Fizioterapija u savremenom visokom strukovnom obrazovanju
Sažetak
U poslednjih pedeset godina došlo je do dramatičnog razvoja i promena u svim segmentima biomedicinskih nauka što je uticalo na razvoj stručnih znanja u oblasti fizioterapije. U opisu kompetencija savremenog fizioterapeuta nalaze se brojne i složene veštine kao što je kliničko zaključivanje, primena prakse temeljene na dokazima, timski rad i interdisciplinarna saradnja, promocija zdravlja i rešavanje problema hroničnih bolesti. Kao naučno utemeljena praksa, fizioterapija koristi činjenice, teorije i hipoteze i testira ih na dostupnim podacima. Godine 2014., zaokružen je prvi ciklus reformi koji se ogledao u uvođenju budućeg strukovnog mastera. Dok je cilj prvog obrazovnog ciklusa osposobljavanje za bazične veštine potrebne za samostalno obavljanje prakse u okviru profesionalne delatnosti, drugi obrazovni ciklus treba da obezbedi osposobljavanje studenata za planiranje procesa, projekata, odlučivanja, razvoj veštine rukovođenja, uz ocenu postupka, kao i dodatna specijalizovana/specijalna fizioterapeutska znanja i veštine u izabranim poljima uz poznavanje tzv savremenih fizioterapijskih tehnologija. Poseban segment produbljivanja veština tokom drugog ciklusa visokog obrazovanja svakako je i osposobljavanje za viši nivo profesionalnog funkcionisanje u interdisciplinarnim zdravstvenim rehabilitacionim timovima. Fleksibilnost i adaptibilnost programa su karakteristike koje treba da poseduju savremeni master studijski programi. Formiranje i organizovanje zajednički master studijskih programa iz polja zdravstvenih nauka vezanih za oblast fizioterapije mogu biti veoma interesantan organizacioni model za visoke strukovne škole. Time se može postići veći stepen fleksibilnosti i adaptibilnosti programa prema specifičnim potrebama studenata i stimuliše se horizontalna prohodnost studenata u okviru evropskog visokoškolskog obrazovnog prostora. Razvoj fizioterapeutske struke u Evropi i svetu obeležen je značajno povećanim obimom znanja i veština pa su Svetska konfederaciji za fizikalnu terapiju i njena Evropska regija, razvile obrazovnu strategiju prema kojoj su neophodna sva tri ciklusa visokog obrazovanja. Master strukovni programi imaju 120 ECTS bodova, pa bi sva strukovna master zvanja u budućnosti trebalo da omoguće pristup doktorskim studijima.
Reference
Ćirić, M. D., Petrović, J. S., & Jovanović, D. R. (2020). Student u centru učenja—Paradigma savremenog visokoškolskog obrazovanja. Sinteze - Časopis Za Pedagoške Nauke, Književnost i Kulturu, 17, 83–99. https://doi.org/10.5937/sinteze9-26149
Hall, P., & Weaver, L. (2001). Interdisciplinary education and teamwork: A long and winding road. Medical Education, 35(9), 867–875. https://doi.org/10.1046/j.1365-2923.2001.00919.x
Houser, J., & Oman, K. S. (2011). Evidence-based practice: An implementation guide for healthcare organizations. Jones and Bartlett Learning.
Jurinić, A., & Benko, S. (2016). Suvremene tehnologije u fizioterapiji. Physiotherapia Croatica, 14(Suppl)(1), 27–31.
Jurinić, A., & Filipec, M. (2016). Filozofijske pretpostavke i epistemološki temelji teorije fizioterapijske znanosti. Physiotherapia Croatica, 14(Suppl)(1), 7–14.
Kobolt, A., & Žižak, A. (2007). Timski rad i supervizija timova. Ljetopis socijalnog rada, 14(2), 367–386.
Korhonen, O., Väyrynen, K., Krautwald, T., Bilby, G., Broers, H. A. T., Giunti, G., & Isomursu, M. (2020). Data-Driven Personalization of a Physiotherapy Care Pathway: Case Study of Posture Scanning. JMIR Rehabilitation and Assistive Technologies, 7(2), e18508. https://doi.org/10.2196/18508
Kulnik, S. T., Latzke, M., Putz, P., Schlegl, C., Sorge, M., & Meriaux-Kratochvila, S. (2020). Experiences and attitudes toward scientific research among physiotherapists in Austria: A cross-sectional online survey. Physiotherapy Theory and Practice, 1–16. https://doi.org/10.1080/09593985.2020.1836695
Marušić, M., Mimica, M., Mihanović, F., & Janković, S. (2012). Doktorat iz zdravstvenih znanosti: Stručne potrebe i zakonske zadanosti. Medix : specijalizirani medicinski dvomjesečnik, 18(103), 169–174.
Perry, J., Green, A., & Harrison, K. (2011). The impact of Masters education in manual and manipulative therapy and the ‘knowledge acquisition model’. Manual Therapy, 16(3), 285–290. https://doi.org/10.1016/j.math.2010.12.002
Pljakić, G. D. (2016). Paradoks obrazovnih reformi—Primer Srbije. Sinteze - Časopis Za Pedagoške Nauke , Književnost i Kulturu, 5(9), 31–38. https://doi.org/10.5937/sinteze0-11160
Rushton, A., & Lindsay, G. (2008). Defining the construct of Masters level clinical practice in healthcare based on the UK experience. Medical Teacher, 30(4), e100–e107. https://doi.org/10.1080/01421590801929950
Singh, R., Küçükdeveci, A., Grabljevec, K., & Gray, A. (2018). The role of Interdisciplinary Teams in Physical and Rehabilitation Medicine. Journal of Rehabilitation Medicine, 50(8), 673–678. https://doi.org/10.2340/16501977-2364
Sundelin, G. (2020). Evidence-based physiotherapy practice—Editorial. European Journal of Physiotherapy, 22(4), 183–183. https://doi.org/10.1080/21679169.2020.1772548
Veras, M., Kairy, D., & Paquet, N. (2016). What Is Evidence-Based Physiotherapy? Physiotherapy Canada, 68(2), 95–96. https://doi.org/10.3138/ptc.68.2.GEE
Благојевић, Д. (2015). Капацитети струковног образовања у републици Србији. Семинар о Регионалној Сарадњи, 26–30. https://www.eurashe.eu/library/mission-phe/EURASHE_sem_PHE_Belgrade_060315_report.pdf
Јанић, Л., Кнежевић, М., & Ђорђевић, Ј. (2015). Ставови студената о образовању струковних здравствених радника. Годишњак Факултета За Културу и Медије : Комуникације, Медији, Култура, 7(7), 649–666.
Sva prava zadržana (c) 2021 Stevan S. Jovanović, Bljana N. Stojanović Jovanović
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo 4.0 međunarodnom licencom.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).