођења литературе веома је важно придржавати се поменутог стандарда, јер је то један од најбитнијих фактора за индексирање приликом класификације научних часописа.

ПРОПРАТНО ПИСМО (SUBMISSION LETTER). Уз рукопис обавезно приложити образац који су потписали сви аутори, а који садржи: 1) изјаву да рад претходно није публикован и да није истовремено поднет за објављивање у неком другом часопису, 2) изјаву да су рукопис прочитали и одобрили сви аутори који испуњавају мерила ауторства, и 3) контакт податке свих аутора у раду (адресе, имејл адресе, телефоне итд.). Бланко образац треба преузети са интернет-странице часописа (http://www.srp-arh.rs).

Такође је потребно доставити копије свих дозвола за: репродуковање претходно објављеног материјала, употребу илустрација и објављивање информација о познатим људима или именовање људи који су допринели изради рада.

ЧЛАНАРИНА, ПРЕТПЛАТА И НАКНАДА ЗА ОБРАДУ ЧЛАНКА. Да би рад био објављен у часопису Српски архив за целокупно лекарство, сви аутори који су лекари или стоматолози из Србије морају бити чланови Српског лекарског друштва (у складу са чланом 6. Статута Друштва) и претплатници на часопис за годину у којој се рад предаје Уредништву, или измирити накнаду за обраду чланака (Article Processing Charge) у износу од 3.000 динара. Аутори и коаутори из иностранства су у обавези да плате накнаду за обраду чланака (Article Processing Charge) у износу од 35 евра. Уплата у једној календарској години обухвата и све наредне, евентуалне чланке, послате на разматрање у тој години. Сви аутори који плате ову накнаду могу, уколико то желе, да примају штампано издање часописа. Треба напоменути да ова уплата није гаранција да ће рад бити прихваћен и објављен у Српском архиву за целокупно лекарство. Обавеза плаћања накнаде за обраду чланка не односи се на студенте основних студија и на претплатнике на часопис.

Установе (правна лица) не могу преко своје претплате да испуне овај услов аутора (физичког лица). Уз рукопис рада треба доставити копије уплатница за чланарину и претплату / накнаду за обраду чланка, као доказ о уплатама, уколико издавач нема евиденцију о томе.

Часопис прихвата донације од спонзора који сносе део трошкова или трошкове у целини оних аутора који нису у могућности да измире накнаду за обраду чланка (у таквим случајевима потребно је часопису ставити на увид оправданост таквог спонзорства).

СЛАЊЕ РУКОПИСА. Рукопис рада и сви прилози уз рад достављају se искључиво електронски преко система за пријављивање на интернет-страници часописа: http://www.srpskiarhiv.rs

НАПОМЕНА. Рад који не испуњава услове овог упутства не може бити упућен на рецензију и биће враћен ауторима да га допуне и исправе. Придржавањем упутства за припрему рада знатно ће се скратити време целокупног процеса до објављивања рада у часопису, што ће позитивно утицати на квалитет чланака и редовност излажења часописа.

За све додатне информације, молимо да се обратите на доле наведене адресе и број телефона.

АДРЕСА:

Српско лекарско друштво

Уредништво часописа „Српски архив за целокупно лекарство“

Ул. краљице Наталије 1

11000 Београд

Србија

Телефони: (+381.11) 409-2776, 409-4479

E-mail: office@srpskiarhiv.rs

Интернет адреса: http://www.srpskiarhiv.rs

 

ISSN 0370-8179

ISSN Online 2406-0895

OPEN ACCESS

 

ИЗВЕШТАЈ СА КОНГРЕСА И НАУЧНИХ САСТАНАКА

Српски архив за целокупно лекарство / Упутство за ауторе

ИЗВЕШТАЈИ СА КОНГРЕСА И СТРУЧНИХ САСТАНАКА

 

Пре подношења рукописа Уредништву часописа „Српски архив за целокупно лекарство“ (СА) сви аутори треба да прочитају Упутство за ауторе (Instructions for Authors), где ће пронаћи све потребне информације о писању и припреми рада у складу са стандардима часописа. Веома је важно да аутори припреме рад према датим пропозицијама, јер уколико рукопис не буде усклађен с овим захтевима, Уредништво ће одложити или одбити његово публиковање. Радови објављени у СА се не хонораришу. За чланке који ће се објавити у СА, самом понудом рада Српском архиву сви аутори рада преносе своја ауторска права на издавача часописа – Српско лекарско друштво.

ОПШТА УПУТСТВА. СА објављује радове који до сада нису нигде објављени, у целости или делом, нити прихваћени за објављивање. СА објављује радове на енглеском и српском језику. Због боље доступности и веће цитираности препоручује се ауторима да радове свих облика предају на енглеском језику. У СА се објављују следеће категорије радова:  уводници, оригинални радови, прелиминарна и кратка саопштења, прикази болесника и случајева, видео-чланци, слике из клиничке медицине, прегледни радови, актуелне теме, радови за праксу, радови из историје медицине и језика медицине, медицинске етике, регулаторних стандарда у медицини, извештаји са конгреса и научних скупова, лични ставови, наручени коментари, писма уреднику, прикази књига, стручне вести, In memoriam и други прилози.  Оригинални радови, прелиминарна и кратка саопштења, прикази болесника и случајева, видео-чланци, слике из клиничке медицине, прегледни радови и актуелне теме, публикују се искључиво на енглеском језику, а остале врсте радова се могу публиковати и на српском језику само по одлуци Уредништва. Радови се увек достављају са сажетком на енглеском и српском језику (у склопу самог рукописа). Текст рада куцати у програму за обраду текста Word, фонтом Times New Roman и величином слова 12 тачака (12 pt). Све четири маргине подесити на 25 mm, величину странице на формат А4, а текст куцати с двоструким проредом, левим поравнањем и увлачењем сваког пасуса за 10 mm, без дељења речи (хифенације). Не користити табулаторе и узастопне празне карактере (спејсове) ради поравнања текста, већ алатке за контролу поравнања на лењиру и Toolbars. За прелазак на нову страну документа не користити низ „ентера“, већ искључиво опцију Page Break. После сваког знака интерпункције ставити само један празан карактер. Ако се у тексту користе специјални знаци (симболи), користити фонт Symbol. Подаци о коришћеној литератури у тексту означавају се арапским бројевима у угластим заградама – нпр. [1, 2], и то редоследом којим се појављују у тексту. Странице нумерисати редом у доњем десном углу, почев од насловне стране.

При писању текста на енглеском језику треба се придржавати језичког стандарда American English и користити кратке и јасне реченице. За називе лекова користити искључиво генеричка имена. Уређаји (апарати) се означавају фабричким називима, а име и место произвођача треба навести у облим заградама. Уколико се у тексту користе ознаке које су спој слова и бројева, прецизно написати број који се јавља у суперскрипту или супскрипту (нпр. ⁹⁹Tc, IL-6, О₂, Б₁₂, CD8). Уколико се нешто уобичајено пише курзивом (italic), тако се и наводи, нпр. гени (BRCA1).

Уколико је рад део магистарске тезе, односно докторске дисертације, или је урађен у оквиру научног пројекта, то треба посебно назначити у Напомени на крају текста. Такође, уколико је рад претходно саопштен на неком стручном састанку, навести званичан назив скупа, место и време одржавања, да ли је рад и како публикован (нпр. исти или другачији наслов или сажетак).

КЛИНИЧКА ИСТРАЖИВАЊА. Клиничка истраживања се дефинишу као истраживања утицаја једног или више средстава или мера на исход здравља. Регистарски број истраживања се наводи у последњем реду сажетка.

ЕТИЧКА САГЛАСНОСТ. Рукописи о истраживањима на људима треба да садрже изјаву у виду писаног пристанка испитиваних особа у складу с Хелсиншком декларацијом и одобрење надлежног етичког одбора да се истраживање може извести и да је оно у складу с правним стандардима. Експериментална истраживања на хуманом материјалу и испитивања вршена на животињама треба да садрже изјаву етичког одбора установе и треба да су у сагласности с правним стандардима. Подаци о томе морају бити наведени у одељку МЕТОДЕ РАДА.

ИЗЈАВА О СУКОБУ ИНТЕРЕСА. Уз рукопис се прилаже потписана изјава у оквиру обрасца Submission Letter којом се аутори изјашњавају о сваком могућем сукобу интереса или његовом одсуству. За додатне информације о различитим врстама сукоба интереса посетити интернет-страницу Светског удружења уредника медицинских часописа (World Association of Medical Editors – WAME; http://www.wame.org) под називом „Политика изјаве о сукобу интереса“. На крају рада, испод одељка НАПОМЕНЕ, треба у посебном одељку Сукоб интереса изјаснити се о сваком могућем сукобу интереса или његовом одсуству и то за сваког аутора појединачно (пуно име аутора или иницијали). На пр. Јован Јовановић: Sanofis-Eventis (предавач). Надежда Петровић: нема. Десанка Максимовић: Pfizer, Sanofi, Bristol-Meyers Squibb (предавач, почасни консултант, истраживач на научном пројекту).

АУТОРСТВО. Све особе које су наведене као аутори рада треба да се квалификују за ауторство. Сваки аутор треба да је учествовао довољно у раду на рукопису како би могао да преузме одговорност за целокупан текст и резултате изнесене у раду. Ауторство се заснива само на: битном доприносу концепцији рада, добијању резултата или анализи и тумачењу резултата; планирању рукописа или његовој критичкој ревизији од знатног интелектуалног значаја; завршном дотеривању верзије рукописа који се припрема за штампање.

Аутори треба да приложе опис доприноса појединачно за сваког коаутора у оквиру обрасца Submission Letter. Финансирање, сакупљање података или генерално надгледање истраживачке групе сами по себи не могу оправдати ауторство. Сви други који су допринели изради рада, а који нису аутори рукописа, требало би да буду наведени у Захвалници с описом њиховог доприноса раду, наравно, уз писани пристанак.

ПЛАГИЈАРИЗАМ. Од 1. јануара 2019. године сви рукописи подвргавају се провери на плагијаризам/аутоплагијаризам преко SCIndeks Assistant - Cross Check (iThenticate). Радови код којих се докаже плагијаризам/аутоплагијаризам биће одбијени, а аутори санкционисани.

НАСЛОВНА СТРАНА. На првој страници рукописа треба навести следеће: наслов рада без скраћеница; предлог кратког наслова рада, пуна имена и презимена аутора (без титула) индексирана бројевима; званичан назив установа у којима аутори раде, место и државу (редоследом који одговара индексираним бројевима аутора); на дну странице навести име и презиме, адресу за контакт, број телефона, факса и имејл адресу аутора задуженог за кореспонденцију.

САЖЕТАК. Уз оригинални рад, прелиминарно и кратко саопштење, преглед литературе, приказ случаја (болесника), рад из историје медицине, актуелну тему, рад за рубрику jезик медицине и рад за праксу, на другој по реду страници документа треба приложити сажетак рада обима 100–250 речи. За оригиналне радове, прелиминарно и кратко саопштење, прегледне радове, сажетак треба да има следећу структуру: Увод/Циљ рада, Методе рада, Резултати, Закључак; сваки од наведених сегмената писати као посебан пасус који почиње болдованом речи. Навести најважније резултате (нумеричке вредности) статистичке анализе и ниво значајности. Закључак не сме бити уопштен, већ мора бити директно повезан са резултатима рада. За приказе болесника сажетак треба да има следеће делове: Увод (у последњој реченици навести циљ), Приказ болесника, Закључак; сегменте такође писати као посебан пасус који почиње болдованом речи. За остале типове радова сажетак нема посебну структуру.

КЉУЧНЕ РЕЧИ. Испод Сажетка навести од три до шест кључних речи или израза. Не треба да се понављају речи из наслова, а кључне речи треба да буду релевантне или описне. У избору кључних речи користити Medical Subject Headings – MeSH (http://www.nlm.nih.gov/mesh).

ПРЕВОД НА СРПСКИ ЈЕЗИК. На трећој по реду страници документа приложити наслов рада на српском језику, пуна имена и презимена аутора (без титула) индексирана бројевима, званичан назив установа у којима аутори раде, место и државу. На следећој – четвртој по реду – страници документа приложити сажетак (100–250 речи) с кључним речима (3–6), и то за радове у којима је обавезан сажетак на енглеском језику. Превод појмова из стране литературе треба да буде у духу српског језика. Све стране речи или синтагме за које постоји одговарајуће име у нашем језику заменити тим називом.  Уколико је рад у целости на српском језику, потребно је превести називе прилога (табела, графикона, слика, схема) уколико их има, целокупни текст у њима и легенду на енглески језик.

СТРУКТУРА РАДА. Сви поднаслови се пишу великим масним словима (болд). Оригинални рад, метаанализа, прелиминарно и кратко саопштење обавезно треба да имају следеће поднаслове: Увод (Циљ рада навессти као последњи пасус Увода), Методе рада, Резултати, Дискусија, Закључак, Литература. Преглед литературе чине: Увод, одговарајући поднаслови, Закључак, Литература. Првоименовани аутор метаанализе и прегледног рада мора да наведе бар пет аутоцитата (као аутор или коаутор) радова публикованих у часописима с рецензијом. Коаутори, уколико их има, морају да наведу бар један аутоцитат радова такође публикованих у часописима с рецензијом. Приказ случаја или болесника чине: Увод (Циљ рада навести као последњи пасус Увода), Приказ болесника, Дискусија, Литература. Не треба користити имена болесника, иницијале, нити бројеве историја болести, нарочито у илустрацијама. Прикази болесника не смеју имати више од пет аутора.

Прилоге (табеле, графиконе, слике итд.) поставити на крај рукописа, а у самом телу текста јасно назначити место које се односи на дати прилог. Крајња позиција прилога биће одређена у току припреме рада за публиковање.

СКРАЋЕНИЦЕ. Користити само када је неопходно, и то за веома дугачке називе хемијских једињења, односно називе који су као скраћенице већ препознатљиви (стандардне скраћенице, као нпр. ДНК, сида, ХИВ, АТП). За сваку скраћеницу пун термин треба навести при првом навођењу у тексту, сем ако није стандардна јединица мере. Не користити скраћенице у наслову. Избегавати коришћење скраћеница у сажетку, али ако су неопходне, сваку скраћеницу објаснити при првом навођењу у тексту.

ДЕЦИМАЛНИ БРОЈЕВИ. У тексту рада на енглеском језику, у табелама, на графиконима и другим прилозима децималне бројеве писати са тачком (нпр. 12.5 ± 3.8), а у тексту на српском језику са зарезом (нпр. 12,5 ± 3,8). Кад год је то могуће, број заокружити на једну децималу.

ЈЕДИНИЦЕ МЕРА. Дужину, висину, тежину и запремину изражавати у метричким јединицама (метар – m, килограм (грам) – kg (g), литар – l) или њиховим деловима. Температуру изражавати у степенима Целзијуса (°C), количину супстанце у молима (mol), а притисак крви у милиметрима живиног стуба (mm Hg). Све резултате хематолошких, клиничких и биохемијских мерења наводити у метричком систему према Међународном систему јединица (SI).

ОБИМ РАДОВА. Целокупни рукопис рада који чине - насловна страна, сажетак, текст рада, списак литературе, сви прилози, односно потписи за њих и легенда (табеле, слике, графикони, схеме, цртежи), насловна страна и сажетак на српском језику – мора износити за оригинални рад, рад из историје медицине и преглед литературе до 5.000 речи, а за прелиминарно и кратко саопштење, приказ болесника, рад за праксу, едукативни чланак и рад за рубрику „Језик медицине“ до 3.000 речи; радови за остале рубрике могу имати највише 1.500 речи.

Видео-радови могу трајати 5–7 минута и бити у формату avi, mp4(flv). У првом кадру филма мора се навести: у наднаслову Српски архив за целокупно лекарство, наслов рада, презимена и иницијали имена и средњег слова свих аутора рада (не филма), година израде. У другом кадру мора бити уснимљен текст рада у виду апстракта до 350 речи. У последњем кадру филма могу се навести имена техничког особља (режија, сниматељ, светло, тон, фотографија и сл.). Уз видео-радове доставити: посебно текст у виду апстракта (до 350 речи), једну фотографију као илустрацију приказа, изјаву потписану од свег техничког особља да се одричу ауторских права у корист аутора рада.

ПРИЛОЗИ РАДУ су табеле, слике (фотографије, цртежи, схеме, графикони) и видео-прилози.

Свака табела треба да буде сама по себи лако разумљива. Наслов треба откуцати изнад табеле, а објашњења испод ње. Табеле се означавају арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Табеле цртати искључиво у програму Word, кроз мени Table–Insert–Table, уз дефинисање тачног броја колона и редова који ће чинити мрежу табеле. Десним кликом на мишу – помоћу опција Merge Cells и Split Cells – спајати, односно делити ћелије. Куцати фонтом Times New Roman, величином слова 12 pt, с једноструким проредом и без увлачења текста. Коришћене скраћенице у табели треба објаснити у легенди испод табеле.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе табела и легенду на оба језика. Такође, у једну табелу, у оквиру исте ћелије, унети и текст на српском и текст на енглеском језику (никако не правити две табеле са два језика!).

Слике су сви облици графичких прилога и као „слике“ у СА се објављују фотографије, цртежи, схеме и графикони. Слике означавају се арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Примају се искључиво дигиталне фотографије (црно-беле или у боји) резолуције најмање 300 dpi и формата записа tiff или jpg (мале, мутне и слике лошег квалитета неће се прихватати за штампање!). Уколико аутори не поседују или нису у могућности да доставе дигиталне фотографије, онда оригиналне слике треба скенирати у резолуцији 300 dpi и у оригиналној величини. Уколико је рад неопходно илустровати са више слика, у раду ће их бити објављено неколико, а остале ће бити у е-верзији чланка као PowerPoint презентација (свака слика мора бити нумерисана и имати легенду).

Видео-прилози (илустрације рада) могу трајати 1–3 минута и бити у формату avi, mp4(flv). Уз видео доставити посебно слику која би била илустрација видео-приказа у е-издању и објављена у штампаном издању.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе слика и легенду на оба језика.

Слике се у свесци могу штампати у боји, али додатне трошкове штампе сносе аутори.

Графикони треба да буду урађени и достављени у програму Excel, да би се виделе пратеће вредности распоређене по ћелијама. Исте графиконе прекопирати и у Word-ов документ, где се графикони означавају арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Сви подаци на графикону куцају се у фонту Times New Roman. Коришћене скраћенице на графикону треба објаснити у легенди испод графикона. У штампаној верзији чланка вероватније је да графикон неће бити штампан у боји, те је боље избегавати коришћење боја у графиконима, или их користити различитог интензитета. Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе графикона и легенду на оба језика.

