Sociokulturna kompetencija učenika španskog jezika u osnovnoj školi
Sažetak
У раду се анализира социокултурна компетенција која представља важан аспект учења шпанског као страног језика. Циљ истраживања је указивање на значај овог феномена кроз сагледавање социокултурне компетенције ученика шпанског као страног језика у основној школи. Узорак су чинили ученици осмог разреда основне школе „Жарко Зрењанин“ у Зрењанину (н=85). Инструмент за прикупљање података био је тест затвореног типа који је садржао двадесет питања. Подаци су изражени у процентима. Добијени резултати показали су да ученици не поседују висок ниво знања из социокултурних садржаја шпанског језика која се односе на географију, историју, свакодневни живот, обичаје и познате личности из сфере уметности. Њихова знања су неуједначена, што се огледа у чињеници да неке сегменте из области географије и свакодневног живота познају више, а неке мање. На основу спроведеног истраживања закључује се да је потребно више радити на социокултурној компетенцији ученика основне школе и више пажње посветити овој недовољно проучаваној области у Србији.
Reference
Byram, M., & Zarate, G. (1997). Definitions, objectives and assessment of sociocultural competence. In Sociocultural competence in language learning and teaching: Studies towards a common European framework of reference for language learning and teaching (pp. 7–39). Council Of Europe.
Council of Europe. (2002). Zajednički evropski okvir za žive jezike: Učenje, nastava, ocjenjivanje. Ministarstvo prosvjete i nauke.
Denis, M., & Matas, M. (1999). Para una didáctica del componente cultural en clase de E/LE. In Lourdes Miquel & N. Sans (Eds.), Didáctica del español como lengua extranjera, Cuadernos Tiempo Libre. Colección Expolingua (pp. 87–95). Fundación Actilibre. https://marcoele.com/descargas/expolingua_1999.denis-matas.pdf
Hornjak, S. N. (2016). Primena filma kao didaktičkog sredstva u nastavi španskog jezika. Sinteze - Časopis Za Pedagoške Nauke , Književnost i Kulturu, 5(10), 47–54. https://doi.org/10.5937/sinteze0-12263
Instituto Cervantes. (2006). Plan curricular del Instituto Cervantes: Niveles de referencia para el español (Vol. 3). Instituto Cervantes. https://cvc.cervantes.es/ensenanza/biblioteca_ele/plan_curricular/default.htm
Makarchuk, E. (2007). Problemas de la selección de la información sociocultural en el proceso de la enseñanza del español. In S. M. Saz (Ed.), Actas de XLII Congreso Internacional de la Asociación Europea de Profesores de Español (pp. 81–88). AEPE. https://cvc.cervantes.es/ensenanza/biblioteca_ele/aepe/pdf/congreso_42/congreso_42_14.pdf
Miquel, L. (2004). La subcompetencia sociocultural. In J. S. Lobato (Ed.), Vademécum para la formación de profesores (pp. 511–531). SGEL.
Rodríguez Martín, J. R. (2006). La historia y la imagen de España del siglo XX a través del cine. In S. Saz (Ed.), Actas del XLI Congreso Internacional de la Asociación Europea de Profesores de Español (pp. 305–313). AEPE. https://cvc.cervantes.es/ensenanza/biblioteca_ele/aepe/pdf/congreso_41/congreso_41_29.pdf
Vacas Hermida, A., & Benavente, J. C. (2002). Hacia la competencia intercultural en el aprendizaje del español. Revista Intercultural Hispanoalemana Tierra de Nadie, 4, 1–17.
Sva prava zadržana (c) 2021 Sonja N. Pajić
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo 4.0 međunarodnom licencom.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).