Porodične vrednosti mladih u Srbiji
Sažetak
Tema ovog rada jesu porodične vrednosti mladih u Srbiji, odnosno razmatranje samog pojma kao i rezultata nekih relevantnih socioloških studija i istraživanja o ustanovljenoj polarizaciji porodičnih vrednosti kod mladih, to jest, usvajanju modernih porodičnih vrednostikod jednog dela mladih (odlaganja sklapanja braka, vrednovanja vanbračnih kohabitacija, simetričnog roditeljstva, jednakosti i ravnopravnosti polova...) nasuprot ostatku mladih koji još uvek ostaju verni tradicionalnim porodičnim vrednostima (vrednovanju braka i težnje ka prokreaciji kao osnovnoj funkciji braka, neodobravanju razvoda, sklonosti ka strogoj podeli uloga u porodici i asimetričnom roditeljstvu...). Rad predstavlja pokušaj autora da doprinese proširenju naučnog saznanja iz ove oblasti.
Reference
Bauman, Z. (1994). Intimations of postmodernity. London [etc.]: Routledge.
Bešić, M. (2014). Tranzicione traume i promene vrednosnih orijentacija - generacijski pristup : komparativna empirijska studija vrednosti u zemljama bivše Jugoslavije. Beograd: Fakultet političkih nauka Univerziteta; Čigoja štampa.
Budon, R. (2005). Imoralizam : sumrak morala, sumrak vrijednosti? Podgorica: CID.
Đorić, G., & Gavrilović, D. [2006]. Između pronatalističke populacione politike i ženskih reproduktivnih prava - analiza pojavljivanja dva diskursa u pisanim medijima nakon 2000. Sociologija, 48(1), 73-95.
Ferić, I. (2009). Vrijednosti i vrijednosni sustavi : psihologijski pristup. Zagreb: Alinea.
Gidens, E. (1998). Posledice modernosti. Beograd: Filip Višnjić.
Gidens, E. (2005). Odbegli svet : kako globalizacija preoblikuje naše živote (Vol. 4). Beograd: Stubovi kulture.
Golubović, Z. (1981). Porodica kao ljudska zajednica : alternativa autoritarnom shvatanju porodice kao sistema prilagođenog ponašanja. Zagreb: Naprijed.
Inglehart, R. (1997). Modernization and Postmodernization : cultural, economic, and political change in 43 societies. Princeton, N.J.: Princeton University Press.
Matejević, M. (2007). Vrednosne orijentacije i vaspitni stil roditelja. Niš: Filozofski fakultet.
Milić, A. (2001). Sociologija porodice : kritika i izazovi. Beograd: Čigoja štampa.
Milić, A. (2006). Porodica i modaliteti radnih aktivnosti članova : promene u toku post-socijalističke tranzicije u Srbiji, od 1991-2006. godine. U S. Tomanović (Ed.), Društvo u previranju (p. Str. 57-79). Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta.
Milić, A. (2010). Porodične vrednosne orijentacije : vrednosni raskol. In Vreme porodica (p. Str. [235]-256.). Beograd: Čigoja štampa; Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta.
Pesic, J. (2006). Persistence of traditionalist value orientations in Serbia. Sociologija, 48(4), 289–307. http://doi.org/10.2298/SOC0604289P
Radoman, M. (2011). Stavovi i vrednosne orijentacije srednjoškolaca u Srbiji (Vol. 31). Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.
Tomanović, S., Ljubičić, M., Stanojević, D., Jarić, I., Mojić, D., Dragišić Labaš, S., & Živadinović, I. (2012). Mladi - naša sadašnjost : istraživanje socijalnih biografija mladih u Srbiji. Beograd: Čigoja štampa; Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta.
Гавриловић, Д., & Стјепановић-Захаријевски, Д. [2012]. Традиционалне и модерне вредности у транзиционој Србији. Теме, 36(3), 1087-1102.
Захаријевски, Д. С. (2009). Полне/родне разлике у конституисању идентитета и породичних вредносних образаца. Годишњак За Социологију, 5(5), стр. 143-154.
Николић, М., Михаиловић, С., Томановић, С., Игњатовић, С., Шрам, З., Попадић, Д., … Мојић, Д. (2004). Млади загубљени у транзицији. Београд: Центар за проучавање алтернатива.
Стјепановић-Захаријевски, Д., & Петровић, Ј. (2014). Перцепција брака, породице и родитељства студентске омладине у светлу демографских и социјалних детерминанти. У Д. Захаријевски (Ед.), Културне оријентације студената и култура мира на Балкану (п. Стр. 217-231). Ниш: Филозофски факултет.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).