Цртежи и схеме се достављају у jpg или tiff формату. Схеме се могу цртати и у програму CorelDraw или Adobe Illustrator (програми за рад са векторима, кривама). Сви подаци на схеми куцају се у фонту Times New Roman, величина слова 10 pt. Коришћене скраћенице на схеми треба објаснити у легенди испод схеме.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе схема и легенду на оба језика.

ЗАХВАЛНИЦА. Навести све сараднике који су допринели стварању рада а не испуњавају мерила за ауторство, као што су особе које обезбеђују техничку помоћ, помоћ у писању рада или руководе одељењем које обезбеђује општу подршку. Финансијска и материјална помоћ, у облику спонзорства, стипендија, поклона, опреме, лекова и друго, треба такође да буде наведена.

Сукоб интереса. Види: ИЗЈАВА О СУКОБУ ИНТЕРЕСА

ЛИТЕРАТУРА. Списак референци је одговорност аутора, а цитирани чланци треба да буду лако приступачни читаоцима часописа. Стога уз сваку референцу обавезно треба навести DOI број чланка (јединствену ниску карактера која му је додељена) и PMID број уколико је чланак индексиран у бази PubMed/MEDLINE.

Референце нумерисати редним арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Број референци не би требало да буде већи од 30, осим у прегледу литературе, у којем је дозвољено да их буде до 100. Број цитираних оригиналних радова мора бити најмање 80% од укупног броја референци, односно број цитираних књига, поглавља у књигама и прегледних чланака мањи од 20%. Уколико се домаће монографске публикације и чланци могу уврстити у референце, аутори су дужни да их цитирају. Већина цитираних научних чланака не би требало да буде старија од пет година. Није дозвољено цитирање апстраката. Уколико је битно коментарисати резултате који су публиковани само у виду апстракта, неопходно је то навести у самом тексту рада. Референце чланака који су прихваћени за штампу, али још нису објављени, треба означити са in press и приложити доказ о прихватању рада за објављивање.

Референце се цитирају према Ванкуверском стилу (униформисаним захтевима за рукописе који се предају биомедицинским часописима), који је успоставио Међународни комитет уредника медицинских часописа (http://www.icmje.org), чији формат користе U.S. National Library of Medicine и базе научних публикација. Примере навођења публикација (чланака, књига и других монографија, електронског, необјављеног и другог објављеног материјала) могу се пронаћи на интернет-страници http://www.nlm.nih.gov/bsd/uniform_requirements.html. Приликом навођења литературе веома је важно придржавати се поменутог стандарда, јер је то један од најбитнијих фактора за индексирање приликом класификације научних часописа.

ПРОПРАТНО ПИСМО (SUBMISSION LETTER). Уз рукопис обавезно приложити образац који су потписали сви аутори, а који садржи: 1) изјаву да рад претходно није публикован и да није истовремено поднет за објављивање у неком другом часопису, 2) изјаву да су рукопис прочитали и одобрили сви аутори који испуњавају мерила ауторства, и 3) контакт податке свих аутора у раду (адресе, имејл адресе, телефоне итд.). Бланко образац треба преузети са интернет-странице часописа (http://www.srp-arh.rs).

Такође је потребно доставити копије свих дозвола за: репродуковање претходно објављеног материјала, употребу илустрација и објављивање информација о познатим људима или именовање људи који су допринели изради рада.

ЧЛАНАРИНА, ПРЕТПЛАТА И НАКНАДА ЗА ОБРАДУ ЧЛАНКА. Да би рад био објављен у часопису Српски архив за целокупно лекарство, сви аутори који су лекари или стоматолози из Србије морају бити чланови Српског лекарског друштва (у складу са чланом 6. Статута Друштва) и претплатници на часопис за годину у којој се рад предаје Уредништву, или измирити накнаду за обраду чланака (Article Processing Charge) у износу од 3.000 динара. Аутори и коаутори из иностранства су у обавези да плате накнаду за обраду чланака (Article Processing Charge) у износу од 35 евра. Уплата у једној календарској години обухвата и све наредне, евентуалне чланке, послате на разматрање у тој години. Сви аутори који плате ову накнаду могу, уколико то желе, да примају штампано издање часописа. Треба напоменути да ова уплата није гаранција да ће рад бити прихваћен и објављен у Српском архиву за целокупно лекарство. Обавеза плаћања накнаде за обраду чланка не односи се на студенте основних студија и на претплатнике на часопис.

Установе (правна лица) не могу преко своје претплате да испуне овај услов аутора (физичког лица). Уз рукопис рада треба доставити копије уплатница за чланарину и претплату / накнаду за обраду чланка, као доказ о уплатама, уколико издавач нема евиденцију о томе.

Часопис прихвата донације од спонзора који сносе део трошкова или трошкове у целини оних аутора који нису у могућности да измире накнаду за обраду чланка (у таквим случајевима потребно је часопису ставити на увид оправданост таквог спонзорства).

 

СЛАЊЕ РУКОПИСА. Рукопис рада и сви прилози уз рад достављају se искључиво електронски преко система за пријављивање на интернет-страници часописа: http://www.srpskiarhiv.rs

НАПОМЕНА. Рад који не испуњава услове овог упутства не може бити упућен на рецензију и биће враћен ауторима да га допуне и исправе. Придржавањем упутства за припрему рада знатно ће се скратити време целокупног процеса до објављивања рада у часопису, што ће позитивно утицати на квалитет чланака и редовност излажења часописа.

За све додатне информације, молимо да се обратите на доле наведене адресе и број телефона.

АДРЕСА:

Српско лекарско друштво

Уредништво часописа „Српски архив за целокупно лекарство“

Ул. краљице Наталије 1

11000 Београд

Србија

Телефони: (+381.11) 409-2776, 409-4479

E-mail: office@srpskiarhiv.rs

Интернет адреса: http://www.srpskiarhiv.rs

 

ISSN 0370-8179

ISSN Online 2406-0895

OPEN ACCESS

 

ЛИЧНИ СТАВ

Српски архив за целокупно лекарство / Упутство за ауторе

ЛИЧНИ СТАВ

 

Пре подношења рукописа Уредништву часописа „Српски архив за целокупно лекарство“ (СА) сви аутори треба да прочитају Упутство за ауторе (Instructions for Authors), где ће пронаћи све потребне информације о писању и припреми рада у складу са стандардима часописа. Веома је важно да аутори припреме рад према датим пропозицијама, јер уколико рукопис не буде усклађен с овим захтевима, Уредништво ће одложити или одбити његово публиковање. Радови објављени у СА се не хонораришу. За чланке који ће се објавити у СА, самом понудом рада Српском архиву сви аутори рада преносе своја ауторска права на издавача часописа – Српско лекарско друштво.

ОПШТА УПУТСТВА. СА објављује радове који до сада нису нигде објављени, у целости или делом, нити прихваћени за објављивање. СА објављује радове на енглеском и српском језику. Због боље доступности и веће цитираности препоручује се ауторима да радове свих облика предају на енглеском језику. У СА се објављују следеће категорије радова:  уводници, оригинални радови, прелиминарна и кратка саопштења, прикази болесника и случајева, видео-чланци, слике из клиничке медицине, прегледни радови, актуелне теме, радови за праксу, радови из историје медицине и језика медицине, медицинске етике, регулаторних стандарда у медицини, извештаји са конгреса и научних скупова, лични ставови, наручени коментари, писма уреднику, прикази књига, стручне вести, In memoriam и други прилози.  Оригинални радови, прелиминарна и кратка саопштења, прикази болесника и случајева, видео-чланци, слике из клиничке медицине, прегледни радови и актуелне теме, публикују се искључиво на енглеском језику, а остале врсте радова се могу публиковати и на српском језику само по одлуци Уредништва. Радови се увек достављају са сажетком на енглеском и српском језику (у склопу самог рукописа). Текст рада куцати у програму за обраду текста Word, фонтом Times New Roman и величином слова 12 тачака (12 pt). Све четири маргине подесити на 25 mm, величину странице на формат А4, а текст куцати с двоструким проредом, левим поравнањем и увлачењем сваког пасуса за 10 mm, без дељења речи (хифенације). Не користити табулаторе и узастопне празне карактере (спејсове) ради поравнања текста, већ алатке за контролу поравнања на лењиру и Toolbars. За прелазак на нову страну документа не користити низ „ентера“, већ искључиво опцију Page Break. После сваког знака интерпункције ставити само један празан карактер. Ако се у тексту користе специјални знаци (симболи), користити фонт Symbol. Подаци о коришћеној литератури у тексту означавају се арапским бројевима у угластим заградама – нпр. [1, 2], и то редоследом којим се појављују у тексту. Странице нумерисати редом у доњем десном углу, почев од насловне стране.

При писању текста на енглеском језику треба се придржавати језичког стандарда American English и користити кратке и јасне реченице. За називе лекова користити искључиво генеричка имена. Уређаји (апарати) се означавају фабричким називима, а име и место произвођача треба навести у облим заградама. Уколико се у тексту користе ознаке које су спој слова и бројева, прецизно написати број који се јавља у суперскрипту или супскрипту (нпр. ⁹⁹Tc, IL-6, О₂, Б₁₂, CD8). Уколико се нешто уобичајено пише курзивом (italic), тако се и наводи, нпр. гени (BRCA1).

Уколико је рад део магистарске тезе, односно докторске дисертације, или је урађен у оквиру научног пројекта, то треба посебно назначити у Напомени на крају текста. Такође, уколико је рад претходно саопштен на неком стручном састанку, навести званичан назив скупа, место и време одржавања, да ли је рад и како публикован (нпр. исти или другачији наслов или сажетак).

КЛИНИЧКА ИСТРАЖИВАЊА. Клиничка истраживања се дефинишу као истраживања утицаја једног или више средстава или мера на исход здравља. Регистарски број истраживања се наводи у последњем реду сажетка.

ЕТИЧКА САГЛАСНОСТ. Рукописи о истраживањима на људима треба да садрже изјаву у виду писаног пристанка испитиваних особа у складу с Хелсиншком декларацијом и одобрење надлежног етичког одбора да се истраживање може извести и да је оно у складу с правним стандардима. Експериментална истраживања на хуманом материјалу и испитивања вршена на животињама треба да садрже изјаву етичког одбора установе и треба да су у сагласности с правним стандардима. Подаци о томе морају бити наведени у одељку МЕТОДЕ РАДА.

ИЗЈАВА О СУКОБУ ИНТЕРЕСА. Уз рукопис се прилаже потписана изјава у оквиру обрасца Submission Letter којом се аутори изјашњавају о сваком могућем сукобу интереса или његовом одсуству. За додатне информације о различитим врстама сукоба интереса посетити интернет-страницу Светског удружења уредника медицинских часописа (World Association of Medical Editors – WAME; http://www.wame.org) под називом „Политика изјаве о сукобу интереса“. На крају рада, испод одељка НАПОМЕНЕ, треба у посебном одељку Сукоб интереса изјаснити се о сваком могућем сукобу интереса или његовом одсуству и то за сваког аутора појединачно (пуно име аутора или иницијали). На пр. Јован Јовановић: Sanofis-Eventis (предавач). Надежда Петровић: нема. Десанка Максимовић: Pfizer, Sanofi, Bristol-Meyers Squibb (предавач, почасни консултант, истраживач на научном пројекту).

АУТОРСТВО. Све особе које су наведене као аутори рада треба да се квалификују за ауторство. Сваки аутор треба да је учествовао довољно у раду на рукопису како би могао да преузме одговорност за целокупан текст и резултате изнесене у раду. Ауторство се заснива само на: битном доприносу концепцији рада, добијању резултата или анализи и тумачењу резултата; планирању рукописа или његовој критичкој ревизији од знатног интелектуалног значаја; завршном дотеривању верзије рукописа који се припрема за штампање.

Аутори треба да приложе опис доприноса појединачно за сваког коаутора у оквиру обрасца Submission Letter. Финансирање, сакупљање података или генерално надгледање истраживачке групе сами по себи не могу оправдати ауторство. Сви други који су допринели изради рада, а који нису аутори рукописа, требало би да буду наведени у Захвалници с описом њиховог доприноса раду, наравно, уз писани пристанак.

ПЛАГИЈАРИЗАМ. Од 1. јануара 2019. године сви рукописи подвргавају се провери на плагијаризам/аутоплагијаризам преко SCIndeks Assistant - Cross Check (iThenticate). Радови код којих се докаже плагијаризам/аутоплагијаризам биће одбијени, а аутори санкционисани.

НАСЛОВНА СТРАНА. На првој страници рукописа треба навести следеће: наслов рада без скраћеница; предлог кратког наслова рада, пуна имена и презимена аутора (без титула) индексирана бројевима; званичан назив установа у којима аутори раде, место и државу (редоследом који одговара индексираним бројевима аутора); на дну странице навести име и презиме, адресу за контакт, број телефона, факса и имејл адресу аутора задуженог за кореспонденцију.

САЖЕТАК. Уз оригинални рад, прелиминарно и кратко саопштење, преглед литературе, приказ случаја (болесника), рад из историје медицине, актуелну тему, рад за рубрику jезик медицине и рад за праксу, на другој по реду страници документа треба приложити сажетак рада обима 100–250 речи. За оригиналне радове, прелиминарно и кратко саопштење, прегледне радове, сажетак треба да има следећу структуру: Увод/Циљ рада, Методе рада, Резултати, Закључак; сваки од наведених сегмената писати као посебан пасус који почиње болдованом речи. Навести најважније резултате (нумеричке вредности) статистичке анализе и ниво значајности. Закључак не сме бити уопштен, већ мора бити директно повезан са резултатима рада. За приказе болесника сажетак треба да има следеће делове: Увод (у последњој реченици навести циљ), Приказ болесника, Закључак; сегменте такође писати као посебан пасус који почиње болдованом речи. За остале типове радова сажетак нема посебну структуру.

КЉУЧНЕ РЕЧИ. Испод Сажетка навести од три до шест кључних речи или израза. Не треба да се понављају речи из наслова, а кључне речи треба да буду релевантне или описне. У избору кључних речи користити Medical Subject Headings – MeSH (http://www.nlm.nih.gov/mesh).

ПРЕВОД НА СРПСКИ ЈЕЗИК. На трећој по реду страници документа приложити наслов рада на српском језику, пуна имена и презимена аутора (без титула) индексирана бројевима, званичан назив установа у којима аутори раде, место и државу. На следећој – четвртој по реду – страници документа приложити сажетак (100–250 речи) с кључним речима (3–6), и то за радове у којима је обавезан сажетак на енглеском језику. Превод појмова из стране литературе треба да буде у духу српског језика. Све стране речи или синтагме за које постоји одговарајуће име у нашем језику заменити тим називом.  Уколико је рад у целости на српском језику, потребно је превести називе прилога (табела, графикона, слика, схема) уколико их има, целокупни текст у њима и легенду на енглески језик.

СТРУКТУРА РАДА. Сви поднаслови се пишу великим масним словима (болд). Оригинални рад, метаанализа, прелиминарно и кратко саопштење обавезно треба да имају следеће поднаслове: Увод (Циљ рада навессти као последњи пасус Увода), Методе рада, Резултати, Дискусија, Закључак, Литература. Преглед литературе чине: Увод, одговарајући поднаслови, Закључак, Литература. Првоименовани аутор метаанализе и прегледног рада мора да наведе бар пет аутоцитата (као аутор или коаутор) радова публикованих у часописима с рецензијом. Коаутори, уколико их има, морају да наведу бар један аутоцитат радова такође публикованих у часописима с рецензијом. Приказ случаја или болесника чине: Увод (Циљ рада навести као последњи пасус Увода), Приказ болесника, Дискусија, Литература. Не треба користити имена болесника, иницијале, нити бројеве историја болести, нарочито у илустрацијама. Прикази болесника не смеју имати више од пет аутора.

Прилоге (табеле, графиконе, слике итд.) поставити на крај рукописа, а у самом телу текста јасно назначити место које се односи на дати прилог. Крајња позиција прилога биће одређена у току припреме рада за публиковање.

СКРАЋЕНИЦЕ. Користити само када је неопходно, и то за веома дугачке називе хемијских једињења, односно називе који су као скраћенице већ препознатљиви (стандардне скраћенице, као нпр. ДНК, сида, ХИВ, АТП). За сваку скраћеницу пун термин треба навести при првом навођењу у тексту, сем ако није стандардна јединица мере. Не користити скраћенице у наслову. Избегавати коришћење скраћеница у сажетку, али ако су неопходне, сваку скраћеницу објаснити при првом навођењу у тексту.

ДЕЦИМАЛНИ БРОЈЕВИ. У тексту рада на енглеском језику, у табелама, на графиконима и другим прилозима децималне бројеве писати са тачком (нпр. 12.5 ± 3.8), а у тексту на српском језику са зарезом (нпр. 12,5 ± 3,8). Кад год је то могуће, број заокружити на једну децималу.

ЈЕДИНИЦЕ МЕРА. Дужину, висину, тежину и запремину изражавати у метричким јединицама (метар – m, килограм (грам) – kg (g), литар – l) или њиховим деловима. Температуру изражавати у степенима Целзијуса (°C), количину супстанце у молима (mol), а притисак крви у милиметрима живиног стуба (mm Hg). Све резултате хематолошких, клиничких и биохемијских мерења наводити у метричком систему према Међународном систему јединица (SI).

ОБИМ РАДОВА. Целокупни рукопис рада који чине - насловна страна, сажетак, текст рада, списак литературе, сви прилози, односно потписи за њих и легенда (табеле, слике, графикони, схеме, цртежи), насловна страна и сажетак на српском језику – мора износити за оригинални рад, рад из историје медицине и преглед литературе до 5.000 речи, а за прелиминарно и кратко саопштење, приказ болесника, рад за праксу, едукативни чланак и рад за рубрику „Језик медицине“ до 3.000 речи; радови за остале рубрике могу имати највише 1.500 речи.

Видео-радови могу трајати 5–7 минута и бити у формату avi, mp4(flv). У првом кадру филма мора се навести: у наднаслову Српски архив за целокупно лекарство, наслов рада, презимена и иницијали имена и средњег слова свих аутора рада (не филма), година израде. У другом кадру мора бити уснимљен текст рада у виду апстракта до 350 речи. У последњем кадру филма могу се навести имена техничког особља (режија, сниматељ, светло, тон, фотографија и сл.). Уз видео-радове доставити: посебно текст у виду апстракта (до 350 речи), једну фотографију као илустрацију приказа, изјаву потписану од свег техничког особља да се одричу ауторских права у корист аутора рада.

ПРИЛОЗИ РАДУ су табеле, слике (фотографије, цртежи, схеме, графикони) и видео-прилози.

