Dubletni par kap i kaplja
Sažetak
U radu se ispituju sadržinski odnosi imenica kap i kaplja s ciljem da se uoči da li su ravnopravne ili upućuju jedna na drugu, preciznije, ispituje se moguća dubletnost ili sinonimnost ovog para. Kako bismo dobili odgovore na konkretna pitanja, istorijskim pregledom analiziraćemo tvorbeni aspekt, proverićemo kakav status imaju u jezičkim priručnicima, kako su objašnjene i obrađene u rečnicima. Potom frekventnost u praksi istražujemo na osnovu Korpusa matematičkog fakulteta. Isto tako, cilj nam je utvrditi da li su kolokacijske sastavnice sinonimne, zaključno raspravljamo o mogućnostima njihovog prevladavanja, te da li je i koje rešenje u prednosti.
Reference
Бабић, С. (2002). Творба речи у хрватскоме књижевноме језику. Загреб: Хрватска академија знаности и уметности.
Виготски, Л. (1983). Мишљење и говор. Београд: Нолит.
Вујанић, М., Гортан Премк, Д., Дешић, М., Драгићевић, Р., Николић, М., Ного, Љ., . . . Фекете, Е. (2011). Речник српскога језика. Измењено и поправљено издање. Нови Сад: Матица српска.
Драгићевић, Р. (2010). Лексикологија српског језика. Београд: Завод за уџбенике.
Клајн, И. (2003). Творба речи у савременом српском језику. Део 2. Суфиксација и конверзија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Клајн, И. (2009). Речник језичких недоумица. 10. изд. Нови Сад: Прометеј.
Маретић, Т. (1899). Граматика и стилистика хрватскога или српскога књижевног језика. Загреб: Л. Хартман.
Маретић, Т. (1963). Граматика хрватскога или српскога књижевног језика. 3. непромијењено изд. Загреб: Матица хрватска.
Московљевић, М. (1990). Речник савременог
Новаковић, С. (1894). Српска граматика. 1. целокупно изд. Београд: Државна штампарија.
Оташевић, Ђ. (2012). Фразеолошки речник српског језика. Нови Сад: Прометеј.
Пипер, П., & Клајн, И. (2013). Нормативна граматика српског језика. Нови Сад: Матица српска.
Прћић, Т. (1997). Семантика и прагматика речи. Сремски Карловци; Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Речник САНУ. (1975). Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Књ. IX. Београд: Српска академија наука и уметности.
РМС. (1967). Речник српскохрватскога књижевног језика Књ. 2, Ж - Ш. Нови Сад: Матица српска.
RJAZU. (1892 – 1897). Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.
Skok, P. (1972). Etimologijski rječnik hrvatskog ili srpskog jezika. Knj. 2. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.
Станојчић, Ж., & Поповић, Љ. (2004). Граматика српског језика : уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Стевановић, М. (1986). Увод, фонетика, морфологија. У Савремени српскохрватски језик (граматички системи и књижевнојезичка норма). 1, Увод, фонетика, морфологија. 5. изд. Београд: Народна књига.
Стефановић, Караџић, В. (1818). Српски рјечник, истолкован њемачким и латинским ријечима. Беч.
Стефановић, Караџић, В. (1852). Српски рјечник, истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима. Беч: у Штампарији јерменскога намастира.
Тафра, Б. (2005). Од ријечи до рјечника. Загреб: Школска књига.
Ћорић, Б. (2005). Дублети и језичка правилност. У Књижевност и језик. Год. 52, бр. 3/4. Београд, стр. 285-296.
Ћорић, Б. (2007). Синоними и дублети. У Терминолошка стандардизација лингвистичког описа савременог српског језика (4). 3/35. Научни састанак слависта у Вукове дане. Београд: Међународни славистички центар на Филолошком факултету, стр. 59 – 67.
Ћорић, Б. (2008). Творба именица у српском језику. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Ћосић, П. (2008). Речник синонима. Београд: Корнет.
Шипка, Д. (2006). Основи лексикологије и сродних дисциплина. 2. измијењено и допуњено изд. Нови Сад: Матица српска.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).