Psihološki i porodični faktori koji utiču na pojavu maloletničke delinkvencije
Sažetak
U ovom radu agresivnost i delinkventno ponašanje adolescenata stavlja se u kontekst razvojnih turbulencija koje mogu biti prolaznog karaktera. Kod mlade osobe koja krši zakonske norme mogu postojati potencijali za zdrav razvoj ličnosti, a nedruštveno ponašanje može biti pod velikim uticajem razvojnih karakteristika adolescencije: unutrašnjih konflikata, razbuktavanja ranih razvojnih kriza, teškoća na intrapsihičkom planu koje se odnose na odvajanje od roditelja, krize identiteta i formiranja tzv. negativnog identiteta. U daljem tekstu razmatra se uticaj ranog razvoja deteta na formiranje sklonosti ka agresivnom ponašanju, kao i uticaj porodičnih faktora na nastanak maloletničke delinkvencije. Na kraju autori zaključuju da u formiranju zdrave ličnosti sa prosocijalnim vrednostima najveći značaj ima pravilno vaspitanje u porodici. Ako je u porodici postavljen zdrav temelj za razvoj ličnosti, izvori socijalizacije i drugi agensi socijalizacije teško da mogu da poremete pravilan razvoj u adolesenciji, osim kada je reč o urođenoj sklonosti ka formiranju psihopatskih crta ličnosti. U suprotnom, adolescent je veoma podložan prihvatanju neadekvatnih uzora i slepom predavanju vršnjačkoj grupi, u kojoj pokušava da nadomesti podršku i bliskost koju nije dobio u porodici. Ovakva vršnjačka grupa može nametati antisocijalne vrednosti i oblike ponašanja kao poželjne.
Reference
Aleksić, O. (1995). Adolescentna kriza. U P. Marković (ur) Adolescenta kriza.(str 43-51), Beograd, Beletra. ISBN 86-7469-089-0,
Araujo, A. F. D., Shikida, C. D., Nogueira, R. P., & Ferreira, F. M. P. (2012). Socio-Economic Determinants of Juvenile Crime among Street Children and Teenagers in a Brazilian State. Economics Bulletin, 32(3), 2076–2084.–84. ISSN 15452921
Coughlin, C., & Vuchinich, S. (1996). Family Experience in Preadolescence and the Development of Male Delinquency. Journal of Marriage and Family, 58(2), 491–501. doi:10.2307/353512
Devereux, E. C. (1960). [Review of Review of Adolescent Aggression: A Study of the Influence of Child-Training Practices and Family Interrelations, by A. Bandura, R. H. Walters, & R. R. Sears]. American Sociological Review, 25(3), 438–439. doi:10.2307/2092109
Eitle, D. (2006). Parental gender, single-parent families, and delinquency: Exploring the moderating influence of race/ethnicity. Social Science Research, 35(3), 727–748. doi:10.1016/j.ssresearch.2005.06.003
Falk, D., Thompson, S. J., & Sanford, J. (2014). Posttraumatic Stress among Youths in Juvenile Detention. Journal of Evidence-Based Social Work, 11(4), 383–391. doi:10.1080/10911359.2014.897111
Farrington, D. P., Jolliffe, D., Loeber, R., Stouthamer-loeber, M., & Kalb, L. M. (2001). The concentration of offenders in families, and family criminality in the prediction of boys’ delinquency. Journal of Adolescence, 24(5), 579–596. https://doi.org/10.1006/jado.2001.0424
Maрковић, П. (1995). Друштво, родитељство и адолесценти. У П. Марковић (ур.) Адолесцента криза.(стр 7-19), Београд, Белетра. ISBN 86-7469-089-0,
Moitra, T., & Mukherjee, I. (2012). Parent – Adolescent Communication and Delinquency: A Comparative study in Kolkata, India. Europe’s Journal of Psychology, 8(1), 74-94–94. https://doi.org/10.5964/ejop.v8i1.299
Moore, E., Gaskin, C., & Indig, D. (2013). Childhood maltreatment and post-traumatic stress disorder among incarcerated young offenders. Child Abuse & Neglect, 37(10), 861–870. doi:10.1016/j.chiabu.2013.07.012
Muuss, R.E.H.(1996). Theories of Adolescence. New York: The Mc Grow-Hill Companies, INC.ISBN-13: 978-0070442672
Pechorro, P. S., Vieira, D. N., Poiares, C. A., Vieira, R. X., Marôco, J., Neves, S., & Nunes, C. (2013). Psychopathy and behavior problems: A comparison of incarcerated male and female juvenile delinquents. International Journal of Law and Psychiatry, 36(1), 18–22. doi:10.1016/j.ijlp.2012.11.003
Sears, R. R., Maccoby, E. E., & Levin, H. (1976). Patterns of child rearing. Stanford, Calif.: Stanford University Press. ISBN: 9780804709163
Todorović, J. (2005) Vaspitni stilovi roditelja i samopoštovanje adolescenata, Niš : Filozofski fakultet, Ниш: Просвета ISBN 86-7455-655-8 (broš.)
Врањешевић, Ј. (2001). Промена слике о себи - аутопортрет адолесценције, Београд: Задужбина Андрејевић.
Вуков, М. (1994). Путеви странпутице породице, Београд: ГИП „ Култура“.
Ериксон, Е.Х.(1976). Омладина, криза, идентификација. Tитоград: Побједа.
Ишпановић–Радојковић, В. (2005). Насилност адолесцената у насилном окружењу, У Ћурчић В. (Ур.), Унутрашња и спољашња реалност адолесцента. (стр. 119–126). Београд: ИП "Жарко Албуљ“. ISBN 86-83713-38-5
Пејовић, М. (1997). Породица и психопатологија. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0532-8
Поповић, М., Јеротић, В.(1989). Психотерапија и психодинамика неуроза. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Поро, А. (1990). Енциклопедија психијатрије. Београд: Нолит. ISBN 86-19-01797-7
Славковић, В. (2013). Покушај у кривичном праву (Докторска дидертација). Универзитет у Нишу, Правни факултет, Ниш.
Срна, Ј. (1995). Бити или не бити – студија самоубилаштва младих, ИП’’Жарко Албуљ’’, Београд.
Стефановић, И. (1994). Малолетничко преступништво и поремећаји понашања деце и омладине. Социолошки преглед, Vol XXVIII, Бр.3, Београд, стр. 399-409, ISSN 0085 - 6320
Тадић, Н. (2006). Психијатрија детињства и младости. Београд: Научна књига. ISBN 86-84153-61-8
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).