Свака табела треба да буде сама по себи лако разумљива. Наслов треба откуцати изнад табеле, а објашњења испод ње. Табеле се означавају арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Табеле цртати искључиво у програму Word, кроз мени Table–Insert–Table, уз дефинисање тачног броја колона и редова који ће чинити мрежу табеле. Десним кликом на мишу – помоћу опција Merge Cells и Split Cells – спајати, односно делити ћелије. Куцати фонтом Times New Roman, величином слова 12 pt, с једноструким проредом и без увлачења текста. Коришћене скраћенице у табели треба објаснити у легенди испод табеле.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе табела и легенду на оба језика. Такође, у једну табелу, у оквиру исте ћелије, унети и текст на српском и текст на енглеском језику (никако не правити две табеле са два језика!).

Слике су сви облици графичких прилога и као „слике“ у СА се објављују фотографије, цртежи, схеме и графикони. Слике означавају се арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Примају се искључиво дигиталне фотографије (црно-беле или у боји) резолуције најмање 300 dpi и формата записа tiff или jpg (мале, мутне и слике лошег квалитета неће се прихватати за штампање!). Уколико аутори не поседују или нису у могућности да доставе дигиталне фотографије, онда оригиналне слике треба скенирати у резолуцији 300 dpi и у оригиналној величини. Уколико је рад неопходно илустровати са више слика, у раду ће их бити објављено неколико, а остале ће бити у е-верзији чланка као PowerPoint презентација (свака слика мора бити нумерисана и имати легенду).

Видео-прилози (илустрације рада) могу трајати 1–3 минута и бити у формату avi, mp4(flv). Уз видео доставити посебно слику која би била илустрација видео-приказа у е-издању и објављена у штампаном издању.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе слика и легенду на оба језика.

Слике се у свесци могу штампати у боји, али додатне трошкове штампе сносе аутори.

Графикони треба да буду урађени и достављени у програму Excel, да би се виделе пратеће вредности распоређене по ћелијама. Исте графиконе прекопирати и у Word-ов документ, где се графикони означавају арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Сви подаци на графикону куцају се у фонту Times New Roman. Коришћене скраћенице на графикону треба објаснити у легенди испод графикона. У штампаној верзији чланка вероватније је да графикон неће бити штампан у боји, те је боље избегавати коришћење боја у графиконима, или их користити различитог интензитета. Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе графикона и легенду на оба језика.

Цртежи и схеме се достављају у jpg или tiff формату. Схеме се могу цртати и у програму CorelDraw или Adobe Illustrator (програми за рад са векторима, кривама). Сви подаци на схеми куцају се у фонту Times New Roman, величина слова 10 pt. Коришћене скраћенице на схеми треба објаснити у легенди испод схеме.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе схема и легенду на оба језика.

ЗАХВАЛНИЦА. Навести све сараднике који су допринели стварању рада а не испуњавају мерила за ауторство, као што су особе које обезбеђују техничку помоћ, помоћ у писању рада или руководе одељењем које обезбеђује општу подршку. Финансијска и материјална помоћ, у облику спонзорства, стипендија, поклона, опреме, лекова и друго, треба такође да буде наведена.

Сукоб интереса. Види: ИЗЈАВА О СУКОБУ ИНТЕРЕСА

ЛИТЕРАТУРА. Списак референци је одговорност аутора, а цитирани чланци треба да буду лако приступачни читаоцима часописа. Стога уз сваку референцу обавезно треба навести DOI број чланка (јединствену ниску карактера која му је додељена) и PMID број уколико је чланак индексиран у бази PubMed/MEDLINE.

Референце нумерисати редним арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Број референци не би требало да буде већи од 30, осим у прегледу литературе, у којем је дозвољено да их буде до 100. Број цитираних оригиналних радова мора бити најмање 80% од укупног броја референци, односно број цитираних књига, поглавља у књигама и прегледних чланака мањи од 20%. Уколико се домаће монографске публикације и чланци могу уврстити у референце, аутори су дужни да их цитирају. Већина цитираних научних чланака не би требало да буде старија од пет година. Није дозвољено цитирање апстраката. Уколико је битно коментарисати резултате који су публиковани само у виду апстракта, неопходно је то навести у самом тексту рада. Референце чланака који су прихваћени за штампу, али још нису објављени, треба означити са in press и приложити доказ о прихватању рада за објављивање.

Референце се цитирају према Ванкуверском стилу (униформисаним захтевима за рукописе који се предају биомедицинским часописима), који је успоставио Међународни комитет уредника медицинских часописа (http://www.icmje.org), чији формат користе U.S. National Library of Medicine и базе научних публикација. Примере навођења публикација (чланака, књига и других монографија, електронског, необјављеног и другог објављеног материјала) могу се пронаћи на интернет-страници http://www.nlm.nih.gov/bsd/uniform_requirements.html. Приликом навођења литературе веома је важно придржавати се поменутог стандарда, јер је то један од најбитнијих фактора за индексирање приликом класификације научних часописа.

ПРОПРАТНО ПИСМО (SUBMISSION LETTER). Уз рукопис обавезно приложити образац који су потписали сви аутори, а који садржи: 1) изјаву да рад претходно није публикован и да није истовремено поднет за објављивање у неком другом часопису, 2) изјаву да су рукопис прочитали и одобрили сви аутори који испуњавају мерила ауторства, и 3) контакт податке свих аутора у раду (адресе, имејл адресе, телефоне итд.). Бланко образац треба преузети са интернет-странице часописа (http://www.srp-arh.rs).

Такође је потребно доставити копије свих дозвола за: репродуковање претходно објављеног материјала, употребу илустрација и објављивање информација о познатим људима или именовање људи који су допринели изради рада.

ЧЛАНАРИНА, ПРЕТПЛАТА И НАКНАДА ЗА ОБРАДУ ЧЛАНКА. Да би рад био објављен у часопису Српски архив за целокупно лекарство, сви аутори који су лекари или стоматолози из Србије морају бити чланови Српског лекарског друштва (у складу са чланом 6. Статута Друштва) и претплатници на часопис за годину у којој се рад предаје Уредништву, или измирити накнаду за обраду чланака (Article Processing Charge) у износу од 3.000 динара. Аутори и коаутори из иностранства су у обавези да плате накнаду за обраду чланака (Article Processing Charge) у износу од 35 евра. Уплата у једној календарској години обухвата и све наредне, евентуалне чланке, послате на разматрање у тој години. Сви аутори који плате ову накнаду могу, уколико то желе, да примају штампано издање часописа. Треба напоменути да ова уплата није гаранција да ће рад бити прихваћен и објављен у Српском архиву за целокупно лекарство. Обавеза плаћања накнаде за обраду чланка не односи се на студенте основних студија и на претплатнике на часопис.

Установе (правна лица) не могу преко своје претплате да испуне овај услов аутора (физичког лица). Уз рукопис рада треба доставити копије уплатница за чланарину и претплату / накнаду за обраду чланка, као доказ о уплатама, уколико издавач нема евиденцију о томе.

Часопис прихвата донације од спонзора који сносе део трошкова или трошкове у целини оних аутора који нису у могућности да измире накнаду за обраду чланка (у таквим случајевима потребно је часопису ставити на увид оправданост таквог спонзорства).

СЛАЊЕ РУКОПИСА. Рукопис рада и сви прилози уз рад достављају se искључиво електронски преко система за пријављивање на интернет-страници часописа: http://www.srpskiarhiv.rs

НАПОМЕНА. Рад који не испуњава услове овог упутства не може бити упућен на рецензију и биће враћен ауторима да га допуне и исправе. Придржавањем упутства за припрему рада знатно ће се скратити време целокупног процеса до објављивања рада у часопису, што ће позитивно утицати на квалитет чланака и редовност излажења часописа.

За све додатне информације, молимо да се обратите на доле наведене адресе и број телефона.

АДРЕСА:

Српско лекарско друштво

Уредништво часописа „Српски архив за целокупно лекарство“

Ул. краљице Наталије 1

11000 Београд

Србија

Телефони: (+381.11) 409-2776, 409-4479

E-mail: office@srpskiarhiv.rs

Интернет адреса: http://www.srpskiarhiv.rs

 

ISSN 0370-8179

ISSN Online 2406-0895

OPEN ACCESS

 

 

КОМЕНТАР ПО ПОЗИВУ

Српски архив за целокупно лекарство / Упутство за ауторе

КОМЕНТАР ПО ПОЗИВУ

 

Пре подношења рукописа Уредништву часописа „Српски архив за целокупно лекарство“ (СА) сви аутори треба да прочитају Упутство за ауторе (Instructions for Authors), где ће пронаћи све потребне информације о писању и припреми рада у складу са стандардима часописа. Веома је важно да аутори припреме рад према датим пропозицијама, јер уколико рукопис не буде усклађен с овим захтевима, Уредништво ће одложити или одбити његово публиковање. Радови објављени у СА се не хонораришу. За чланке који ће се објавити у СА, самом понудом рада Српском архиву сви аутори рада преносе своја ауторска права на издавача часописа – Српско лекарско друштво.

ОПШТА УПУТСТВА. СА објављује радове који до сада нису нигде објављени, у целости или делом, нити прихваћени за објављивање. СА објављује радове на енглеском и српском језику. Због боље доступности и веће цитираности препоручује се ауторима да радове свих облика предају на енглеском језику. У СА се објављују следеће категорије радова:  уводници, оригинални радови, прелиминарна и кратка саопштења, прикази болесника и случајева, видео-чланци, слике из клиничке медицине, прегледни радови, актуелне теме, радови за праксу, радови из историје медицине и језика медицине, медицинске етике, регулаторних стандарда у медицини, извештаји са конгреса и научних скупова, лични ставови, наручени коментари, писма уреднику, прикази књига, стручне вести, In memoriam и други прилози.  Оригинални радови, прелиминарна и кратка саопштења, прикази болесника и случајева, видео-чланци, слике из клиничке медицине, прегледни радови и актуелне теме, публикују се искључиво на енглеском језику, а остале врсте радова се могу публиковати и на српском језику само по одлуци Уредништва. Радови се увек достављају са сажетком на енглеском и српском језику (у склопу самог рукописа). Текст рада куцати у програму за обраду текста Word, фонтом Times New Roman и величином слова 12 тачака (12 pt). Све четири маргине подесити на 25 mm, величину странице на формат А4, а текст куцати с двоструким проредом, левим поравнањем и увлачењем сваког пасуса за 10 mm, без дељења речи (хифенације). Не користити табулаторе и узастопне празне карактере (спејсове) ради поравнања текста, већ алатке за контролу поравнања на лењиру и Toolbars. За прелазак на нову страну документа не користити низ „ентера“, већ искључиво опцију Page Break. После сваког знака интерпункције ставити само један празан карактер. Ако се у тексту користе специјални знаци (симболи), користити фонт Symbol. Подаци о коришћеној литератури у тексту означавају се арапским бројевима у угластим заградама – нпр. [1, 2], и то редоследом којим се појављују у тексту. Странице нумерисати редом у доњем десном углу, почев од насловне стране.

При писању текста на енглеском језику треба се придржавати језичког стандарда American English и користити кратке и јасне реченице. За називе лекова користити искључиво генеричка имена. Уређаји (апарати) се означавају фабричким називима, а име и место произвођача треба навести у облим заградама. Уколико се у тексту користе ознаке које су спој слова и бројева, прецизно написати број који се јавља у суперскрипту или супскрипту (нпр. ⁹⁹Tc, IL-6, О₂, Б₁₂, CD8). Уколико се нешто уобичајено пише курзивом (italic), тако се и наводи, нпр. гени (BRCA1).

Уколико је рад део магистарске тезе, односно докторске дисертације, или је урађен у оквиру научног пројекта, то треба посебно назначити у Напомени на крају текста. Такође, уколико је рад претходно саопштен на неком стручном састанку, навести званичан назив скупа, место и време одржавања, да ли је рад и како публикован (нпр. исти или другачији наслов или сажетак).

КЛИНИЧКА ИСТРАЖИВАЊА. Клиничка истраживања се дефинишу као истраживања утицаја једног или више средстава или мера на исход здравља. Регистарски број истраживања се наводи у последњем реду сажетка.

ЕТИЧКА САГЛАСНОСТ. Рукописи о истраживањима на људима треба да садрже изјаву у виду писаног пристанка испитиваних особа у складу с Хелсиншком декларацијом и одобрење надлежног етичког одбора да се истраживање може извести и да је оно у складу с правним стандардима. Експериментална истраживања на хуманом материјалу и испитивања вршена на животињама треба да садрже изјаву етичког одбора установе и треба да су у сагласности с правним стандардима. Подаци о томе морају бити наведени у одељку МЕТОДЕ РАДА.

ИЗЈАВА О СУКОБУ ИНТЕРЕСА. Уз рукопис се прилаже потписана изјава у оквиру обрасца Submission Letter којом се аутори изјашњавају о сваком могућем сукобу интереса или његовом одсуству. За додатне информације о различитим врстама сукоба интереса посетити интернет-страницу Светског удружења уредника медицинских часописа (World Association of Medical Editors – WAME; http://www.wame.org) под називом „Политика изјаве о сукобу интереса“. На крају рада, испод одељка НАПОМЕНЕ, треба у посебном одељку Сукоб интереса изјаснити се о сваком могућем сукобу интереса или његовом одсуству и то за сваког аутора појединачно (пуно име аутора или иницијали). На пр. Јован Јовановић: Sanofis-Eventis (предавач). Надежда Петровић: нема. Десанка Максимовић: Pfizer, Sanofi, Bristol-Meyers Squibb (предавач, почасни консултант, истраживач на научном пројекту).

АУТОРСТВО. Све особе које су наведене као аутори рада треба да се квалификују за ауторство. Сваки аутор треба да је учествовао довољно у раду на рукопису како би могао да преузме одговорност за целокупан текст и резултате изнесене у раду. Ауторство се заснива само на: битном доприносу концепцији рада, добијању резултата или анализи и тумачењу резултата; планирању рукописа или његовој критичкој ревизији од знатног интелектуалног значаја; завршном дотеривању верзије рукописа који се припрема за штампање.

Аутори треба да приложе опис доприноса појединачно за сваког коаутора у оквиру обрасца Submission Letter. Финансирање, сакупљање података или генерално надгледање истраживачке групе сами по себи не могу оправдати ауторство. Сви други који су допринели изради рада, а који нису аутори рукописа, требало би да буду наведени у Захвалници с описом њиховог доприноса раду, наравно, уз писани пристанак.

ПЛАГИЈАРИЗАМ. Од 1. јануара 2019. године сви рукописи подвргавају се провери на плагијаризам/аутоплагијаризам преко SCIndeks Assistant - Cross Check (iThenticate). Радови код којих се докаже плагијаризам/аутоплагијаризам биће одбијени, а аутори санкционисани.

НАСЛОВНА СТРАНА. На првој страници рукописа треба навести следеће: наслов рада без скраћеница; предлог кратког наслова рада, пуна имена и презимена аутора (без титула) индексирана бројевима; званичан назив установа у којима аутори раде, место и државу (редоследом који одговара индексираним бројевима аутора); на дну странице навести име и презиме, адресу за контакт, број телефона, факса и имејл адресу аутора задуженог за кореспонденцију.

САЖЕТАК. Уз оригинални рад, прелиминарно и кратко саопштење, преглед литературе, приказ случаја (болесника), рад из историје медицине, актуелну тему, рад за рубрику jезик медицине и рад за праксу, на другој по реду страници документа треба приложити сажетак рада обима 100–250 речи. За оригиналне радове, прелиминарно и кратко саопштење, прегледне радове, сажетак треба да има следећу структуру: Увод/Циљ рада, Методе рада, Резултати, Закључак; сваки од наведених сегмената писати као посебан пасус који почиње болдованом речи. Навести најважније резултате (нумеричке вредности) статистичке анализе и ниво значајности. Закључак не сме бити уопштен, већ мора бити директно повезан са резултатима рада. За приказе болесника сажетак треба да има следеће делове: Увод (у последњој реченици навести циљ), Приказ болесника, Закључак; сегменте такође писати као посебан пасус који почиње болдованом речи. За остале типове радова сажетак нема посебну структуру.

КЉУЧНЕ РЕЧИ. Испод Сажетка навести од три до шест кључних речи или израза. Не треба да се понављају речи из наслова, а кључне речи треба да буду релевантне или описне. У избору кључних речи користити Medical Subject Headings – MeSH (http://www.nlm.nih.gov/mesh).

ПРЕВОД НА СРПСКИ ЈЕЗИК. На трећој по реду страници документа приложити наслов рада на српском језику, пуна имена и презимена аутора (без титула) индексирана бројевима, званичан назив установа у којима аутори раде, место и државу. На следећој – четвртој по реду – страници документа приложити сажетак (100–250 речи) с кључним речима (3–6), и то за радове у којима је обавезан сажетак на енглеском језику. Превод појмова из стране литературе треба да буде у духу српског језика. Све стране речи или синтагме за које постоји одговарајуће име у нашем језику заменити тим називом.  Уколико је рад у целости на српском језику, потребно је превести називе прилога (табела, графикона, слика, схема) уколико их има, целокупни текст у њима и легенду на енглески језик.

СТРУКТУРА РАДА. Сви поднаслови се пишу великим масним словима (болд). Оригинални рад, метаанализа, прелиминарно и кратко саопштење обавезно треба да имају следеће поднаслове: Увод (Циљ рада навессти као последњи пасус Увода), Методе рада, Резултати, Дискусија, Закључак, Литература. Преглед литературе чине: Увод, одговарајући поднаслови, Закључак, Литература. Првоименовани аутор метаанализе и прегледног рада мора да наведе бар пет аутоцитата (као аутор или коаутор) радова публикованих у часописима с рецензијом. Коаутори, уколико их има, морају да наведу бар један аутоцитат радова такође публикованих у часописима с рецензијом. Приказ случаја или болесника чине: Увод (Циљ рада навести као последњи пасус Увода), Приказ болесника, Дискусија, Литература. Не треба користити имена болесника, иницијале, нити бројеве историја болести, нарочито у илустрацијама. Прикази болесника не смеју имати више од пет аутора.

Прилоге (табеле, графиконе, слике итд.) поставити на крај рукописа, а у самом телу текста јасно назначити место које се односи на дати прилог. Крајња позиција прилога биће одређена у току припреме рада за публиковање.

СКРАЋЕНИЦЕ. Користити само када је неопходно, и то за веома дугачке називе хемијских једињења, односно називе који су као скраћенице већ препознатљиви (стандардне скраћенице, као нпр. ДНК, сида, ХИВ, АТП). За сваку скраћеницу пун термин треба навести при првом навођењу у тексту, сем ако није стандардна јединица мере. Не користити скраћенице у наслову. Избегавати коришћење скраћеница у сажетку, али ако су неопходне, сваку скраћеницу објаснити при првом навођењу у тексту.

ДЕЦИМАЛНИ БРОЈЕВИ. У тексту рада на енглеском језику, у табелама, на графиконима и другим прилозима децималне бројеве писати са тачком (нпр. 12.5 ± 3.8), а у тексту на српском језику са зарезом (нпр. 12,5 ± 3,8). Кад год је то могуће, број заокружити на једну децималу.

