Interkulturalna osetljivost nastavnika osnovne škole
Sažetak
U vremenu masovnih migracionih procesa ubrzano se teži zajednici mnoštva kultura, jezika i naroda, zbog toga interkulturalizam postaje jedan od vodećih principa u obrazovanju. Neminovno je pripremati škole i nastavnike za kulturnu, etničku, jezičku i religijsku različitost utemeljenu na interkulturalnoj perspektivi demokratskog društva. Stvaranjem interkulturalno osetljivih škola možemo obezbediti komunikaciju i interakciju kulturno drugačijih. Cilj ovog istraživanja bio je identifikovati faktore koji determinišu interkulturalnu osetljivost nastavnika osnovne škole, te u odnosu na socio-pedagoška obeležja nastavnika utvrditi statistički značajne razlike kod identifikovanih faktora. Primenom skalera i postupkom faktorske analize na uzorku od 262 nastavnika identifikovani su faktori interkulturalne osetljivosti, a u odnosu na socio-pedagoška obeležja nastavnika utvrđene statistički značajne razlike kod manjeg broja identifikovanih faktora. Rezultati ovog empirijskog istraživanja predstavljaju skroman doprinos konstituisanju novih vrednosti interkulturalnosti, jer osnovni preduslov uspešnog vaspitanja i obrazovanja interkulturalno kompetentnih učenika jeste angažman dobro osposobljenog i kulturno osetljivog nastavnika.
Reference
Banks, J. A. (2006). Cultural Diversity and Education – Foundations. Curriculum and Teaching. Boston: Pearson.
Bennett, M. J. (1993). Towards ethnorelativism: A developmental model of intercultural sensitivity (revised). Education for the Intercultural Experience (pp. 21–71). Yarmouth, Me: Intercultural Press.
Byram, M. & Fleming, M. (2006). Education for Intercultural Citizenship: Concepts and Comparisons. Clevedon – Buffalo – Toronto: Multilingual Maters.
Видосављевић, С., Видосављевић, М., & Круљ-Драшковић, Ј. (2016). Интеркултурална настава у васпитно-образовном процесу. Зборник радова Учитељског факултета Призрен-Лепосавић, 10, 185–201. https://doi.org/10.5937/zrufpl1610185V
Delpit, L. (2003). Educators as “Seed People” Growing a New Future. Educational Researcher, 32(7), 14–21. https://doi.org/10.3102/0013189X032007014
Ladson‐Billings, G. (1995). But that’s just good teaching! The case for culturally relevant pedagogy. Theory Into Practice, 34(3), 159–165. https://doi.org/10.1080/00405849509543675
Leutviler, B., Petrović, D. S., Mantel, K., & Zlatković, B. (2018). Konstruktivistički pristup interkulturalnom obrazovanju. Godišnjak Pedagoškog fakulteta u Vranju, 9(1), 107–121. https://doi.org/10.5937/gufv1801107L
Pallant, J. (2009). SPSS priručnik za preživljavanje: postupni vodič kroz analizu podataka pomoću SPSS-a za Windows (verzija15). Beograd: Mikro knjiga.
Perotti, A. (1995). Pledoaje za interkulturalni odgoj i obrazovanje. Zagreb: Educa.
Perry, L. B., & Southwell, L. (2011). Developing intercultural understanding and skills: Models and approaches. Intercultural Education, 22(6), 453–466. https://doi.org/10.1080/14675986.2011.644948
Petrović, D. (2014). Interkulturalna interakcija i razvoj interkulturalne osetljivosti. Beograd: Institut za psihologiju.
Petrović, D. S., Starčević, J., Chen, G., & Komnenić, D. (2015). Intercultural sensitivity scale: Proposal for a modified Serbian version. Psihologija, 48(3), 199–212. doi:10.2298/psi1503199p
Piršl, E. (2007). Interkulturalna osjetljivost kao dio pedagoške kompetencije. U V. Previšić, N. N. Šoljan, & N. Hrvatić (Ur.), Pedagogija: Prema cjeloživotnom obrazovanju i društvu znanja (стр. 275–291). Hrvatsko pedagogijsko društvo.
Поповић, К (2019). Изазови интеркултуралног васпитања у светлу миграција. У: С. Маринковић (ур.) Наука, настава, учење : проблеми и перспективе. стр. 83-98. Ужице: Педагошки факултет,
Поповић, К., & Микановић, Б. (2016). Интеркултурална осјетљивост ученика основне школе. Наша школа, 2(1–2). https://doi.org/10.7251/NSK1601023P
Rosenberg, M. (2003). Nonviolent Communication: A Language of Life. CA: PuddleDancer Press.
Skubic-Ermenc, K. (2016). Interkulturalne dimenzije obrazovanja. Nastava i vaspitanje, 65(1), 7–16. https://doi.org/10.5937/nasvas1601007S
Feng, A., Byram, M. & Fleming, M. (2009). Becoming Interculturally Competent trough Education and Trainig. Bristol – Buffalo – Toronto: Multilingual Maters.
Chen, G.-M., & Starosta, W. J. (1996). Intercultural Communication Competence: A Synthesis. Annals of the International Communication Association, 19(1), 353–383. https://doi.org/10.1080/23808985.1996.11678935
Chen, G. M., & Starosta, W. J. (2000). The Development and Validation of the Intercultural Sensitivity Scale. Human Communication, 3, 1–15.
Cohen, L., Manion, L., Morison, K. (2007). Metode istraživanja u obrazovanju. Zagreb: Naklada Slap.
Woolfolk, A., Hughes, M., Walkup, V. (2014). Psihologija u obrazovanju. Beograd: Clio.
Sva prava zadržana (c) 2020 Kristijan B. Popović
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo 4.0 međunarodnom licencom.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).