ЈЕДИНИЦЕ МЕРА. Дужину, висину, тежину и запремину изражавати у метричким јединицама (метар – m, килограм (грам) – kg (g), литар – l) или њиховим деловима. Температуру изражавати у степенима Целзијуса (°C), количину супстанце у молима (mol), а притисак крви у милиметрима живиног стуба (mm Hg). Све резултате хематолошких, клиничких и биохемијских мерења наводити у метричком систему према Међународном систему јединица (SI).

ОБИМ РАДОВА. Целокупни рукопис рада који чине - насловна страна, сажетак, текст рада, списак литературе, сви прилози, односно потписи за њих и легенда (табеле, слике, графикони, схеме, цртежи), насловна страна и сажетак на српском језику – мора износити за оригинални рад, рад из историје медицине и преглед литературе до 5.000 речи, а за прелиминарно и кратко саопштење, приказ болесника, рад за праксу, едукативни чланак и рад за рубрику „Језик медицине“ до 3.000 речи; радови за остале рубрике могу имати највише 1.500 речи.

Видео-радови могу трајати 5–7 минута и бити у формату avi, mp4(flv). У првом кадру филма мора се навести: у наднаслову Српски архив за целокупно лекарство, наслов рада, презимена и иницијали имена и средњег слова свих аутора рада (не филма), година израде. У другом кадру мора бити уснимљен текст рада у виду апстракта до 350 речи. У последњем кадру филма могу се навести имена техничког особља (режија, сниматељ, светло, тон, фотографија и сл.). Уз видео-радове доставити: посебно текст у виду апстракта (до 350 речи), једну фотографију као илустрацију приказа, изјаву потписану од свег техничког особља да се одричу ауторских права у корист аутора рада.

ПРИЛОЗИ РАДУ су табеле, слике (фотографије, цртежи, схеме, графикони) и видео-прилози.

Свака табела треба да буде сама по себи лако разумљива. Наслов треба откуцати изнад табеле, а објашњења испод ње. Табеле се означавају арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Табеле цртати искључиво у програму Word, кроз мени Table–Insert–Table, уз дефинисање тачног броја колона и редова који ће чинити мрежу табеле. Десним кликом на мишу – помоћу опција Merge Cells и Split Cells – спајати, односно делити ћелије. Куцати фонтом Times New Roman, величином слова 12 pt, с једноструким проредом и без увлачења текста. Коришћене скраћенице у табели треба објаснити у легенди испод табеле.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе табела и легенду на оба језика. Такође, у једну табелу, у оквиру исте ћелије, унети и текст на српском и текст на енглеском језику (никако не правити две табеле са два језика!).

Слике су сви облици графичких прилога и као „слике“ у СА се објављују фотографије, цртежи, схеме и графикони. Слике означавају се арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Примају се искључиво дигиталне фотографије (црно-беле или у боји) резолуције најмање 300 dpi и формата записа tiff или jpg (мале, мутне и слике лошег квалитета неће се прихватати за штампање!). Уколико аутори не поседују или нису у могућности да доставе дигиталне фотографије, онда оригиналне слике треба скенирати у резолуцији 300 dpi и у оригиналној величини. Уколико је рад неопходно илустровати са више слика, у раду ће их бити објављено неколико, а остале ће бити у е-верзији чланка као PowerPoint презентација (свака слика мора бити нумерисана и имати легенду).

Видео-прилози (илустрације рада) могу трајати 1–3 минута и бити у формату avi, mp4(flv). Уз видео доставити посебно слику која би била илустрација видео-приказа у е-издању и објављена у штампаном издању.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе слика и легенду на оба језика.

Слике се у свесци могу штампати у боји, али додатне трошкове штампе сносе аутори.

Графикони треба да буду урађени и достављени у програму Excel, да би се виделе пратеће вредности распоређене по ћелијама. Исте графиконе прекопирати и у Word-ов документ, где се графикони означавају арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Сви подаци на графикону куцају се у фонту Times New Roman. Коришћене скраћенице на графикону треба објаснити у легенди испод графикона. У штампаној верзији чланка вероватније је да графикон неће бити штампан у боји, те је боље избегавати коришћење боја у графиконима, или их користити различитог интензитета. Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе графикона и легенду на оба језика.

Цртежи и схеме се достављају у jpg или tiff формату. Схеме се могу цртати и у програму CorelDraw или Adobe Illustrator (програми за рад са векторима, кривама). Сви подаци на схеми куцају се у фонту Times New Roman, величина слова 10 pt. Коришћене скраћенице на схеми треба објаснити у легенди испод схеме.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе схема и легенду на оба језика.

ЗАХВАЛНИЦА. Навести све сараднике који су допринели стварању рада а не испуњавају мерила за ауторство, као што су особе које обезбеђују техничку помоћ, помоћ у писању рада или руководе одељењем које обезбеђује општу подршку. Финансијска и материјална помоћ, у облику спонзорства, стипендија, поклона, опреме, лекова и друго, треба такође да буде наведена.

Сукоб интереса. Види: ИЗЈАВА О СУКОБУ ИНТЕРЕСА

ЛИТЕРАТУРА. Списак референци је одговорност аутора, а цитирани чланци треба да буду лако приступачни читаоцима часописа. Стога уз сваку референцу обавезно треба навести DOI број чланка (јединствену ниску карактера која му је додељена) и PMID број уколико је чланак индексиран у бази PubMed/MEDLINE.

Референце нумерисати редним арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Број референци не би требало да буде већи од 30, осим у прегледу литературе, у којем је дозвољено да их буде до 100. Број цитираних оригиналних радова мора бити најмање 80% од укупног броја референци, односно број цитираних књига, поглавља у књигама и прегледних чланака мањи од 20%. Уколико се домаће монографске публикације и чланци могу уврстити у референце, аутори су дужни да их цитирају. Већина цитираних научних чланака не би требало да буде старија од пет година. Није дозвољено цитирање апстраката. Уколико је битно коментарисати резултате који су публиковани само у виду апстракта, неопходно је то навести у самом тексту рада. Референце чланака који су прихваћени за штампу, али још нису објављени, треба означити са in press и приложити доказ о прихватању рада за објављивање.

Референце се цитирају према Ванкуверском стилу (униформисаним захтевима за рукописе који се предају биомедицинским часописима), који је успоставио Међународни комитет уредника медицинских часописа (http://www.icmje.org), чији формат користе U.S. National Library of Medicine и базе научних публикација. Примере навођења публикација (чланака, књига и других монографија, електронског, необјављеног и другог објављеног материјала) могу се пронаћи на интернет-страници http://www.nlm.nih.gov/bsd/uniform_requirements.html. Приликом навођења литературе веома је важно придржавати се поменутог стандарда, јер је то један од најбитнијих фактора за индексирање приликом класификације научних часописа.

ПРОПРАТНО ПИСМО (SUBMISSION LETTER). Уз рукопис обавезно приложити образац који су потписали сви аутори, а који садржи: 1) изјаву да рад претходно није публикован и да није истовремено поднет за објављивање у неком другом часопису, 2) изјаву да су рукопис прочитали и одобрили сви аутори који испуњавају мерила ауторства, и 3) контакт податке свих аутора у раду (адресе, имејл адресе, телефоне итд.). Бланко образац треба преузети са интернет-странице часописа (http://www.srp-arh.rs).

Такође је потребно доставити копије свих дозвола за: репродуковање претходно објављеног материјала, употребу илустрација и објављивање информација о познатим људима или именовање људи који су допринели изради рада.

ЧЛАНАРИНА, ПРЕТПЛАТА И НАКНАДА ЗА ОБРАДУ ЧЛАНКА. Да би рад био објављен у часопису Српски архив за целокупно лекарство, сви аутори који су лекари или стоматолози из Србије морају бити чланови Српског лекарског друштва (у складу са чланом 6. Статута Друштва) и претплатници на часопис за годину у којој се рад предаје Уредништву, или измирити накнаду за обраду чланака (Article Processing Charge) у износу од 3.000 динара. Аутори и коаутори из иностранства су у обавези да плате накнаду за обраду чланака (Article Processing Charge) у износу од 35 евра. Уплата у једној календарској години обухвата и све наредне, евентуалне чланке, послате на разматрање у тој години. Сви аутори који плате ову накнаду могу, уколико то желе, да примају штампано издање часописа. Треба напоменути да ова уплата није гаранција да ће рад бити прихваћен и објављен у Српском архиву за целокупно лекарство. Обавеза плаћања накнаде за обраду чланка не односи се на студенте основних студија и на претплатнике на часопис.

Установе (правна лица) не могу преко своје претплате да испуне овај услов аутора (физичког лица). Уз рукопис рада треба доставити копије уплатница за чланарину и претплату / накнаду за обраду чланка, као доказ о уплатама, уколико издавач нема евиденцију о томе.

Часопис прихвата донације од спонзора који сносе део трошкова или трошкове у целини оних аутора који нису у могућности да измире накнаду за обраду чланка (у таквим случајевима потребно је часопису ставити на увид оправданост таквог спонзорства).

СЛАЊЕ РУКОПИСА. Рукопис рада и сви прилози уз рад достављају se искључиво електронски преко система за пријављивање на интернет-страници часописа: http://www.srpskiarhiv.rs

 

НАПОМЕНА. Рад који не испуњава услове овог упутства не може бити упућен на рецензију и биће враћен ауторима да га допуне и исправе. Придржавањем упутства за припрему рада знатно ће се скратити време целокупног процеса до објављивања рада у часопису, што ће позитивно утицати на квалитет чланака и редовност излажења часописа.

 

За све додатне информације, молимо да се обратите на доле наведене адресе и број телефона.

АДРЕСА:

Српско лекарско друштво

Уредништво часописа „Српски архив за целокупно лекарство“

Ул. краљице Наталије 1

11000 Београд

Србија

Телефони: (+381.11) 409-2776, 409-4479

E-mail: office@srpskiarhiv.rs

Интернет адреса: http://www.srpskiarhiv.rs

 

ISSN 0370-8179

ISSN Online 2406-0895

OPEN ACCESS

 

ПИСМО УРЕДНИКУ

Српски архив за целокупно лекарство / Упутство за ауторе

ПИСМО УРЕДНИКУ

 

Пре подношења рукописа Уредништву часописа „Српски архив за целокупно лекарство“ (СА) сви аутори треба да прочитају Упутство за ауторе (Instructions for Authors), где ће пронаћи све потребне информације о писању и припреми рада у складу са стандардима часописа. Веома је важно да аутори припреме рад према датим пропозицијама, јер уколико рукопис не буде усклађен с овим захтевима, Уредништво ће одложити или одбити његово публиковање. Радови објављени у СА се не хонораришу. За чланке који ће се објавити у СА, самом понудом рада Српском архиву сви аутори рада преносе своја ауторска права на издавача часописа – Српско лекарско друштво.

ОПШТА УПУТСТВА. СА објављује радове који до сада нису нигде објављени, у целости или делом, нити прихваћени за објављивање. СА објављује радове на енглеском и српском језику. Због боље доступности и веће цитираности препоручује се ауторима да радове свих облика предају на енглеском језику. У СА се објављују следеће категорије радова:  уводници, оригинални радови, прелиминарна и кратка саопштења, прикази болесника и случајева, видео-чланци, слике из клиничке медицине, прегледни радови, актуелне теме, радови за праксу, радови из историје медицине и језика медицине, медицинске етике, регулаторних стандарда у медицини, извештаји са конгреса и научних скупова, лични ставови, наручени коментари, писма уреднику, прикази књига, стручне вести, In memoriam и други прилози.  Оригинални радови, прелиминарна и кратка саопштења, прикази болесника и случајева, видео-чланци, слике из клиничке медицине, прегледни радови и актуелне теме, публикују се искључиво на енглеском језику, а остале врсте радова се могу публиковати и на српском језику само по одлуци Уредништва. Радови се увек достављају са сажетком на енглеском и српском језику (у склопу самог рукописа). Текст рада куцати у програму за обраду текста Word, фонтом Times New Roman и величином слова 12 тачака (12 pt). Све четири маргине подесити на 25 mm, величину странице на формат А4, а текст куцати с двоструким проредом, левим поравнањем и увлачењем сваког пасуса за 10 mm, без дељења речи (хифенације). Не користити табулаторе и узастопне празне карактере (спејсове) ради поравнања текста, већ алатке за контролу поравнања на лењиру и Toolbars. За прелазак на нову страну документа не користити низ „ентера“, већ искључиво опцију Page Break. После сваког знака интерпункције ставити само један празан карактер. Ако се у тексту користе специјални знаци (симболи), користити фонт Symbol. Подаци о коришћеној литератури у тексту означавају се арапским бројевима у угластим заградама – нпр. [1, 2], и то редоследом којим се појављују у тексту. Странице нумерисати редом у доњем десном углу, почев од насловне стране.

При писању текста на енглеском језику треба се придржавати језичког стандарда American English и користити кратке и јасне реченице. За називе лекова користити искључиво генеричка имена. Уређаји (апарати) се означавају фабричким називима, а име и место произвођача треба навести у облим заградама. Уколико се у тексту користе ознаке које су спој слова и бројева, прецизно написати број који се јавља у суперскрипту или супскрипту (нпр. ⁹⁹Tc, IL-6, О₂, Б₁₂, CD8). Уколико се нешто уобичајено пише курзивом (italic), тако се и наводи, нпр. гени (BRCA1).

Уколико је рад део магистарске тезе, односно докторске дисертације, или је урађен у оквиру научног пројекта, то треба посебно назначити у Напомени на крају текста. Такође, уколико је рад претходно саопштен на неком стручном састанку, навести званичан назив скупа, место и време одржавања, да ли је рад и како публикован (нпр. исти или другачији наслов или сажетак).

КЛИНИЧКА ИСТРАЖИВАЊА. Клиничка истраживања се дефинишу као истраживања утицаја једног или више средстава или мера на исход здравља. Регистарски број истраживања се наводи у последњем реду сажетка.

ЕТИЧКА САГЛАСНОСТ. Рукописи о истраживањима на људима треба да садрже изјаву у виду писаног пристанка испитиваних особа у складу с Хелсиншком декларацијом и одобрење надлежног етичког одбора да се истраживање може извести и да је оно у складу с правним стандардима. Експериментална истраживања на хуманом материјалу и испитивања вршена на животињама треба да садрже изјаву етичког одбора установе и треба да су у сагласности с правним стандардима. Подаци о томе морају бити наведени у одељку МЕТОДЕ РАДА.

ИЗЈАВА О СУКОБУ ИНТЕРЕСА. Уз рукопис се прилаже потписана изјава у оквиру обрасца Submission Letter којом се аутори изјашњавају о сваком могућем сукобу интереса или његовом одсуству. За додатне информације о различитим врстама сукоба интереса посетити интернет-страницу Светског удружења уредника медицинских часописа (World Association of Medical Editors – WAME; http://www.wame.org) под називом „Политика изјаве о сукобу интереса“. На крају рада, испод одељка НАПОМЕНЕ, треба у посебном одељку Сукоб интереса изјаснити се о сваком могућем сукобу интереса или његовом одсуству и то за сваког аутора појединачно (пуно име аутора или иницијали). На пр. Јован Јовановић: Sanofis-Eventis (предавач). Надежда Петровић: нема. Десанка Максимовић: Pfizer, Sanofi, Bristol-Meyers Squibb (предавач, почасни консултант, истраживач на научном пројекту).

АУТОРСТВО. Све особе које су наведене као аутори рада треба да се квалификују за ауторство. Сваки аутор треба да је учествовао довољно у раду на рукопису како би могао да преузме одговорност за целокупан текст и резултате изнесене у раду. Ауторство се заснива само на: битном доприносу концепцији рада, добијању резултата или анализи и тумачењу резултата; планирању рукописа или његовој критичкој ревизији од знатног интелектуалног значаја; завршном дотеривању верзије рукописа који се припрема за штампање.

Аутори треба да приложе опис доприноса појединачно за сваког коаутора у оквиру обрасца Submission Letter. Финансирање, сакупљање података или генерално надгледање истраживачке групе сами по себи не могу оправдати ауторство. Сви други који су допринели изради рада, а који нису аутори рукописа, требало би да буду наведени у Захвалници с описом њиховог доприноса раду, наравно, уз писани пристанак.

ПЛАГИЈАРИЗАМ. Од 1. јануара 2019. године сви рукописи подвргавају се провери на плагијаризам/аутоплагијаризам преко SCIndeks Assistant - Cross Check (iThenticate). Радови код којих се докаже плагијаризам/аутоплагијаризам биће одбијени, а аутори санкционисани.

НАСЛОВНА СТРАНА. На првој страници рукописа треба навести следеће: наслов рада без скраћеница; предлог кратког наслова рада, пуна имена и презимена аутора (без титула) индексирана бројевима; званичан назив установа у којима аутори раде, место и државу (редоследом који одговара индексираним бројевима аутора); на дну странице навести име и презиме, адресу за контакт, број телефона, факса и имејл адресу аутора задуженог за кореспонденцију.

САЖЕТАК. Уз оригинални рад, прелиминарно и кратко саопштење, преглед литературе, приказ случаја (болесника), рад из историје медицине, актуелну тему, рад за рубрику jезик медицине и рад за праксу, на другој по реду страници документа треба приложити сажетак рада обима 100–250 речи. За оригиналне радове, прелиминарно и кратко саопштење, прегледне радове, сажетак треба да има следећу структуру: Увод/Циљ рада, Методе рада, Резултати, Закључак; сваки од наведених сегмената писати као посебан пасус који почиње болдованом речи. Навести најважније резултате (нумеричке вредности) статистичке анализе и ниво значајности. Закључак не сме бити уопштен, већ мора бити директно повезан са резултатима рада. За приказе болесника сажетак треба да има следеће делове: Увод (у последњој реченици навести циљ), Приказ болесника, Закључак; сегменте такође писати као посебан пасус који почиње болдованом речи. За остале типове радова сажетак нема посебну структуру.

КЉУЧНЕ РЕЧИ. Испод Сажетка навести од три до шест кључних речи или израза. Не треба да се понављају речи из наслова, а кључне речи треба да буду релевантне или описне. У избору кључних речи користити Medical Subject Headings – MeSH (http://www.nlm.nih.gov/mesh).

ПРЕВОД НА СРПСКИ ЈЕЗИК. На трећој по реду страници документа приложити наслов рада на српском језику, пуна имена и презимена аутора (без титула) индексирана бројевима, званичан назив установа у којима аутори раде, место и државу. На следећој – четвртој по реду – страници документа приложити сажетак (100–250 речи) с кључним речима (3–6), и то за радове у којима је обавезан сажетак на енглеском језику. Превод појмова из стране литературе треба да буде у духу српског језика. Све стране речи или синтагме за које постоји одговарајуће име у нашем језику заменити тим називом.  Уколико је рад у целости на српском језику, потребно је превести називе прилога (табела, графикона, слика, схема) уколико их има, целокупни текст у њима и легенду на енглески језик.

СТРУКТУРА РАДА. Сви поднаслови се пишу великим масним словима (болд). Оригинални рад, метаанализа, прелиминарно и кратко саопштење обавезно треба да имају следеће поднаслове: Увод (Циљ рада навессти као последњи пасус Увода), Методе рада, Резултати, Дискусија, Закључак, Литература. Преглед литературе чине: Увод, одговарајући поднаслови, Закључак, Литература. Првоименовани аутор метаанализе и прегледног рада мора да наведе бар пет аутоцитата (као аутор или коаутор) радова публикованих у часописима с рецензијом. Коаутори, уколико их има, морају да наведу бар један аутоцитат радова такође публикованих у часописима с рецензијом. Приказ случаја или болесника чине: Увод (Циљ рада навести као последњи пасус Увода), Приказ болесника, Дискусија, Литература. Не треба користити имена болесника, иницијале, нити бројеве историја болести, нарочито у илустрацијама. Прикази болесника не смеју имати више од пет аутора.

Прилоге (табеле, графиконе, слике итд.) поставити на крај рукописа, а у самом телу текста јасно назначити место које се односи на дати прилог. Крајња позиција прилога биће одређена у току припреме рада за публиковање.

СКРАЋЕНИЦЕ. Користити само када је неопходно, и то за веома дугачке називе хемијских једињења, односно називе који су као скраћенице већ препознатљиви (стандардне скраћенице, као нпр. ДНК, сида, ХИВ, АТП). За сваку скраћеницу пун термин треба навести при првом навођењу у тексту, сем ако није стандардна јединица мере. Не користити скраћенице у наслову. Избегавати коришћење скраћеница у сажетку, али ако су неопходне, сваку скраћеницу објаснити при првом навођењу у тексту.

ДЕЦИМАЛНИ БРОЈЕВИ. У тексту рада на енглеском језику, у табелама, на графиконима и другим прилозима децималне бројеве писати са тачком (нпр. 12.5 ± 3.8), а у тексту на српском језику са зарезом (нпр. 12,5 ± 3,8). Кад год је то могуће, број заокружити на једну децималу.

ЈЕДИНИЦЕ МЕРА. Дужину, висину, тежину и запремину изражавати у метричким јединицама (метар – m, килограм (грам) – kg (g), литар – l) или њиховим деловима. Температуру изражавати у степенима Целзијуса (°C), количину супстанце у молима (mol), а притисак крви у милиметрима живиног стуба (mm Hg). Све резултате хематолошких, клиничких и биохемијских мерења наводити у метричком систему према Међународном систему јединица (SI).

ОБИМ РАДОВА. Целокупни рукопис рада који чине - насловна страна, сажетак, текст рада, списак литературе, сви прилози, односно потписи за њих и легенда (табеле, слике, графикони, схеме, цртежи), насловна страна и сажетак на српском језику – мора износити за оригинални рад, рад из историје медицине и преглед литературе до 5.000 речи, а за прелиминарно и кратко саопштење, приказ болесника, рад за праксу, едукативни чланак и рад за рубрику „Језик медицине“ до 3.000 речи; радови за остале рубрике могу имати највише 1.500 речи.

Видео-радови могу трајати 5–7 минута и бити у формату avi, mp4(flv). У првом кадру филма мора се навести: у наднаслову Српски архив за целокупно лекарство, наслов рада, презимена и иницијали имена и средњег слова свих аутора рада (не филма), година израде. У другом кадру мора бити уснимљен текст рада у виду апстракта до 350 речи. У последњем кадру филма могу се навести имена техничког особља (режија, сниматељ, светло, тон, фотографија и сл.). Уз видео-радове доставити: посебно текст у виду апстракта (до 350 речи), једну фотографију као илустрацију приказа, изјаву потписану од свег техничког особља да се одричу ауторских права у корист аутора рада.

ПРИЛОЗИ РАДУ су табеле, слике (фотографије, цртежи, схеме, графикони) и видео-прилози.

Свака табела треба да буде сама по себи лако разумљива. Наслов треба откуцати изнад табеле, а објашњења испод ње. Табеле се означавају арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Табеле цртати искључиво у програму Word, кроз мени Table–Insert–Table, уз дефинисање тачног броја колона и редова који ће чинити мрежу табеле. Десним кликом на мишу – помоћу опција Merge Cells и Split Cells – спајати, односно делити ћелије. Куцати фонтом Times New Roman, величином слова 12 pt, с једноструким проредом и без увлачења текста. Коришћене скраћенице у табели треба објаснити у легенди испод табеле.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе табела и легенду на оба језика. Такође, у једну табелу, у оквиру исте ћелије, унети и текст на српском и текст на енглеском језику (никако не правити две табеле са два језика!).

Слике су сви облици графичких прилога и као „слике“ у СА се објављују фотографије, цртежи, схеме и графикони. Слике означавају се арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Примају се искључиво дигиталне фотографије (црно-беле или у боји) резолуције најмање 300 dpi и формата записа tiff или jpg (мале, мутне и слике лошег квалитета неће се прихватати за штампање!). Уколико аутори не поседују или нису у могућности да доставе дигиталне фотографије, онда оригиналне слике треба скенирати у резолуцији 300 dpi и у оригиналној величини. Уколико је рад неопходно илустровати са више слика, у раду ће их бити објављено неколико, а остале ће бити у е-верзији чланка као PowerPoint презентација (свака слика мора бити нумерисана и имати легенду).

Видео-прилози (илустрације рада) могу трајати 1–3 минута и бити у формату avi, mp4(flv). Уз видео доставити посебно слику која би била илустрација видео-приказа у е-издању и објављена у штампаном издању.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе слика и легенду на оба језика.

Слике се у свесци могу штампати у боји, али додатне трошкове штампе сносе аутори.

Графикони треба да буду урађени и достављени у програму Excel, да би се виделе пратеће вредности распоређене по ћелијама. Исте графиконе прекопирати и у Word-ов документ, где се графикони означавају арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Сви подаци на графикону куцају се у фонту Times New Roman. Коришћене скраћенице на графикону треба објаснити у легенди испод графикона. У штампаној верзији чланка вероватније је да графикон неће бити штампан у боји, те је боље избегавати коришћење боја у графиконима, или их користити различитог интензитета. Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе графикона и легенду на оба језика.

Цртежи и схеме се достављају у jpg или tiff формату. Схеме се могу цртати и у програму CorelDraw или Adobe Illustrator (програми за рад са векторима, кривама). Сви подаци на схеми куцају се у фонту Times New Roman, величина слова 10 pt. Коришћене скраћенице на схеми треба објаснити у легенди испод схеме.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе схема и легенду на оба језика.

ЗАХВАЛНИЦА. Навести све сараднике који су допринели стварању рада а не испуњавају мерила за ауторство, као што су особе које обезбеђују техничку помоћ, помоћ у писању рада или руководе одељењем које обезбеђује општу подршку. Финансијска и материјална помоћ, у облику спонзорства, стипендија, поклона, опреме, лекова и друго, треба такође да буде наведена.

Сукоб интереса. Види: ИЗЈАВА О СУКОБУ ИНТЕРЕСА

ЛИТЕРАТУРА. Списак референци је одговорност аутора, а цитирани чланци треба да буду лако приступачни читаоцима часописа. Стога уз сваку референцу обавезно треба навести DOI број чланка (јединствену ниску карактера која му је додељена) и PMID број уколико је чланак индексиран у бази PubMed/MEDLINE.

Референце нумерисати редним арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Број референци не би требало да буде већи од 30, осим у прегледу литературе, у којем је дозвољено да их буде до 100. Број цитираних оригиналних радова мора бити најмање 80% од укупног броја референци, односно број цитираних књига, поглавља у књигама и прегледних чланака мањи од 20%. Уколико се домаће монографске публикације и чланци могу уврстити у референце, аутори су дужни да их цитирају. Већина цитираних научних чланака не би требало да буде старија од пет година. Није дозвољено цитирање апстраката. Уколико је битно коментарисати резултате који су публиковани само у виду апстракта, неопходно је то навести у самом тексту рада. Референце чланака који су прихваћени за штампу, али још нису објављени, треба означити са in press и приложити доказ о прихватању рада за објављивање.

Референце се цитирају према Ванкуверском стилу (униформисаним захтевима за рукописе који се предају биомедицинским часописима), који је успоставио Међународни комитет уредника медицинских часописа (http://www.icmje.org), чији формат користе U.S. National Library of Medicine и базе научних публикација. Примере навођења публикација (чланака, књига и других монографија, електронског, необјављеног и другог објављеног материјала) могу се пронаћи на интернет-страници http://www.nlm.nih.gov/bsd/uniform_requirements.html. Приликом навођења литературе веома је важно придржавати се поменутог стандарда, јер је то један од најбитнијих фактора за индексирање приликом класификације научних часописа.

ПРОПРАТНО ПИСМО (SUBMISSION LETTER). Уз рукопис обавезно приложити образац који су потписали сви аутори, а који садржи: 1) изјаву да рад претходно није публикован и да није истовремено поднет за објављивање у неком другом часопису, 2) изјаву да су рукопис прочитали и одобрили сви аутори који испуњавају мерила ауторства, и 3) контакт податке свих аутора у раду (адресе, имејл адресе, телефоне итд.). Бланко образац треба преузети са интернет-странице часописа (http://www.srp-arh.rs).

Такође је потребно доставити копије свих дозвола за: репродуковање претходно објављеног материјала, употребу илустрација и објављивање информација о познатим људима или именовање људи који су допринели изради рада.

ЧЛАНАРИНА, ПРЕТПЛАТА И НАКНАДА ЗА ОБРАДУ ЧЛАНКА. Да би рад био објављен у часопису Српски архив за целокупно лекарство, сви аутори који су лекари или стоматолози из Србије морају бити чланови Српског лекарског друштва (у складу са чланом 6. Статута Друштва) и претплатници на часопис за годину у којој се рад предаје Уредништву, или измирити накнаду за обраду чланака (Article Processing Charge) у износу од 3.000 динара. Аутори и коаутори из иностранства су у обавези да плате накнаду за обраду чланака (Article Processing Charge) у износу од 35 евра. Уплата у једној календарској години обухвата и све наредне, евентуалне чланке, послате на разматрање у тој години. Сви аутори који плате ову накнаду могу, уколико то желе, да примају штампано издање часописа. Треба напоменути да ова уплата није гаранција да ће рад бити прихваћен и објављен у Српском архиву за целокупно лекарство. Обавеза плаћања накнаде за обраду чланка не односи се на студенте основних студија и на претплатнике на часопис.

Установе (правна лица) не могу преко своје претплате да испуне овај услов аутора (физичког лица). Уз рукопис рада треба доставити копије уплатница за чланарину и претплату / накнаду за обраду чланка, као доказ о уплатама, уколико издавач нема евиденцију о томе.

Часопис прихвата донације од спонзора који сносе део трошкова или трошкове у целини оних аутора који нису у могућности да измире накнаду за обраду чланка (у таквим случајевима потребно је часопису ставити на увид оправданост таквог спонзорства).

СЛАЊЕ РУКОПИСА. Рукопис рада и сви прилози уз рад достављају se искључиво електронски преко система за пријављивање на интернет-страници часописа: http://www.srpskiarhiv.rs

 

НАПОМЕНА. Рад који не испуњава услове овог упутства не може бити упућен на рецензију и биће враћен ауторима да га допуне и исправе. Придржавањем упутства за припрему рада знатно ће се скратити време целокупног процеса до објављивања рада у часопису, што ће позитивно утицати на квалитет чланака и редовност излажења часописа.

 

За све додатне информације, молимо да се обратите на доле наведене адресе и број телефона.

АДРЕСА:

Српско лекарско друштво

Уредништво часописа „Српски архив за целокупно лекарство“

Ул. краљице Наталије 1

11000 Београд

Србија

Телефони: (+381.11) 409-2776, 409-4479

E-mail: office@srpskiarhiv.rs

Интернет адреса: http://www.srpskiarhiv.rs

 

ISSN 0370-8179

ISSN Online 2406-0895

OPEN ACCESS

 

ПРИКАЗ КЊИГЕ

Српски архив за целокупно лекарство / Упутство за ауторе

ПРИКАЗ КЊИГЕ

 

Пре подношења рукописа Уредништву часописа „Српски архив за целокупно лекарство“ (СА) сви аутори треба да прочитају Упутство за ауторе (Instructions for Authors), где ће пронаћи све потребне информације о писању и припреми рада у складу са стандардима часописа. Веома је важно да аутори припреме рад према датим пропозицијама, јер уколико рукопис не буде усклађен с овим захтевима, Уредништво ће одложити или одбити његово публиковање. Радови објављени у СА се не хонораришу. За чланке који ће се објавити у СА, самом понудом рада Српском архиву сви аутори рада преносе своја ауторска права на издавача часописа – Српско лекарско друштво.

ОПШТА УПУТСТВА. СА објављује радове који до сада нису нигде објављени, у целости или делом, нити прихваћени за објављивање. СА објављује радове на енглеском и српском језику. Због боље доступности и веће цитираности препоручује се ауторима да радове свих облика предају на енглеском језику. У СА се објављују следеће категорије радова:  уводници, оригинални радови, прелиминарна и кратка саопштења, прикази болесника и случајева, видео-чланци, слике из клиничке медицине, прегледни радови, актуелне теме, радови за праксу, радови из историје медицине и језика медицине, медицинске етике, регулаторних стандарда у медицини, извештаји са конгреса и научних скупова, лични ставови, наручени коментари, писма уреднику, прикази књига, стручне вести, In memoriam и други прилози.  Оригинални радови, прелиминарна и кратка саопштења, прикази болесника и случајева, видео-чланци, слике из клиничке медицине, прегледни радови и актуелне теме, публикују се искључиво на енглеском језику, а остале врсте радова се могу публиковати и на српском језику само по одлуци Уредништва. Радови се увек достављају са сажетком на енглеском и српском језику (у склопу самог рукописа). Текст рада куцати у програму за обраду текста Word, фонтом Times New Roman и величином слова 12 тачака (12 pt). Све четири маргине подесити на 25 mm, величину странице на формат А4, а текст куцати с двоструким проредом, левим поравнањем и увлачењем сваког пасуса за 10 mm, без дељења речи (хифенације). Не користити табулаторе и узастопне празне карактере (спејсове) ради поравнања текста, већ алатке за контролу поравнања на лењиру и Toolbars. За прелазак на нову страну документа не користити низ „ентера“, већ искључиво опцију Page Break. После сваког знака интерпункције ставити само један празан карактер. Ако се у тексту користе специјални знаци (симболи), користити фонт Symbol. Подаци о коришћеној литератури у тексту означавају се арапским бројевима у угластим заградама – нпр. [1, 2], и то редоследом којим се појављују у тексту. Странице нумерисати редом у доњем десном углу, почев од насловне стране.

При писању текста на енглеском језику треба се придржавати језичког стандарда American English и користити кратке и јасне реченице. За називе лекова користити искључиво генеричка имена. Уређаји (апарати) се означавају фабричким називима, а име и место произвођача треба навести у облим заградама. Уколико се у тексту користе ознаке које су спој слова и бројева, прецизно написати број који се јавља у суперскрипту или супскрипту (нпр. ⁹⁹Tc, IL-6, О₂, Б₁₂, CD8). Уколико се нешто уобичајено пише курзивом (italic), тако се и наводи, нпр. гени (BRCA1).

Уколико је рад део магистарске тезе, односно докторске дисертације, или је урађен у оквиру научног пројекта, то треба посебно назначити у Напомени на крају текста. Такође, уколико је рад претходно саопштен на неком стручном састанку, навести званичан назив скупа, место и време одржавања, да ли је рад и како публикован (нпр. исти или другачији наслов или сажетак).

КЛИНИЧКА ИСТРАЖИВАЊА. Клиничка истраживања се дефинишу као истраживања утицаја једног или више средстава или мера на исход здравља. Регистарски број истраживања се наводи у последњем реду сажетка.

ЕТИЧКА САГЛАСНОСТ. Рукописи о истраживањима на људима треба да садрже изјаву у виду писаног пристанка испитиваних особа у складу с Хелсиншком декларацијом и одобрење надлежног етичког одбора да се истраживање може извести и да је оно у складу с правним стандардима. Експериментална истраживања на хуманом материјалу и испитивања вршена на животињама треба да садрже изјаву етичког одбора установе и треба да су у сагласности с правним стандардима. Подаци о томе морају бити наведени у одељку МЕТОДЕ РАДА.

ИЗЈАВА О СУКОБУ ИНТЕРЕСА. Уз рукопис се прилаже потписана изјава у оквиру обрасца Submission Letter којом се аутори изјашњавају о сваком могућем сукобу интереса или његовом одсуству. За додатне информације о различитим врстама сукоба интереса посетити интернет-страницу Светског удружења уредника медицинских часописа (World Association of Medical Editors – WAME; http://www.wame.org) под називом „Политика изјаве о сукобу интереса“. На крају рада, испод одељка НАПОМЕНЕ, треба у посебном одељку Сукоб интереса изјаснити се о сваком могућем сукобу интереса или његовом одсуству и то за сваког аутора појединачно (пуно име аутора или иницијали). На пр. Јован Јовановић: Sanofis-Eventis (предавач). Надежда Петровић: нема. Десанка Максимовић: Pfizer, Sanofi, Bristol-Meyers Squibb (предавач, почасни консултант, истраживач на научном пројекту).

АУТОРСТВО. Све особе које су наведене као аутори рада треба да се квалификују за ауторство. Сваки аутор треба да је учествовао довољно у раду на рукопису како би могао да преузме одговорност за целокупан текст и резултате изнесене у раду. Ауторство се заснива само на: битном доприносу концепцији рада, добијању резултата или анализи и тумачењу резултата; планирању рукописа или његовој критичкој ревизији од знатног интелектуалног значаја; завршном дотеривању верзије рукописа који се припрема за штампање.

Аутори треба да приложе опис доприноса појединачно за сваког коаутора у оквиру обрасца Submission Letter. Финансирање, сакупљање података или генерално надгледање истраживачке групе сами по себи не могу оправдати ауторство. Сви други који су допринели изради рада, а који нису аутори рукописа, требало би да буду наведени у Захвалници с описом њиховог доприноса раду, наравно, уз писани пристанак.

ПЛАГИЈАРИЗАМ. Од 1. јануара 2019. године сви рукописи подвргавају се провери на плагијаризам/аутоплагијаризам преко SCIndeks Assistant - Cross Check (iThenticate). Радови код којих се докаже плагијаризам/аутоплагијаризам биће одбијени, а аутори санкционисани.

НАСЛОВНА СТРАНА. На првој страници рукописа треба навести следеће: наслов рада без скраћеница; предлог кратког наслова рада, пуна имена и презимена аутора (без титула) индексирана бројевима; званичан назив установа у којима аутори раде, место и државу (редоследом који одговара индексираним бројевима аутора); на дну странице навести име и презиме, адресу за контакт, број телефона, факса и имејл адресу аутора задуженог за кореспонденцију.

САЖЕТАК. Уз оригинални рад, прелиминарно и кратко саопштење, преглед литературе, приказ случаја (болесника), рад из историје медицине, актуелну тему, рад за рубрику jезик медицине и рад за праксу, на другој по реду страници документа треба приложити сажетак рада обима 100–250 речи. За оригиналне радове, прелиминарно и кратко саопштење, прегледне радове, сажетак треба да има следећу структуру: Увод/Циљ рада, Методе рада, Резултати, Закључак; сваки од наведених сегмената писати као посебан пасус који почиње болдованом речи. Навести најважније резултате (нумеричке вредности) статистичке анализе и ниво значајности. Закључак не сме бити уопштен, већ мора бити директно повезан са резултатима рада. За приказе болесника сажетак треба да има следеће делове: Увод (у последњој реченици навести циљ), Приказ болесника, Закључак; сегменте такође писати као посебан пасус који почиње болдованом речи. За остале типове радова сажетак нема посебну структуру.

КЉУЧНЕ РЕЧИ. Испод Сажетка навести од три до шест кључних речи или израза. Не треба да се понављају речи из наслова, а кључне речи треба да буду релевантне или описне. У избору кључних речи користити Medical Subject Headings – MeSH (http://www.nlm.nih.gov/mesh).

ПРЕВОД НА СРПСКИ ЈЕЗИК. На трећој по реду страници документа приложити наслов рада на српском језику, пуна имена и презимена аутора (без титула) индексирана бројевима, званичан назив установа у којима аутори раде, место и државу. На следећој – четвртој по реду – страници документа приложити сажетак (100–250 речи) с кључним речима (3–6), и то за радове у којима је обавезан сажетак на енглеском језику. Превод појмова из стране литературе треба да буде у духу српског језика. Све стране речи или синтагме за које постоји одговарајуће име у нашем језику заменити тим називом.  Уколико је рад у целости на српском језику, потребно је превести називе прилога (табела, графикона, слика, схема) уколико их има, целокупни текст у њима и легенду на енглески језик.

СТРУКТУРА РАДА. Сви поднаслови се пишу великим масним словима (болд). Оригинални рад, метаанализа, прелиминарно и кратко саопштење обавезно треба да имају следеће поднаслове: Увод (Циљ рада навессти као последњи пасус Увода), Методе рада, Резултати, Дискусија, Закључак, Литература. Преглед литературе чине: Увод, одговарајући поднаслови, Закључак, Литература. Првоименовани аутор метаанализе и прегледног рада мора да наведе бар пет аутоцитата (као аутор или коаутор) радова публикованих у часописима с рецензијом. Коаутори, уколико их има, морају да наведу бар један аутоцитат радова такође публикованих у часописима с рецензијом. Приказ случаја или болесника чине: Увод (Циљ рада навести као последњи пасус Увода), Приказ болесника, Дискусија, Литература. Не треба користити имена болесника, иницијале, нити бројеве историја болести, нарочито у илустрацијама. Прикази болесника не смеју имати више од пет аутора.

Прилоге (табеле, графиконе, слике итд.) поставити на крај рукописа, а у самом телу текста јасно назначити место које се односи на дати прилог. Крајња позиција прилога биће одређена у току припреме рада за публиковање.

СКРАЋЕНИЦЕ. Користити само када је неопходно, и то за веома дугачке називе хемијских једињења, односно називе који су као скраћенице већ препознатљиви (стандардне скраћенице, као нпр. ДНК, сида, ХИВ, АТП). За сваку скраћеницу пун термин треба навести при првом навођењу у тексту, сем ако није стандардна јединица мере. Не користити скраћенице у наслову. Избегавати коришћење скраћеница у сажетку, али ако су неопходне, сваку скраћеницу објаснити при првом навођењу у тексту.

ДЕЦИМАЛНИ БРОЈЕВИ. У тексту рада на енглеском језику, у табелама, на графиконима и другим прилозима децималне бројеве писати са тачком (нпр. 12.5 ± 3.8), а у тексту на српском језику са зарезом (нпр. 12,5 ± 3,8). Кад год је то могуће, број заокружити на једну децималу.

ЈЕДИНИЦЕ МЕРА. Дужину, висину, тежину и запремину изражавати у метричким јединицама (метар – m, килограм (грам) – kg (g), литар – l) или њиховим деловима. Температуру изражавати у степенима Целзијуса (°C), количину супстанце у молима (mol), а притисак крви у милиметрима живиног стуба (mm Hg). Све резултате хематолошких, клиничких и биохемијских мерења наводити у метричком систему према Међународном систему јединица (SI).

ОБИМ РАДОВА. Целокупни рукопис рада који чине - насловна страна, сажетак, текст рада, списак литературе, сви прилози, односно потписи за њих и легенда (табеле, слике, графикони, схеме, цртежи), насловна страна и сажетак на српском језику – мора износити за оригинални рад, рад из историје медицине и преглед литературе до 5.000 речи, а за прелиминарно и кратко саопштење, приказ болесника, рад за праксу, едукативни чланак и рад за рубрику „Језик медицине“ до 3.000 речи; радови за остале рубрике могу имати највише 1.500 речи.

Видео-радови могу трајати 5–7 минута и бити у формату avi, mp4(flv). У првом кадру филма мора се навести: у наднаслову Српски архив за целокупно лекарство, наслов рада, презимена и иницијали имена и средњег слова свих аутора рада (не филма), година израде. У другом кадру мора бити уснимљен текст рада у виду апстракта до 350 речи. У последњем кадру филма могу се навести имена техничког особља (режија, сниматељ, светло, тон, фотографија и сл.). Уз видео-радове доставити: посебно текст у виду апстракта (до 350 речи), једну фотографију као илустрацију приказа, изјаву потписану од свег техничког особља да се одричу ауторских права у корист аутора рада.

ПРИЛОЗИ РАДУ су табеле, слике (фотографије, цртежи, схеме, графикони) и видео-прилози.

Свака табела треба да буде сама по себи лако разумљива. Наслов треба откуцати изнад табеле, а објашњења испод ње. Табеле се означавају арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Табеле цртати искључиво у програму Word, кроз мени Table–Insert–Table, уз дефинисање тачног броја колона и редова који ће чинити мрежу табеле. Десним кликом на мишу – помоћу опција Merge Cells и Split Cells – спајати, односно делити ћелије. Куцати фонтом Times New Roman, величином слова 12 pt, с једноструким проредом и без увлачења текста. Коришћене скраћенице у табели треба објаснити у легенди испод табеле.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе табела и легенду на оба језика. Такође, у једну табелу, у оквиру исте ћелије, унети и текст на српском и текст на енглеском језику (никако не правити две табеле са два језика!).

Слике су сви облици графичких прилога и као „слике“ у СА се објављују фотографије, цртежи, схеме и графикони. Слике означавају се арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Примају се искључиво дигиталне фотографије (црно-беле или у боји) резолуције најмање 300 dpi и формата записа tiff или jpg (мале, мутне и слике лошег квалитета неће се прихватати за штампање!). Уколико аутори не поседују или нису у могућности да доставе дигиталне фотографије, онда оригиналне слике треба скенирати у резолуцији 300 dpi и у оригиналној величини. Уколико је рад неопходно илустровати са више слика, у раду ће их бити објављено неколико, а остале ће бити у е-верзији чланка као PowerPoint презентација (свака слика мора бити нумерисана и имати легенду).

Видео-прилози (илустрације рада) могу трајати 1–3 минута и бити у формату avi, mp4(flv). Уз видео доставити посебно слику која би била илустрација видео-приказа у е-издању и објављена у штампаном издању.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе слика и легенду на оба језика.

Слике се у свесци могу штампати у боји, али додатне трошкове штампе сносе аутори.

Графикони треба да буду урађени и достављени у програму Excel, да би се виделе пратеће вредности распоређене по ћелијама. Исте графиконе прекопирати и у Word-ов документ, где се графикони означавају арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Сви подаци на графикону куцају се у фонту Times New Roman. Коришћене скраћенице на графикону треба објаснити у легенди испод графикона. У штампаној верзији чланка вероватније је да графикон неће бити штампан у боји, те је боље избегавати коришћење боја у графиконима, или их користити различитог интензитета. Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе графикона и легенду на оба језика.

Цртежи и схеме се достављају у jpg или tiff формату. Схеме се могу цртати и у програму CorelDraw или Adobe Illustrator (програми за рад са векторима, кривама). Сви подаци на схеми куцају се у фонту Times New Roman, величина слова 10 pt. Коришћене скраћенице на схеми треба објаснити у легенди испод схеме.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе схема и легенду на оба језика.

ЗАХВАЛНИЦА. Навести све сараднике који су допринели стварању рада а не испуњавају мерила за ауторство, као што су особе које обезбеђују техничку помоћ, помоћ у писању рада или руководе одељењем које обезбеђује општу подршку. Финансијска и материјална помоћ, у облику спонзорства, стипендија, поклона, опреме, лекова и друго, треба такође да буде наведена.

Сукоб интереса. Види: ИЗЈАВА О СУКОБУ ИНТЕРЕСА

ЛИТЕРАТУРА. Списак референци је одговорност аутора, а цитирани чланци треба да буду лако приступачни читаоцима часописа. Стога уз сваку референцу обавезно треба навести DOI број чланка (јединствену ниску карактера која му је додељена) и PMID број уколико је чланак индексиран у бази PubMed/MEDLINE.

Референце нумерисати редним арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Број референци не би требало да буде већи од 30, осим у прегледу литературе, у којем је дозвољено да их буде до 100. Број цитираних оригиналних радова мора бити најмање 80% од укупног броја референци, односно број цитираних књига, поглавља у књигама и прегледних чланака мањи од 20%. Уколико се домаће монографске публикације и чланци могу уврстити у референце, аутори су дужни да их цитирају. Већина цитираних научних чланака не би требало да буде старија од пет година. Није дозвољено цитирање апстраката. Уколико је битно коментарисати резултате који су публиковани само у виду апстракта, неопходно је то навести у самом тексту рада. Референце чланака који су прихваћени за штампу, али још нису објављени, треба означити са in press и приложити доказ о прихватању рада за објављивање.

Референце се цитирају према Ванкуверском стилу (униформисаним захтевима за рукописе који се предају биомедицинским часописима), који је успоставио Међународни комитет уредника медицинских часописа (http://www.icmje.org), чији формат користе U.S. National Library of Medicine и базе научних публикација. Примере навођења публикација (чланака, књига и других монографија, електронског, необјављеног и другог објављеног материјала) могу се пронаћи на интернет-страници http://www.nlm.nih.gov/bsd/uniform_requirements.html. Приликом навођења литературе веома је важно придржавати се поменутог стандарда, јер је то један од најбитнијих фактора за индексирање приликом класификације научних часописа.

ПРОПРАТНО ПИСМО (SUBMISSION LETTER). Уз рукопис обавезно приложити образац који су потписали сви аутори, а који садржи: 1) изјаву да рад претходно није публикован и да није истовремено поднет за објављивање у неком другом часопису, 2) изјаву да су рукопис прочитали и одобрили сви аутори који испуњавају мерила ауторства, и 3) контакт податке свих аутора у раду (адресе, имејл адресе, телефоне итд.). Бланко образац треба преузети са интернет-странице часописа (http://www.srp-arh.rs).

Такође је потребно доставити копије свих дозвола за: репродуковање претходно објављеног материјала, употребу илустрација и објављивање информација о познатим људима или именовање људи који су допринели изради рада.

ЧЛАНАРИНА, ПРЕТПЛАТА И НАКНАДА ЗА ОБРАДУ ЧЛАНКА. Да би рад био објављен у часопису Српски архив за целокупно лекарство, сви аутори који су лекари или стоматолози из Србије морају бити чланови Српског лекарског друштва (у складу са чланом 6. Статута Друштва) и претплатници на часопис за годину у којој се рад предаје Уредништву, или измирити накнаду за обраду чланака (Article Processing Charge) у износу од 3.000 динара. Аутори и коаутори из иностранства су у обавези да плате накнаду за обраду чланака (Article Processing Charge) у износу од 35 евра. Уплата у једној календарској години обухвата и све наредне, евентуалне чланке, послате на разматрање у тој години. Сви аутори који плате ову накнаду могу, уколико то желе, да примају штампано издање часописа. Треба напоменути да ова уплата није гаранција да ће рад бити прихваћен и објављен у Српском архиву за целокупно лекарство. Обавеза плаћања накнаде за обраду чланка не односи се на студенте основних студија и на претплатнике на часопис.

Установе (правна лица) не могу преко своје претплате да испуне овај услов аутора (физичког лица). Уз рукопис рада треба доставити копије уплатница за чланарину и претплату / накнаду за обраду чланка, као доказ о уплатама, уколико издавач нема евиденцију о томе.

Часопис прихвата донације од спонзора који сносе део трошкова или трошкове у целини оних аутора који нису у могућности да измире накнаду за обраду чланка (у таквим случајевима потребно је часопису ставити на увид оправданост таквог спонзорства).

СЛАЊЕ РУКОПИСА. Рукопис рада и сви прилози уз рад достављају se искључиво електронски преко система за пријављивање на интернет-страници часописа: http://www.srpskiarhiv.rs

 

НАПОМЕНА. Рад који не испуњава услове овог упутства не може бити упућен на рецензију и биће враћен ауторима да га допуне и исправе. Придржавањем упутства за припрему рада знатно ће се скратити време целокупног процеса до објављивања рада у часопису, што ће позитивно утицати на квалитет чланака и редовност излажења часописа.

 

За све додатне информације, молимо да се обратите на доле наведене адресе и број телефона.

АДРЕСА:

Српско лекарско друштво

Уредништво часописа „Српски архив за целокупно лекарство“

Ул. краљице Наталије 1

11000 Београд

Србија

Телефони: (+381.11) 409-2776, 409-4479

E-mail: office@srpskiarhiv.rs

Интернет адреса: http://www.srpskiarhiv.rs

 

ISSN 0370-8179

ISSN Online 2406-0895

OPEN ACCESS

СТРУЧНЕ ВЕСТИ

Српски архив за целокупно лекарство / Упутство за ауторе

СТРУЧНЕ ВЕСТИ

 

Пре подношења рукописа Уредништву часописа „Српски архив за целокупно лекарство“ (СА) сви аутори треба да прочитају Упутство за ауторе (Instructions for Authors), где ће пронаћи све потребне информације о писању и припреми рада у складу са стандардима часописа. Веома је важно да аутори припреме рад према датим пропозицијама, јер уколико рукопис не буде усклађен с овим захтевима, Уредништво ће одложити или одбити његово публиковање. Радови објављени у СА се не хонораришу. За чланке који ће се објавити у СА, самом понудом рада Српском архиву сви аутори рада преносе своја ауторска права на издавача часописа – Српско лекарско друштво.

ОПШТА УПУТСТВА. СА објављује радове који до сада нису нигде објављени, у целости или делом, нити прихваћени за објављивање. СА објављује радове на енглеском и српском језику. Због боље доступности и веће цитираности препоручује се ауторима да радове свих облика предају на енглеском језику. У СА се објављују следеће категорије радова:  уводници, оригинални радови, прелиминарна и кратка саопштења, прикази болесника и случајева, видео-чланци, слике из клиничке медицине, прегледни радови, актуелне теме, радови за праксу, радови из историје медицине и језика медицине, медицинске етике, регулаторних стандарда у медицини, извештаји са конгреса и научних скупова, лични ставови, наручени коментари, писма уреднику, прикази књига, стручне вести, In memoriam и други прилози.  Оригинални радови, прелиминарна и кратка саопштења, прикази болесника и случајева, видео-чланци, слике из клиничке медицине, прегледни радови и актуелне теме, публикују се искључиво на енглеском језику, а остале врсте радова се могу публиковати и на српском језику само по одлуци Уредништва. Радови се увек достављају са сажетком на енглеском и српском језику (у склопу самог рукописа). Текст рада куцати у програму за обраду текста Word, фонтом Times New Roman и величином слова 12 тачака (12 pt). Све четири маргине подесити на 25 mm, величину странице на формат А4, а текст куцати с двоструким проредом, левим поравнањем и увлачењем сваког пасуса за 10 mm, без дељења речи (хифенације). Не користити табулаторе и узастопне празне карактере (спејсове) ради поравнања текста, већ алатке за контролу поравнања на лењиру и Toolbars. За прелазак на нову страну документа не користити низ „ентера“, већ искључиво опцију Page Break. После сваког знака интерпункције ставити само један празан карактер. Ако се у тексту користе специјални знаци (симболи), користити фонт Symbol. Подаци о коришћеној литератури у тексту означавају се арапским бројевима у угластим заградама – нпр. [1, 2], и то редоследом којим се појављују у тексту. Странице нумерисати редом у доњем десном углу, почев од насловне стране.

При писању текста на енглеском језику треба се придржавати језичког стандарда American English и користити кратке и јасне реченице. За називе лекова користити искључиво генеричка имена. Уређаји (апарати) се означавају фабричким називима, а име и место произвођача треба навести у облим заградама. Уколико се у тексту користе ознаке које су спој слова и бројева, прецизно написати број који се јавља у суперскрипту или супскрипту (нпр. ⁹⁹Tc, IL-6, О₂, Б₁₂, CD8). Уколико се нешто уобичајено пише курзивом (italic), тако се и наводи, нпр. гени (BRCA1).

Уколико је рад део магистарске тезе, односно докторске дисертације, или је урађен у оквиру научног пројекта, то треба посебно назначити у Напомени на крају текста. Такође, уколико је рад претходно саопштен на неком стручном састанку, навести званичан назив скупа, место и време одржавања, да ли је рад и како публикован (нпр. исти или другачији наслов или сажетак).

КЛИНИЧКА ИСТРАЖИВАЊА. Клиничка истраживања се дефинишу као истраживања утицаја једног или више средстава или мера на исход здравља. Регистарски број истраживања се наводи у последњем реду сажетка.

 

ЕТИЧКА САГЛАСНОСТ. Рукописи о истраживањима на људима треба да садрже изјаву у виду писаног пристанка испитиваних особа у складу с Хелсиншком декларацијом и одобрење надлежног етичког одбора да се истраживање може извести и да је оно у складу с правним стандардима. Експериментална истраживања на хуманом материјалу и испитивања вршена на животињама треба да садрже изјаву етичког одбора установе и треба да су у сагласности с правним стандардима. Подаци о томе морају бити наведени у одељку МЕТОДЕ РАДА.

ИЗЈАВА О СУКОБУ ИНТЕРЕСА. Уз рукопис се прилаже потписана изјава у оквиру обрасца Submission Letter којом се аутори изјашњавају о сваком могућем сукобу интереса или његовом одсуству. За додатне информације о различитим врстама сукоба интереса посетити интернет-страницу Светског удружења уредника медицинских часописа (World Association of Medical Editors – WAME; http://www.wame.org) под називом „Политика изјаве о сукобу интереса“. На крају рада, испод одељка НАПОМЕНЕ, треба у посебном одељку Сукоб интереса изјаснити се о сваком могућем сукобу интереса или његовом одсуству и то за сваког аутора појединачно (пуно име аутора или иницијали). На пр. Јован Јовановић: Sanofis-Eventis (предавач). Надежда Петровић: нема. Десанка Максимовић: Pfizer, Sanofi, Bristol-Meyers Squibb (предавач, почасни консултант, истраживач на научном пројекту).

АУТОРСТВО. Све особе које су наведене као аутори рада треба да се квалификују за ауторство. Сваки аутор треба да је учествовао довољно у раду на рукопису како би могао да преузме одговорност за целокупан текст и резултате изнесене у раду. Ауторство се заснива само на: битном доприносу концепцији рада, добијању резултата или анализи и тумачењу резултата; планирању рукописа или његовој критичкој ревизији од знатног интелектуалног значаја; завршном дотеривању верзије рукописа који се припрема за штампање.

Аутори треба да приложе опис доприноса појединачно за сваког коаутора у оквиру обрасца Submission Letter. Финансирање, сакупљање података или генерално надгледање истраживачке групе сами по себи не могу оправдати ауторство. Сви други који су допринели изради рада, а који нису аутори рукописа, требало би да буду наведени у Захвалници с описом њиховог доприноса раду, наравно, уз писани пристанак.

ПЛАГИЈАРИЗАМ. Од 1. јануара 2019. године сви рукописи подвргавају се провери на плагијаризам/аутоплагијаризам преко SCIndeks Assistant - Cross Check (iThenticate). Радови код којих се докаже плагијаризам/аутоплагијаризам биће одбијени, а аутори санкционисани.

НАСЛОВНА СТРАНА. На првој страници рукописа треба навести следеће: наслов рада без скраћеница; предлог кратког наслова рада, пуна имена и презимена аутора (без титула) индексирана бројевима; званичан назив установа у којима аутори раде, место и државу (редоследом који одговара индексираним бројевима аутора); на дну странице навести име и презиме, адресу за контакт, број телефона, факса и имејл адресу аутора задуженог за кореспонденцију.

САЖЕТАК. Уз оригинални рад, прелиминарно и кратко саопштење, преглед литературе, приказ случаја (болесника), рад из историје медицине, актуелну тему, рад за рубрику jезик медицине и рад за праксу, на другој по реду страници документа треба приложити сажетак рада обима 100–250 речи. За оригиналне радове, прелиминарно и кратко саопштење, прегледне радове, сажетак треба да има следећу структуру: Увод/Циљ рада, Методе рада, Резултати, Закључак; сваки од наведених сегмената писати као посебан пасус који почиње болдованом речи. Навести најважније резултате (нумеричке вредности) статистичке анализе и ниво значајности. Закључак не сме бити уопштен, већ мора бити директно повезан са резултатима рада. За приказе болесника сажетак треба да има следеће делове: Увод (у последњој реченици навести циљ), Приказ болесника, Закључак; сегменте такође писати као посебан пасус који почиње болдованом речи. За остале типове радова сажетак нема посебну структуру.

КЉУЧНЕ РЕЧИ. Испод Сажетка навести од три до шест кључних речи или израза. Не треба да се понављају речи из наслова, а кључне речи треба да буду релевантне или описне. У избору кључних речи користити Medical Subject Headings – MeSH (http://www.nlm.nih.gov/mesh).

ПРЕВОД НА СРПСКИ ЈЕЗИК. На трећој по реду страници документа приложити наслов рада на српском језику, пуна имена и презимена аутора (без титула) индексирана бројевима, званичан назив установа у којима аутори раде, место и државу. На следећој – четвртој по реду – страници документа приложити сажетак (100–250 речи) с кључним речима (3–6), и то за радове у којима је обавезан сажетак на енглеском језику. Превод појмова из стране литературе треба да буде у духу српског језика. Све стране речи или синтагме за које постоји одговарајуће име у нашем језику заменити тим називом.  Уколико је рад у целости на српском језику, потребно је превести називе прилога (табела, графикона, слика, схема) уколико их има, целокупни текст у њима и легенду на енглески језик.

СТРУКТУРА РАДА. Сви поднаслови се пишу великим масним словима (болд). Оригинални рад, метаанализа, прелиминарно и кратко саопштење обавезно треба да имају следеће поднаслове: Увод (Циљ рада навессти као последњи пасус Увода), Методе рада, Резултати, Дискусија, Закључак, Литература. Преглед литературе чине: Увод, одговарајући поднаслови, Закључак, Литература. Првоименовани аутор метаанализе и прегледног рада мора да наведе бар пет аутоцитата (као аутор или коаутор) радова публикованих у часописима с рецензијом. Коаутори, уколико их има, морају да наведу бар један аутоцитат радова такође публикованих у часописима с рецензијом. Приказ случаја или болесника чине: Увод (Циљ рада навести као последњи пасус Увода), Приказ болесника, Дискусија, Литература. Не треба користити имена болесника, иницијале, нити бројеве историја болести, нарочито у илустрацијама. Прикази болесника не смеју имати више од пет аутора.

Прилоге (табеле, графиконе, слике итд.) поставити на крај рукописа, а у самом телу текста јасно назначити место које се односи на дати прилог. Крајња позиција прилога биће одређена у току припреме рада за публиковање.

СКРАЋЕНИЦЕ. Користити само када је неопходно, и то за веома дугачке називе хемијских једињења, односно називе који су као скраћенице већ препознатљиви (стандардне скраћенице, као нпр. ДНК, сида, ХИВ, АТП). За сваку скраћеницу пун термин треба навести при првом навођењу у тексту, сем ако није стандардна јединица мере. Не користити скраћенице у наслову. Избегавати коришћење скраћеница у сажетку, али ако су неопходне, сваку скраћеницу објаснити при првом навођењу у тексту.

ДЕЦИМАЛНИ БРОЈЕВИ. У тексту рада на енглеском језику, у табелама, на графиконима и другим прилозима децималне бројеве писати са тачком (нпр. 12.5 ± 3.8), а у тексту на српском језику са зарезом (нпр. 12,5 ± 3,8). Кад год је то могуће, број заокружити на једну децималу.

ЈЕДИНИЦЕ МЕРА. Дужину, висину, тежину и запремину изражавати у метричким јединицама (метар – m, килограм (грам) – kg (g), литар – l) или њиховим деловима. Температуру изражавати у степенима Целзијуса (°C), количину супстанце у молима (mol), а притисак крви у милиметрима живиног стуба (mm Hg). Све резултате хематолошких, клиничких и биохемијских мерења наводити у метричком систему према Међународном систему јединица (SI).

ОБИМ РАДОВА. Целокупни рукопис рада који чине - насловна страна, сажетак, текст рада, списак литературе, сви прилози, односно потписи за њих и легенда (табеле, слике, графикони, схеме, цртежи), насловна страна и сажетак на српском језику – мора износити за оригинални рад, рад из историје медицине и преглед литературе до 5.000 речи, а за прелиминарно и кратко саопштење, приказ болесника, рад за праксу, едукативни чланак и рад за рубрику „Језик медицине“ до 3.000 речи; радови за остале рубрике могу имати највише 1.500 речи.

Видео-радови могу трајати 5–7 минута и бити у формату avi, mp4(flv). У првом кадру филма мора се навести: у наднаслову Српски архив за целокупно лекарство, наслов рада, презимена и иницијали имена и средњег слова свих аутора рада (не филма), година израде. У другом кадру мора бити уснимљен текст рада у виду апстракта до 350 речи. У последњем кадру филма могу се навести имена техничког особља (режија, сниматељ, светло, тон, фотографија и сл.). Уз видео-радове доставити: посебно текст у виду апстракта (до 350 речи), једну фотографију као илустрацију приказа, изјаву потписану од свег техничког особља да се одричу ауторских права у корист аутора рада.

ПРИЛОЗИ РАДУ су табеле, слике (фотографије, цртежи, схеме, графикони) и видео-прилози.

Свака табела треба да буде сама по себи лако разумљива. Наслов треба откуцати изнад табеле, а објашњења испод ње. Табеле се означавају арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Табеле цртати искључиво у програму Word, кроз мени Table–Insert–Table, уз дефинисање тачног броја колона и редова који ће чинити мрежу табеле. Десним кликом на мишу – помоћу опција Merge Cells и Split Cells – спајати, односно делити ћелије. Куцати фонтом Times New Roman, величином слова 12 pt, с једноструким проредом и без увлачења текста. Коришћене скраћенице у табели треба објаснити у легенди испод табеле.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе табела и легенду на оба језика. Такође, у једну табелу, у оквиру исте ћелије, унети и текст на српском и текст на енглеском језику (никако не правити две табеле са два језика!).

Слике су сви облици графичких прилога и као „слике“ у СА се објављују фотографије, цртежи, схеме и графикони. Слике означавају се арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Примају се искључиво дигиталне фотографије (црно-беле или у боји) резолуције најмање 300 dpi и формата записа tiff или jpg (мале, мутне и слике лошег квалитета неће се прихватати за штампање!). Уколико аутори не поседују или нису у могућности да доставе дигиталне фотографије, онда оригиналне слике треба скенирати у резолуцији 300 dpi и у оригиналној величини. Уколико је рад неопходно илустровати са више слика, у раду ће их бити објављено неколико, а остале ће бити у е-верзији чланка као PowerPoint презентација (свака слика мора бити нумерисана и имати легенду).

Видео-прилози (илустрације рада) могу трајати 1–3 минута и бити у формату avi, mp4(flv). Уз видео доставити посебно слику која би била илустрација видео-приказа у е-издању и објављена у штампаном издању.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе слика и легенду на оба језика.

Слике се у свесци могу штампати у боји, али додатне трошкове штампе сносе аутори.

Графикони треба да буду урађени и достављени у програму Excel, да би се виделе пратеће вредности распоређене по ћелијама. Исте графиконе прекопирати и у Word-ов документ, где се графикони означавају арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Сви подаци на графикону куцају се у фонту Times New Roman. Коришћене скраћенице на графикону треба објаснити у легенди испод графикона. У штампаној верзији чланка вероватније је да графикон неће бити штампан у боји, те је боље избегавати коришћење боја у графиконима, или их користити различитог интензитета. Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе графикона и легенду на оба језика.

Цртежи и схеме се достављају у jpg или tiff формату. Схеме се могу цртати и у програму CorelDraw или Adobe Illustrator (програми за рад са векторима, кривама). Сви подаци на схеми куцају се у фонту Times New Roman, величина слова 10 pt. Коришћене скраћенице на схеми треба објаснити у легенди испод схеме.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе схема и легенду на оба језика.

ЗАХВАЛНИЦА. Навести све сараднике који су допринели стварању рада а не испуњавају мерила за ауторство, као што су особе које обезбеђују техничку помоћ, помоћ у писању рада или руководе одељењем које обезбеђује општу подршку. Финансијска и материјална помоћ, у облику спонзорства, стипендија, поклона, опреме, лекова и друго, треба такође да буде наведена.

Сукоб интереса. Види: ИЗЈАВА О СУКОБУ ИНТЕРЕСА

ЛИТЕРАТУРА. Списак референци је одговорност аутора, а цитирани чланци треба да буду лако приступачни читаоцима часописа. Стога уз сваку референцу обавезно треба навести DOI број чланка (јединствену ниску карактера која му је додељена) и PMID број уколико је чланак индексиран у бази PubMed/MEDLINE.

Референце нумерисати редним арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Број референци не би требало да буде већи од 30, осим у прегледу литературе, у којем је дозвољено да их буде до 100. Број цитираних оригиналних радова мора бити најмање 80% од укупног броја референци, односно број цитираних књига, поглавља у књигама и прегледних чланака мањи од 20%. Уколико се домаће монографске публикације и чланци могу уврстити у референце, аутори су дужни да их цитирају. Већина цитираних научних чланака не би требало да буде старија од пет година. Није дозвољено цитирање апстраката. Уколико је битно коментарисати резултате који су публиковани само у виду апстракта, неопходно је то навести у самом тексту рада. Референце чланака који су прихваћени за штампу, али још нису објављени, треба означити са in press и приложити доказ о прихватању рада за објављивање.

Референце се цитирају према Ванкуверском стилу (униформисаним захтевима за рукописе који се предају биомедицинским часописима), који је успоставио Међународни комитет уредника медицинских часописа (http://www.icmje.org), чији формат користе U.S. National Library of Medicine и базе научних публикација. Примере навођења публикација (чланака, књига и других монографија, електронског, необјављеног и другог објављеног материјала) могу се пронаћи на интернет-страници http://www.nlm.nih.gov/bsd/uniform_requirements.html. Приликом навођења литературе веома је важно придржавати се поменутог стандарда, јер је то један од најбитнијих фактора за индексирање приликом класификације научних часописа.

ПРОПРАТНО ПИСМО (SUBMISSION LETTER). Уз рукопис обавезно приложити образац који су потписали сви аутори, а који садржи: 1) изјаву да рад претходно није публикован и да није истовремено поднет за објављивање у неком другом часопису, 2) изјаву да су рукопис прочитали и одобрили сви аутори који испуњавају мерила ауторства, и 3) контакт податке свих аутора у раду (адресе, имејл адресе, телефоне итд.). Бланко образац треба преузети са интернет-странице часописа (http://www.srp-arh.rs).

Такође је потребно доставити копије свих дозвола за: репродуковање претходно објављеног материјала, употребу илустрација и објављивање информација о познатим људима или именовање људи који су допринели изради рада.

 

ЧЛАНАРИНА, ПРЕТПЛАТА И НАКНАДА ЗА ОБРАДУ ЧЛАНКА. Да би рад био објављен у часопису Српски архив за целокупно лекарство, сви аутори који су лекари или стоматолози из Србије морају бити чланови Српског лекарског друштва (у складу са чланом 6. Статута Друштва) и претплатници на часопис за годину у којој се рад предаје Уредништву, или измирити накнаду за обраду чланака (Article Processing Charge) у износу од 3.000 динара. Аутори и коаутори из иностранства су у обавези да плате накнаду за обраду чланака (Article Processing Charge) у износу од 35 евра. Уплата у једној календарској години обухвата и све наредне, евентуалне чланке, послате на разматрање у тој години. Сви аутори који плате ову накнаду могу, уколико то желе, да примају штампано издање часописа. Треба напоменути да ова уплата није гаранција да ће рад бити прихваћен и објављен у Српском архиву за целокупно лекарство. Обавеза плаћања накнаде за обраду чланка не односи се на студенте основних студија и на претплатнике на часопис.

Установе (правна лица) не могу преко своје претплате да испуне овај услов аутора (физичког лица). Уз рукопис рада треба доставити копије уплатница за чланарину и претплату / накнаду за обраду чланка, као доказ о уплатама, уколико издавач нема евиденцију о томе.

Часопис прихвата донације од спонзора који сносе део трошкова или трошкове у целини оних аутора који нису у могућности да измире накнаду за обраду чланка (у таквим случајевима потребно је часопису ставити на увид оправданост таквог спонзорства).

 

СЛАЊЕ РУКОПИСА. Рукопис рада и сви прилози уз рад достављају se искључиво електронски преко система за пријављивање на интернет-страници часописа: http://www.srpskiarhiv.rs

 

НАПОМЕНА. Рад који не испуњава услове овог упутства не може бити упућен на рецензију и биће враћен ауторима да га допуне и исправе. Придржавањем упутства за припрему рада знатно ће се скратити време целокупног процеса до објављивања рада у часопису, што ће позитивно утицати на квалитет чланака и редовност излажења часописа.

 

За све додатне информације, молимо да се обратите на доле наведене адресе и број телефона.

АДРЕСА:

Српско лекарско друштво

Уредништво часописа „Српски архив за целокупно лекарство“

Ул. краљице Наталије 1

11000 Београд

Србија

Телефони: (+381.11) 409-2776, 409-4479

E-mail: office@srpskiarhiv.rs

Интернет адреса: http://www.srpskiarhiv.rs

 

ISSN 0370-8179

ISSN Online 2406-0895

OPEN ACCESS

 

СЕЋАЊЕ

Српски архив за целокупно лекарство / Упутство за ауторе
СЕЋАЊЕ


Пре подношења рукописа Уредништву часописа „Српски архив за целокупно лекарство“ (СА) сви аутори треба да прочитају Упутство за ауторе (Instructions for Authors), где ће пронаћи све потребне информације о писању и припреми рада у складу са стандардима часописа. Веома је важно да аутори припреме рад према датим пропозицијама, јер уколико рукопис не буде усклађен с овим захтевима, Уредништво ће одложити или одбити његово публиковање.  Радови објављени у СА се не хонораришу. За чланке који ће се објавити у СА, самом понудом рада Српском архиву сви аутори рада преносе своја ауторска права на издавача часописа – Српско лекарско друштво.

ОПШТА УПУТСТВА. СА објављује радове који до сада нису нигде објављени, у целости или делом, нити прихваћени за објављивање. СА објављује радове на енглеском и српском језику. Због боље доступности и веће цитираности препоручује се ауторима да радове свих облика предају на енглеском језику. У СА се објављују следеће категорије радова:  уводници, оригинални радови, прелиминарна и кратка саопштења, прикази болесника и случајева, видео-чланци, слике из клиничке медицине, прегледни радови, актуелне теме, радови за праксу, радови из историје медицине и језика медицине, медицинске етике, регулаторних стандарда у медицини, извештаји са конгреса и научних скупова, лични ставови, наручени коментари, писма уреднику, прикази књига, стручне вести, In memoriam и други прилози.  Оригинални радови, прелиминарна и кратка саопштења, прикази болесника и случајева, видео-чланци, слике из клиничке медицине, прегледни радови и актуелне теме, публикују се искључиво на енглеском језику, а остале врсте радова се могу публиковати и на српском језику само по одлуци Уредништва. Радови се увек достављају са сажетком на енглеском и српском језику (у склопу самог рукописа). Текст рада куцати у програму за обраду текста Word, фонтом Times New Roman и величином слова 12 тачака (12 pt). Све четири маргине подесити на 25 mm, величину странице на формат А4, а текст куцати с двоструким проредом, левим поравнањем и увлачењем сваког пасуса за 10 mm, без дељења речи (хифенације). Не користити табулаторе и узастопне празне карактере (спејсове) ради поравнања текста, већ алатке за контролу поравнања на лењиру и Toolbars. За прелазак на нову страну документа не користити низ „ентера“, већ искључиво опцију Page Break. После сваког знака интерпункције ставити само један празан карактер. Ако се у тексту користе специјални знаци (симболи), користити фонт Symbol. Подаци о коришћеној литератури у тексту означавају се арапским бројевима у угластим заградама – нпр. [1, 2], и то редоследом којим се појављују у тексту. Странице нумерисати редом у доњем десном углу, почев од насловне стране.

При писању текста на енглеском језику треба се придржавати језичког стандарда American English и користити кратке и јасне реченице. За називе лекова користити искључиво генеричка имена. Уређаји (апарати) се означавају фабричким називима, а име и место произвођача треба навести у облим заградама. Уколико се у тексту користе ознаке које су спој слова и бројева, прецизно написати број који се јавља у суперскрипту или супскрипту (нпр. 99Tc, IL-6, О2, Б12, CD8). Уколико се нешто уобичајено пише курзивом (italic), тако се и наводи, нпр. гени (BRCA1).

Уколико је рад део магистарске тезе, односно докторске дисертације, или је урађен у оквиру научног пројекта, то треба посебно назначити у Напомени на крају текста. Такође, уколико је рад претходно саопштен на неком стручном састанку, навести званичан назив скупа, место и време одржавања, да ли је рад и како публикован (нпр. исти или другачији наслов или сажетак).

КЛИНИЧКА ИСТРАЖИВАЊА. Клиничка истраживања се дефинишу као истраживања утицаја једног или више средстава или мера на исход здравља. Регистарски број истраживања се наводи у последњем реду сажетка.

ЕТИЧКА САГЛАСНОСТ. Рукописи о истраживањима на људима треба да садрже изјаву у виду писаног пристанка испитиваних особа у складу с Хелсиншком декларацијом и одобрење надлежног етичког одбора да се истраживање може извести и да је оно у складу с правним стандардима. Експериментална истраживања на хуманом материјалу и испитивања вршена на животињама треба да садрже изјаву етичког одбора установе и треба да су у сагласности с правним стандардима. Подаци о томе морају бити наведени у одељку МЕТОДЕ РАДА.

ИЗЈАВА О СУКОБУ ИНТЕРЕСА. Уз рукопис се прилаже потписана изјава у оквиру обрасца Submission Letter којом се аутори изјашњавају о сваком могућем сукобу интереса или његовом одсуству. За додатне информације о различитим врстама сукоба интереса посетити интернет-страницу Светског удружења уредника медицинских часописа (World Association of Medical Editors – WAME; http://www.wame.org) под називом „Политика изјаве о сукобу интереса“. На крају рада, испод одељка НАПОМЕНЕ, треба у посебном одељку Сукоб интереса изјаснити се о сваком могућем сукобу интереса или његовом одсуству и то за сваког аутора појединачно (пуно име аутора или иницијали). На пр. Јован Јовановић: Sanofis-Eventis (предавач). Надежда Петровић: нема. Десанка Максимовић: Pfizer, Sanofi, Bristol-Meyers Squibb (предавач, почасни консултант, истраживач на научном пројекту).

АУТОРСТВО. Све особе које су наведене као аутори рада треба да се квалификују за ауторство. Сваки аутор треба да је учествовао довољно у раду на рукопису како би могао да преузме одговорност за целокупан текст и резултате изнесене у раду. Ауторство се заснива само на: битном доприносу концепцији рада, добијању резултата или анализи и тумачењу резултата; планирању рукописа или његовој критичкој ревизији од знатног интелектуалног значаја; завршном дотеривању верзије рукописа који се припрема за штампање.

Аутори треба да приложе опис доприноса појединачно за сваког коаутора у оквиру обрасца Submission Letter. Финансирање, сакупљање података или генерално надгледање истраживачке групе сами по себи не могу оправдати ауторство. Сви други који су допринели изради рада, а који нису аутори рукописа, требало би да буду наведени у Захвалници с описом њиховог доприноса раду, наравно, уз писани пристанак.

ПЛАГИЈАРИЗАМ.   Од 1. јануара 2019. године сви рукописи подвргавају се провери на плагијаризам/аутоплагијаризам преко SCIndeks Assistant - Cross Check (iThenticate). Радови код којих се докаже плагијаризам/аутоплагијаризам биће одбијени, а аутори санкционисани.

НАСЛОВНА СТРАНА. На првој страници рукописа треба навести следеће: наслов рада без скраћеница; предлог кратког наслова рада, пуна имена и презимена аутора (без титула) индексирана бројевима; званичан назив установа у којима аутори раде, место и државу (редоследом који одговара индексираним бројевима аутора); на дну странице навести име и презиме, адресу за контакт, број телефона, факса и имејл адресу аутора задуженог за кореспонденцију.

САЖЕТАК. Уз оригинални рад, прелиминарно и кратко саопштење, преглед литературе, приказ случаја (болесника), рад из историје медицине, актуелну тему, рад за рубрику jезик медицине и рад за праксу, на другој по реду страници документа треба приложити сажетак рада обима 100–250 речи. За оригиналне радове, прелиминарно и кратко саопштење, прегледне радове, сажетак треба да има следећу структуру: Увод/Циљ рада, Методе рада, Резултати, Закључак; сваки од наведених сегмената писати као посебан пасус који почиње болдованом речи. Навести најважније резултате (нумеричке вредности) статистичке анализе и ниво значајности. Закључак не сме бити уопштен, већ мора бити директно повезан са резултатима рада. За приказе болесника сажетак треба да има следеће делове: Увод (у последњој реченици навести циљ), Приказ болесника, Закључак; сегменте такође писати као посебан пасус који почиње болдованом речи. За остале типове радова сажетак нема посебну структуру.

КЉУЧНЕ РЕЧИ. Испод Сажетка навести од три до шест кључних речи или израза. Не треба да се понављају речи из наслова, а кључне речи треба да буду релевантне или описне. У избору кључних речи користити Medical Subject Headings – MeSH (http://www.nlm.nih.gov/mesh).

ПРЕВОД НА СРПСКИ ЈЕЗИК. На трећој по реду страници документа приложити наслов рада на српском језику, пуна имена и презимена аутора (без титула) индексирана бројевима, званичан назив установа у којима аутори раде, место и државу. На следећој – четвртој по реду – страници документа приложити сажетак (100–250 речи) с кључним речима (3–6), и то за радове у којима је обавезан сажетак на енглеском језику. Превод појмова из стране литературе треба да буде у духу српског језика. Све стране речи или синтагме за које постоји одговарајуће име у нашем језику заменити тим називом.  Уколико је рад у целости на српском језику, потребно је превести називе прилога (табела, графикона, слика, схема) уколико их има, целокупни текст у њима и легенду на енглески језик.

СТРУКТУРА РАДА. Сви поднаслови се пишу великим масним словима (болд). Оригинални рад, метаанализа, прелиминарно и кратко саопштење обавезно треба да имају следеће поднаслове: Увод (Циљ рада навессти као последњи пасус Увода), Методе рада, Резултати, Дискусија, Закључак, Литература. Преглед литературе чине: Увод, одговарајући поднаслови, Закључак, Литература. Првоименовани аутор метаанализе и прегледног рада мора да наведе бар пет аутоцитата (као аутор или коаутор) радова публикованих у часописима с рецензијом. Коаутори, уколико их има, морају да наведу бар један аутоцитат радова такође публикованих у часописима с рецензијом. Приказ случаја или болесника чине: Увод (Циљ рада навести као последњи пасус Увода), Приказ болесника, Дискусија, Литература. Не треба користити имена болесника, иницијале, нити бројеве историја болести, нарочито у илустрацијама. Прикази болесника не смеју имати више од пет аутора.

Прилоге (табеле, графиконе, слике итд.) поставити на крај рукописа, а у самом телу текста јасно назначити место које се односи на дати прилог. Крајња позиција прилога биће одређена у току припреме рада за публиковање.

СКРАЋЕНИЦЕ. Користити само када је неопходно, и то за веома дугачке називе хемијских једињења, односно називе који су као скраћенице већ препознатљиви (стандардне скраћенице, као нпр. ДНК, сида, ХИВ, АТП). За сваку скраћеницу пун термин треба навести при првом навођењу у тексту, сем ако није стандардна јединица мере. Не користити скраћенице у наслову. Избегавати коришћење скраћеница у сажетку, али ако су неопходне, сваку скраћеницу објаснити при првом навођењу у тексту.

ДЕЦИМАЛНИ БРОЈЕВИ. У тексту рада на енглеском језику, у табелама, на графиконима и другим прилозима децималне бројеве писати са тачком (нпр. 12.5 ± 3.8), а у тексту на српском језику са зарезом (нпр. 12,5 ± 3,8). Кад год је то могуће, број заокружити на једну децималу.

ЈЕДИНИЦЕ МЕРА. Дужину, висину, тежину и запремину изражавати у метричким јединицама (метар – m, килограм (грам) – kg (g), литар – l) или њиховим деловима. Температуру изражавати у степенима Целзијуса (°C), количину супстанце у молима (mol), а притисак крви у милиметрима живиног стуба (mm Hg). Све резултате хематолошких, клиничких и биохемијских мерења наводити у метричком систему према Међународном систему јединица (SI).

ОБИМ РАДОВА. Целокупни рукопис рада који чине - насловна страна, сажетак, текст рада, списак литературе, сви прилози, односно потписи за њих и легенда (табеле, слике, графикони, схеме, цртежи), насловна страна и сажетак на српском језику – мора износити за оригинални рад, рад из историје медицине и преглед литературе до 5.000 речи, а за прелиминарно и кратко саопштење, приказ болесника, рад за праксу, едукативни чланак и рад за рубрику „Језик медицине“ до 3.000 речи; радови за остале рубрике могу имати највише 1.500 речи.
Видео-радови могу трајати 5–7 минута и бити у формату avi, mp4(flv). У првом кадру филма мора се навести: у наднаслову Српски архив за целокупно лекарство, наслов рада, презимена и иницијали имена и средњег слова свих аутора рада (не филма), година израде. У другом кадру мора бити уснимљен текст рада у виду апстракта до 350 речи. У последњем кадру филма могу се навести имена техничког особља (режија, сниматељ, светло, тон, фотографија и сл.). Уз видео-радове доставити: посебно текст у виду апстракта (до 350 речи), једну фотографију као илустрацију приказа, изјаву потписану од свег техничког особља да се одричу ауторских права у корист аутора рада.

ПРИЛОЗИ РАДУ су табеле, слике (фотографије, цртежи, схеме, графикони) и видео-прилози.

Свака табела треба да буде сама по себи лако разумљива. Наслов треба откуцати изнад табеле, а објашњења испод ње. Табеле се означавају арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Табеле цртати искључиво у програму Word, кроз мени Table–Insert–Table, уз дефинисање тачног броја колона и редова који ће чинити мрежу табеле. Десним кликом на мишу – помоћу опција Merge Cells и Split Cells – спајати, односно делити ћелије. Куцати фонтом Times New Roman, величином слова 12 pt, с једноструким проредом и без увлачења текста. Коришћене скраћенице у табели треба објаснити у легенди испод табеле.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе табела и легенду на оба језика. Такође, у једну табелу, у оквиру исте ћелије, унети и текст на српском и текст на енглеском језику (никако не правити две табеле са два језика!).

Слике су сви облици графичких прилога и као „слике“ у СА се објављују фотографије, цртежи, схеме и графикони. Слике означавају се арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Примају се искључиво дигиталне фотографије (црно-беле или у боји) резолуције најмање 300 dpi и формата записа tiff или jpg (мале, мутне и слике лошег квалитета неће се прихватати за штампање!). Уколико аутори не поседују или нису у могућности да доставе дигиталне фотографије, онда оригиналне слике треба скенирати у резолуцији 300 dpi и у оригиналној величини. Уколико је рад неопходно илустровати са више слика, у раду ће их бити објављено неколико, а остале ће бити у е-верзији чланка као PowerPoint презентација (свака слика мора бити нумерисана и имати легенду).
Видео-прилози (илустрације рада) могу трајати 1–3 минута и бити у формату avi, mp4(flv). Уз видео доставити посебно слику која би била илустрација видео-приказа у е-издању и објављена у штампаном издању.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе слика и легенду на оба језика.

Слике се у свесци могу штампати у боји, али додатне трошкове штампе сносе аутори.

Графикони треба да буду урађени и достављени у програму Excel, да би се виделе пратеће вредности распоређене по ћелијама. Исте графиконе прекопирати и у Word-ов документ, где се графикони означавају арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Сви подаци на графикону куцају се у фонту Times New Roman. Коришћене скраћенице на графикону треба објаснити у легенди испод графикона. У штампаној верзији чланка вероватније је да графикон неће бити штампан у боји, те је боље избегавати коришћење боја у графиконима, или их користити различитог интензитета. Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе графикона и легенду на оба језика.

Цртежи и схеме се достављају у jpg или tiff формату. Схеме се могу цртати и у програму CorelDraw или Adobe Illustrator (програми за рад са векторима, кривама). Сви подаци на схеми куцају се у фонту Times New Roman, величина слова 10 pt. Коришћене скраћенице на схеми треба објаснити у легенди испод схеме.  Уколико је рукопис на српском језику, приложити називе схема и легенду на оба језика.

ЗАХВАЛНИЦА. Навести све сараднике који су допринели стварању рада а не испуњавају мерила за ауторство, као што су особе које обезбеђују техничку помоћ, помоћ у писању рада или руководе одељењем које обезбеђује општу подршку. Финансијска и материјална помоћ, у облику спонзорства, стипендија, поклона, опреме, лекова и друго, треба такође да буде наведена.

Сукоб интереса. Види: ИЗЈАВА О СУКОБУ ИНТЕРЕСА

ЛИТЕРАТУРА. Списак референци је одговорност аутора, а цитирани чланци треба да буду лако приступачни читаоцима часописа. Стога уз сваку референцу обавезно треба навести DOI број чланка (јединствену ниску карактера која му је додељена) и PMID број уколико је чланак индексиран у бази PubMed/MEDLINE.

Референце нумерисати редним арапским бројевима према редоследу навођења у тексту. Број референци не би требало да буде већи од 30, осим у прегледу литературе, у којем је дозвољено да их буде до 100. Број цитираних оригиналних радова мора бити најмање 80% од укупног броја референци, односно број цитираних књига, поглавља у књигама и прегледних чланака мањи од 20%. Уколико се домаће монографске публикације и чланци могу уврстити у референце, аутори су дужни да их цитирају. Већина цитираних научних чланака не би требало да буде старија од пет година. Није дозвољено цитирање апстраката. Уколико је битно коментарисати резултате који су публиковани само у виду апстракта, неопходно је то навести у самом тексту рада. Референце чланака који су прихваћени за штампу, али још нису објављени, треба означити са in press и приложити доказ о прихватању рада за објављивање.

Референце се цитирају према Ванкуверском стилу (униформисаним захтевима за рукописе који се предају биомедицинским часописима), који је успоставио Међународни комитет уредника медицинских часописа (http://www.icmje.org), чији формат користе U.S. National Library of Medicine и базе научних публикација. Примере навођења публикација (чланака, књига и других монографија, електронског, необјављеног и другог објављеног материјала) могу се пронаћи на интернет-страници http://www.nlm.nih.gov/bsd/uniform_requirements.html. Приликом навођења литературе веома је важно придржавати се поменутог стандарда, јер је то један од најбитнијих фактора за индексирање приликом класификације научних часописа.

ПРОПРАТНО ПИСМО (SUBMISSION LETTER). Уз рукопис обавезно приложити образац који су потписали сви аутори, а који садржи: 1) изјаву да рад претходно није публикован и да није истовремено поднет за објављивање у неком другом часопису, 2) изјаву да су рукопис прочитали и одобрили сви аутори који испуњавају мерила ауторства, и 3) контакт податке свих аутора у раду (адресе, имејл адресе, телефоне итд.). Бланко образац треба преузети са интернет-странице часописа (http://www.srp-arh.rs).

Такође је потребно доставити копије свих дозвола за: репродуковање претходно објављеног материјала, употребу илустрација и објављивање информација о познатим људима или именовање људи који су допринели изради рада.

ЧЛАНАРИНА, ПРЕТПЛАТА И НАКНАДА ЗА ОБРАДУ ЧЛАНКА. Да би рад био објављен у часопису Српски архив за целокупно лекарство, сви аутори који су лекари или стоматолози из Србије морају бити чланови Српског лекарског друштва (у складу са чланом 6. Статута Друштва) и претплатници на часопис за годину у којој се рад предаје Уредништву, или измирити накнаду за обраду чланака (Article Processing Charge) у износу од 3.000 динара. Аутори и коаутори из иностранства су у обавези да плате накнаду за обраду чланака (Article Processing Charge) у износу од 35 евра. Уплата у једној календарској години обухвата и све наредне, евентуалне чланке, послате на разматрање у тој години. Сви аутори који плате ову накнаду могу, уколико то желе, да примају штампано издање часописа. Треба напоменути да ова уплата није гаранција да ће рад бити прихваћен и објављен у Српском архиву за целокупно лекарство. Обавеза плаћања накнаде за обраду чланка не односи се на студенте основних студија и на претплатнике на часопис.

Установе (правна лица) не могу преко своје претплате да испуне овај услов аутора (физичког лица). Уз рукопис рада треба доставити копије уплатница за чланарину и претплату / накнаду за обраду чланка, као доказ о уплатама, уколико издавач нема евиденцију о томе.
Часопис прихвата донације од спонзора који сносе део трошкова или трошкове у целини оних аутора који нису у могућности да измире накнаду за обраду чланка (у таквим случајевима потребно је часопису ставити на увид оправданост таквог спонзорства).

СЛАЊЕ РУКОПИСА. Рукопис рада и сви прилози уз рад достављају se искључиво електронски преко система за пријављивање на интернет-страници часописа: http://www.srpskiarhiv.rs

НАПОМЕНА. Рад који не испуњава услове овог упутства не може бити упућен на рецензију и биће враћен ауторима да га допуне и исправе. Придржавањем упутства за припрему рада знатно ће се скратити време целокупног процеса до објављивања рада у часопису, што ће позитивно утицати на квалитет чланака и редовност излажења часописа.

За све додатне информације, молимо да се обратите на доле наведене адресе и број телефона.

АДРЕСА:
Српско лекарско друштво
Уредништво часописа „Српски архив за целокупно лекарство“
Ул. краљице Наталије 1
11000 Београд
Србија

Телефони: (+381.11) 409-2776, 409-4479
E-mail: office@srpskiarhiv.rs
Интернет адреса: http://www.srpskiarhiv.rs

ISSN 0370-8179
ISSN Online 2406-0895
OPEN ACCESS